Sutta nipāta 2:2
Āmagandha sutta
Lešina
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
[Isposnik Tissa ovako reče:] [1]
242. „Proso, divlji pasulj i grašak,
jestivi listovi, korenje i bobice,
oni koji ovo jedu, dobivši ga na ispravan način,
ne govore laži iz žudnje za zadovoljstvima čula.
243. Ko se sladi onim što je divno zgotovljeno,
s poštovanjem dato, lepo ukrašeno i ukusno,
ko u jelu od probranog pirinča uživa,
takav, Kassapa, sebe ruži smradom lešine.
244. O isposniče, ti kažeš:
„Leševi nisu za mene“,
dok uživaš u jelu od pirinača
u kojem je meso živine.
A ja ti postavljam ovakvo pitanje:
Kassapa, šta je za tebe lešina?”
[Buda Kassapa:] [2]
245. „Ubijanje, povređivanje bića, sakaćenje, vezivanje,
krađa, laganje, prevara i obmanjivanje,
učenje beskorisnih stvari, [3] kao i preljuba:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa. [4]
246. Kada je neko neobuzdan u zadovoljstvima čula,
gramziv za prijatnim ukusima, sklon nepočinstvima,
zagovara da ništa ne postoji, prevrtljivac, tvrdoglavac:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
247. Kada je neko grub, nemilosrdan, zajedljiv,
izneverava prijatelje, bezdušan, nadmen,
škrtac koji nikome ništa ne daje:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
248. Bes, oholost, bezosećajnost, neprijateljstvo,
dvoličnost, zavist i hvalisavost,
gordost i druženje sa rđavima:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
249. Kada je neko nečastan, ne plaća dugove i kleveće,
prevrtljiv u dogovoru, skrivenih namera,
nečastan čovek još nečasnijih dela:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
250. Biti bez milosti za druga živa bića,
spreman da potkradaš druge, da ih povređuješ,
nedelima sklon, grub, i bez poštovanja:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
251. Oni koji su pohlepni, tlače i unesrećuju druge,
vođeni namerama zlim, takvi posle smrti
u tamu odlaze, u svet patnji glavačke upadaju:
to jeste prava lešina, ne jedenje mesa.
252. Ni riba ili meso, ni gladovanje,
ni nagost, brijanje glave, upletena kosa, a ni prljavština,
ni odeća od životinjske kože, ni plamen žrtvene vatre,
nijedna od različitih pokora u ovome svetu večnosti radi,
pevanje himni, prinošenje žrtvi, ni rituali,
ne pročišćuju onoga koji sumnju prevazišao nije.
253. Ko na vratima čula motri, neka obuzdan živi,
učvršćen u Dhammi, nadahnut čestitošću i blagošću.
Ko se okova oslobodio i svaku patnju uklonio,
takav neuprljan ostaje onim što je video ili čuo.”
254. Tako je Blaženi podučio, na razne načine,
a dobro upućeni u vedske himne ga je razumeo.
Tad mudrac oslobođen lešine, nevezan, neuhvatljiv,
stihovima saopšti to novo znanje, na najlepši način.
255. Saslušavši dobro izgovorene reči Budine,
svake se lešine oslobodi, svaku patnju razveja,
te se ponizno pokloni Tathāgati i zatraži da,
tu odmah, bude primljen u monašku zajednicu.
Beleške
[1] Prema komentaru za Sutta nipātu, kontekst ove sutte je sledeći: pre pojave Bude, braman Āmagandha je bio asketa i živeo u Himalajima sa pet stotina učenika. Oni nisu jeli ni ribu, ni meso. Da bi nekako nadomestili oskudnu ishranu, svake godine silazili bi iz svoje isposnice u potrazi za solju i sirćetom, a stanovnici jednog sela u blizini bi ih primili sa velikim poštovanjem i pružali im gostoprimstvo tokom četiri meseca. Jednog dana je Buda, sa svojim učenicima, posetio isto to selo, a narod slušajući njegove propovedi uze ga za svog učitelja. Te godine, kada su Āmagandha i njegovi učenici kao i obično stigli u selo, domaćini nisu prema njima pokazivali isti entuzijazam kao pre. Braman ih upitan šta se desilo i obradova se kad je čuo da se Buda pojavio u ovom svetu. Odmah je želeo da zna da li je jeo “āmagandhu”, misleći time na ribu ili meso kao nešto prljavo i nedolično da se koristi kao hrana. Veoma se razočarao kad je čuo da Buda nije zabranio jedenje mesa, jer je bio ubeđen da time ljudi postaju nečisti i zadobijaju smrad. Želeći da čuje o tome od samoga Bude, potražio ga je u Đetavana manastiru. Buda mu je tokom tog susreta rekao da smrad ne nastaje ako neko jede ribu ili meso, već ako čini loša dela. Isti ovakav dijalog vođen je mnogo ranije i između jednog od prethodnih Buda, Kassape i isposnika po imenu Tissa, koji je kasnije postao njegov glavni učenik. U ovoj sutti Buda Gotama prepričava dijalog između Bude Kassape i Tisse. Kad su ga čuli, braman i njegovi učenici su prišli budističkom prosjačkom redu i za nekoliko dana postali potpuno probuđeni. [Natrag]
[2] Jedan od pet Buda koji u ovom, našem kosmičkom ciklusu nastajanja i nestajanja sveta. Po redosledu, to su Kakusandha, Koṇāgammana, Kassapa, Gotama i (budući) Metteya. Opis njegovog života dat je u knjizi Buddhavaṃsa, jednoj od knjiga Pali kanona. [Natrag]
[3] Komentar za Sn: “Proučavanje različitih tekstova koje ne donosi bilo kakvu korist“. A mi bismo danas mogli tu uključiti i dangubljenje na internetu. [Natrag]
[4] Kao i mnogo puta u svojim govorima, Buda i ovde ukazuje da prema njegovom rzumevanju stvari čistoća znači moralnu, mentalnu čistoću, da ona zavisi od onoga što govorimo i radimo, a ne od toga šta jedemo. Naravno, specifičnost budističkog monaha je da on jede ono što mu drugi pripreme i ponude, te tako nema mogućnost da bira i zahteva da mu drugi ispunjavaju želje u pogledu njegovog jelovnika. Sa nezaređenima je drugačije. Pošto oni sami odlučuju o tome šta će jesti, svakako da je preporučljivo da iz saosećanja ne ubijaju, niti kupuju meso ubijene životinje. [Natrag]