Sutta nipāta 2:7
Brahmanadhammika sutta
Bramanska tradicija
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Onda velika grupa imućnih brahmana iz zemlje Kosala, onemoćalih, ostarelih, poodmaklih godina, pri kraju života, na izmaku snaga, dođe do mesta na kojem je boravio Blaženi. Kada su stigli, prijateljski se sa njim pozdraviše, te sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, ovi imućni brahmani upitaše Blaženog:
„Učitelju Gotamo, žive li današnji brahmani u skladu sa tradicijom brahmana iz drevnih vremena?”
„Ne, brahmani, današnji brahmani ne žive u skladu sa tradicijom brahmana iz drevnih vremena.”
„Neka nam onda učitelj Gotama, govori o tradiciji brahmana iz drevnih vremena, ako to nije prevelik trud za njega.”
„Poslušajte onda, brahmani, i dobro zapamtite, a ja ću vam govoriti.”
„Da, poštovani gospodine,” odgovoriše imućni brahmani Blaženom. A Blaženi ovako nastavi:
286. Drevni mudraci behu
zaista obuzdani i predani,
pet struna zadovoljstava čula presekavši,
za dobro svoje vežbahu.287. Brahmani nisu imali stoku,
ni zlato, ni ambare pune,
učenost beše njihova stoka i letina.
Svetački život čuvahu kao blago svoje.288. Koja god hrana beše za njih
pripremljena i pred kuću izneta,
s predanošću zgotovljena, nju su
dostojnom davanja tragaču smatrali.289. Bogate zemlje i kraljevstva,
darivahu takve brahmane
tkaninama bojenim, različitim bojama
ležajima, kao i boravištem.290. Nepovredivi behu brahmani,
istinom zaštićeni nepobedivi behu,
i niko ih ugrožavao nije na vratima
njihovog doma ni na koji način.291. Četrdeset osam godina punih
praktikovali su život u celibatu;
u vremena davna su brahmani
tragali za znanjem i besprekornom vrlinom.292. Brahmani se nisu ženili nisu
iz drugih kasti, niti kupovali sebi ženu.
Tek obostranim pristankom spojivši se,
u ljubavi su u domu svome živeli.293. Brahmani nisu u snošaju uživali
ni u jednoj u drugoj prilici,
izuzev u vreme
između dve menstruacije. [1]294. Hvalili su svetački život
celibata i istinske vrline,
ispravnost, blagost i predanost.
obuzdanost, nenasilje i trpeljivost.295. Ko god od njih beše najbolji,
brahman snažne volje u naporu,
zaista nije u snošaju uživao
čak ni u snovima svojim.296. Oni sa mudrošću koji su
vežbali sledeći njegov primer,
hvališe svetački život u celibatu,
dobra dela, postojanost takođe.297. Zatraživši pirinač, ležaj, odeću,
buter i ulje na pravi način sakupivši,
tek tada bi žrveni obred načinili.
Ali prinoseći žrtvu, stoku ubijali nisu.298. Nalik majci, ocu ili, pak, bratu,
nekom drugom srodniku našem,
krave su naš najbolji prijatelj,
jer od njih sve lekovite stvari imamo.299. One nam daju hranu, snagu,
dobar izgled, isto tako i sreću.
Znajući sve te blagodeti, brahmani
stoku svoju nikada ubijali nisu.300. Skladni, visokog stasa, naočiti,
na dobrom glasu, tradiciju poštujući,
brahmani pažljivi behu u stvarima
koje treba i ne treba činiti.
I sve dok ta tradicija živa beše,
takvi su ljudi u sreći napredovali.301. Ali se u njima promena zbi,
niža zadovoljstva više nisu izgledala mala.
Tako su ih sve više privlačili
raskoš kraljeva i ukrasi ženski,302. kočije i rasni konji upregnuti,
vešto načinjene, sa pokrovima šarenim,
kuće i boravišta što su izgrađeni,
skladnih mera i temelja čvrstih.303. Brahmani gramzivi postadoše
za bogatstvom čovekovim
i stadima goveda velikim,
društvo lepih žena poželeše oni.304. Zbog toga himne sastaviše,
do kralja Okkāke odoše, te ovako rekoše.
