Sutta nipata II.11
Rāhula sutta
Saveti Rāhuli
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
[Buda] [1]
337. Pitam se prezireš li mudrog čoveka, stalno živeći sa njim,
poštuješ li njega, koji je zaista svetlo ljudskim bićima.
[Rahula]
338. Ne prezirem mudrog čoveka, stalno živeći sa njim,
poštujem njega, koji je zaista svetlo ljudskim bićima.
[Buda] [2]
339. Napustivši petostruka čulna zadovoljstva, prijatna i zavodljiva,
ispunjen pouzdanjem ostavivši dom, na kraj patnje stigni.
340. Druži se sa vrlim prijateljima, odabravši udaljeno boravište,
osamljeno, sa malo buke. U jelu umeren budi. [3]
341. Ogrtač, isprošena hrana, potrepštine i sklonište,
ne žudi za tim stvarima; ne budi taj koji se u ovaj svet vraća.
342. Obuzdan u monaškim pravilima i svih pet čula.
Usmeri sabranost na telo, iskoreni očaranost [4] svetom.
343. Izbegavaj privlačne prizore, sa žudnjom povezane;
meditiraj o odbojnom, [5] uma koji je smiren i sabran.
344. Meditiraj o bezobličnom [6] i oslobodi se samoobmane.
Potpuno prozrevši i razorivši obmanu živećeš u najvišem miru.“
Ovako je Blaženi stihovima često savetovao poštovanog Rahulu.
Beleške
[1] Prema Komentaru, u ovom govoru Buda razgovara sa svojim sinom, koji se pridružio monaškom redu kao iskušenik kada je imao svega sedam godina. Razgovor je započeo pitanjem kako se Rahula slaže sa svojim neposrednim učiteljem, poštovanim Sāriputtom. [Natrag]
[2] Ovo što sledi je u stvari skica za trening budističkog monaha i moguće je da je u tu svrhu ovaj govor bio i korišćen. Prvi savet tiče se napuštanja žudnje za zadovoljstvima pet čula, koja nas obično zarobe i vežu za svetovni život, zadovoljstva koja nam donose oblici, zvukovi, mirisi, ukusi i taktilni podražaji. Iako nam pružaju određeni stepen zadovoljstva, ono nije trajno, nije suštinsko, nije dovoljno da nas učini do kraja zadovoljim. Umesto smirenja, ona nam donose još veću glad za sve novim čulnim zadovoljstvima i tako se krećemo u začaranom krugu žudnje, privremenog zadovoljenja i potom nove žudnje i grozničavog traganja za novim zadovoljstvom. Istinski mir može nam doneti samo naše iskoračivanje iz tog kruga i uviđanje da iza područja čulnog postoji jedna druga, mnogo dublja i potpunija vrsta sreće, sreća smirenja i slobode od uslovljenog zasnovana na uvidu, na mudrosti. [Natrag]
[3] Zanimljivo je da Buda ne savetuje da odemo i meditiramo sami, već da potražimo društvo iskusnijih, plemenitih prijatelja. Ovo je u skladu sa čuvenom epizodom iz Kanona, kada Buda ispravlja Ānandu i kaže mu da boravak uz duhovne prijatelje ne čini tek polovinu, već čitav duhovni život i na toj vezi počiva. Jer bez nje ne bismo ni znali kako treba vežbati, ali isto vrli prijatelji kojima smo okruženi su nam dobro ogledalo za sopstvena dela, pouzdan korektiv i ohrabrenje u situacijama kada pogrešimo. [Natrag]
[4] „Očaranost“ je ovde prevod jednog od važnih budističkih pojmova nibbidā. Reč je o imenici nastaloj na osnovu glagola nibbindati, složenice od nis + vindati. Vindati = znati, ustanoviti, a prefiks nis daje značenje „iz, od“, pa tako dolazimo do „iz-naći, otkriti“. U suštini, nibbidā označava reakciju koju imamo kada otkrijemo pravu prirodu stvari oko nas i u nama, kada prestane ona opčinjenost pojavnim, iluzijom koju o stvarima gradimo, kad postanemo „raz-očarani“. Tada svet gubi svoju prethodnu privlačnost i zavodljivost velikog izvora užitaka i uviđamo njegovu prolaznost, nedovoljnost i prazninu. [Natrag]
[5] "Meditacija o odbojnom" ili asubha-kammaṭṭhāna odnosi se na praksu kontempliranja trideset dva dela tela, kao i na kontemplaciju tela u njegovim različitim stupnjevima raspadanja. Ovo služi kao sredstvo negovanja odvraćenosti od tela, smanjivanja vezanosti za njegovu lepotu i smirivanja pre svega seksualne želje. [Natrag]
[6] Bezoblično (animitta) jeste jedno od tri izbavljenja (vimokkha), uz pomoć kojih se bića oslobađaju iz ovoga sveta. Ostala dva su bezželjnost (apanihita) i praznina (suññata). Bezoblično je povezano sa idejom prolaznosti svih uslovljenih stvari (upor. Visuddhimagga, XXI 67 i dalje). [Natrag]