Sutta nipāta 2:3
Hiri sutta
Stid [1]
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
256. Ko zanemaruje i prezire svaki osećaj stida, [2]
onaj ko kaže: „Ja sam tvoj prijatelj“,
ali ne pomogne ni ono što može,
za njega znaj da ti prijatelj nije.
257. Ko među prijateljima govori umilne reči,
ali u skladu sa time ipak ne postupa,
toga mudri prepoznaju kao brbljivca,
ali ne i kao čoveka od reči i dela.
258. Nije istinski prijatelj ko stalno motri
gde je razdor i uvek vreba slabosti naše. [3]
Ali onaj kojeg drugi ne mogu od nas odvojiti,
k‘o ni usnulo dete iz naručja očevog, to je istinski prijatelj.
259. Nošenje ljudskog bremena odgovornosti,
sa njegovim plodovima ispravnog napora,
stvara u nama temelj na kojem radost počiva,
stvara u nama sreću hvale vrednu.
260. Kad oseti slast samoće,
kad oseti slast spokojstva,
takav, lišen straha i bez zlih misli,
nektar radosti u Dhammi ispija.
Beleške
[1] Hiri je ona vrsta stida koja nas odvraća da učinimo nešto nemoralno. Za razliku od našeg današnjeg gledanja na stid kao na nešto loše, Buda ga je smatrao izuzetno važnim kvalitetom, temeljem na kojem počiva čitava struktura naše vrline. Povezan je sa osećanjem samopoštovanja i našim najdubljim unutrašnjim glasom savesti, koji nas savetuje šta da uradimo kad se nađemo pred nekom etičkom dilemom. [Natrag]
[2] Komentar za Sutta nipātu: Živela je u gradu Sāvatthi imućna bramanska porodica, koja je imala sina. Obasipala ga je ljubavlju i svakim izobiljem. Kada je odrastao, desilo se da su mu oba roditelja umrla i on nasledi sav njihov imetak. Sin je bio ophrvan bolom i kada se malo pribrao, poče da razmišlja: Šta bih mogao uraditi sa ovim bogatstvom, a da ne izneverim svoje roditelje, da im se na najbolji način odužim za ljubav koju su mi pružili? Tako odluči da će biti najbolje ako počne da pomaže ljude u nevolji. Ko god bi mu zatražio, on bi mu dao. Glas se proširio i sve više ljudi je dolazilo na njegova vrata. I naravno, na kraju njegovo bogatstvo bilo je potrošeno. Ali mladić je osetio veliko olakšanje da ga je utrošio na način koji donosi najveće zasluge. Osećao se potpuno slobodan od svake vezanosti za materijalne stvari. Zato je odlučio da sledi staru indijsku tradiciju i postane asketa, da sam sebi podigne isposnicu u okolini rodnog grada i živi sam. Dok je jednom sedeo i meditirao, neki čovek iz Sāvatthija naiđe tu u potrazi za sandalovim drvetom, kako bi napravio mirisne štapiće. Mladi asketa ga je prepoznao i porazgovarao sa njim. Onda ga upita kakve su novosti u gradu. Ovaj mu reče da se pojavio potpuno probuđeni čovek, Buda, i da je nedaleko od grada napravio svoj manastir po imenu Đetin gaj. Tu živi i podučava, a mnogi ga smatraju najvećim učiteljem u čitavoj Indiji. Kada je mladi asketa čuo reč Buda, kao da ga je neko u sred vrelog dana, umornog, iscrpljenog polio hladnom vodom. Osetio je veliku energiju i uzbuđenje, te odluči da poseti Budu. Usput je razmišljao da ne bi trebalo na reč da veruje da je novi učitelj Buda, već odluči da ga sam proveri. Da bi to uradio, smislio je četiri pitanja, ali ih nije izgovarao. Ako je taj učitelj zaista Buda, on će mu u razgovoru na njih odgovoriti. Stigavši u manastir, naišao je na Budu kako propoveda velikoj grupi nezaređenih. Buda ga je video i, iz poštovanja prema onim koji vode zaista asketski život, bez obzira da li su njegovi učenici ili ne, zamoli okupljene da naprave mesta za gosta. Kada je ovaj seo, Buda prekide svoj govor i poče da recituje stihove, zapravo ovu suttu i u njoj je odgovor na pitanja koja je asketa imao. A ta pitanja, prema komentaru, jesu sledeća: 1. Sa kime se ne treba družiti? 2. Sa kime se treba družiti? 3. Šta donosi sreću? 4. Koje je stanje najprijatnije? [Natrag]
[3] Kad neko ne voli da bude ukoren, te se tako nešto ipak dogodi, poželi da ima oružje kojim bi se osvetio. Zato stalno motri na slabosti drugoga. [Natrag]