’Golemi su bogatstvo i letina tvoja.
Prinesi žrtvu, jer imetak je tvoj veliki.
Prinesi žrtvu, jer bogatstvo je tvoje veliko.’305. I tako, poverovavši rečima brahmana,
kralj, zapovednik ratnika moćnih,
prinese žrtve koje mu savetovaše:
konjsku žrtvu, ljudsku žrtvu,
sammāpāsu, vāđapeyyu i niraggaḷu, [2]
te predade imetak svoj brahmanima:306. Stoku, ležajeve, odeću
i žene draguljima ukrašene,
kočije sa rasnim konjima upregnutim,
vešto načinjene, sa pokrovima šarenim,307. kuće i boravišta što su izgrađeni,
skladnih mera i temelja čvrstih.
obilnom letinom ih napunivši,
sva ta bogatstva predade brahmanima.308. A oni, dobivši takva bogatstva,
ushitiše se gomilanjem.
Obuzeti takvim žudnjama,
pohlepa im postade još uveća.
Smesta nove himne sastaviše
i opet do kralja Okkāke odoše.309. ’Isto kao voda, zemlja, zlato i letina,
tako su i goveda važna ljudima.
Prinesi žrtvu, jer imetak je tvoj veliki.
Prinesi žrtvu, jer bogatstvo je tvoje veliko.’310. Onda kralj, prvi među ratnicima,
na nagovor brahmana,
naredi da se na stotine hiljada grla stoke
prinesu na oltar žrtveni.311. Ni kopitama, niti rogovima,
nisu ta goveda nikoga povređivala,
ko jagnjad krotka, puna vedra mleka su davala.
A kralj ih za rogove veza, te pokla mačevima.312. I dok su mačevi nemilosrdno
po vratovima goveda udarali,
božanstva i preci, Indra, titani i demoni
zavapiše: ‘O, kakva je to nepravda!’,313. Nekada, su tek tri bolesti bile:
samo žudnja, glad i starost.
Ali zbog ubijanja životinja,
devedeset osam ih nastade.314. Ovo užasno nasilje,
do nas je stiglo kao običaj stari.
Bespomoćna goveda behu žrtvovana,
a ti što ih pobiše, vrlinu izgubiše.315. Tako ovaj loš običaj,
iako drevan, mudri kritikuju.
I gde god da takvo nasilje vide,
ljudi sveštenike okrivljuju.316. Na taj način vrlina bi uništena,
a sluge i trgovci postadoše zavađeni.
Brojni ratnici postadoše zavađeni,
a žene prezreše muževe svoje.317. Ratnici, brahmani i drugi
koje je štitila njihova loza plemenita,
sada zaboraviše na svoje pretke
i postaše robovi čulne želje.”
Izvrsno, poštovani gospodine! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimamo poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”
Beleške
[1] Smisao je da brahman nije imao snošaj sa svojom ženom radi uživanja, već samo u vreme njene plodnosti, dakle sa ciljem stvaranja potomstva. [Natrag]
[2] Prinošenje konja kao žrtve bio je jedan od najvažnijih vladarevih rituala u okviru vedske religije. Detaljno je opisan u Yađurvedi (TS 7.1-5, VSM 22–25[1] i odgovarajućim komentarima u Šatapatha brahmani. Konjsku žrtvu mogao je prineti jedino kralj (rāđā), a cilj je bio sticanje moći i slave, vlasti nad okolnim teritorijama i opšti prosperitet njegovog kraljevstva.
Vāđapeyya žrtva je jedna od mnoštva takozvanih velikih žrtava, namenjenih najviše kraljevima i plemićima. Ko je prinese, ne mora više ceo život ustati ni pred kime. Kralj njome postaje svevladar (sansk. saṃrāđ). Obred sadrži i zanimljivu trku sedamnaest bojnih kola, koja je u njemu, doduše, već tako stilizovana da onaj ko prinosi žrtvu mora pobediti. [Natrag]