Sutta nipata II.9
Kiṃsīla sutta
Kojom vrlinom?
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
326. „Kojom će vrlinom, kakvim ponašanjem, negujući koje postupke
će ovaj čovek stvoriti sebi dobru osnovu i dostići krajnji cilj?“ [1]
327. „Poštuje sebi nadređene, [2] ne zavidi im; zna vreme kad da učitelja poseti; [3]
zna kada se o Dhammi govori i pažljivo sluša dobro izgovorene reči.
328. Smerno, odbacivši tvrdoglavost, u pravo vreme ide da poseti učitelja;
na umu ima Dhammu, njezino značenje, obuzdanost i ceo svetački život.
329. Obradovan Dhammom, ushićen Dhammom, učvršćen u Dhammi,
vešt u zaključivanju na osnovu Dhamme, ne govori išta da uprlja Dhammu,
već se ravna prema istinitim, dobro izgovorenim rečima. [4]
330. Odbacivši ismevanje, naklapanje, naricanje, mržnju, obmanu, prevaru,
pohlepu, gordost, plahovitost, grubost, zajedljivost, zaslepljenost,
svuda ide on oslobođen svih tih otrova, iznutra čvrst.
331. Razumevanje cilj je dobro izgovorenih reči, koncentracija cilj razumevanja.
U onome ko je nestrpljiv i nesmotren, mudrost i znanje ne uvećavaju se.
332. Nadahnuti podukom plemenitih, nenadmašni su u reči, misli i delima.
Tako ustaljeni u miru, blagosti i koncentraciji, dosežu srž znanja i mudrosti.“ [5]
Beleške
[1] Komentar za Sn kaže da je ovo pitanje Budi postavio poštovani Sāriputta, njegov najistaknutiji učenik. Postavio ga je u ime svog dobrog prijatelja, koji je takođe postao monah i Sāriputta ga je podučavao. No, kako god da mu je izlagao Dhammu, mladić nikako nije uspevao da postigne bilo kakvo više stanje uma. Na kraju je zaključio da u njemu mora postojati neka unutrašnja prepreka, duboka, skrivena mentalna nečistoća, koja blokira mladićev napredak. Pošto sam nije mogao da dopre do nje, pomislio je da je jedino rešenje da odu do Bude i posavetuju se. [Natrag]
[2] Među nadređene se ubrajaju oni koji imaju više mudrosti od nas, imaju više veštine u koncentraciji i drugim aspektima puta od nas, kao i oni koji su stariji od nas. [Natrag]
[3] Pravo vreme da vidimo učitelja onda kad smo obuzeti strašću, mržnjom i obmanom i ne možemo sami da pronađemo put iz toga. Ovo podseća na Paṭhamasamaya suttu (AN VI.27), u kojoj Buda govori da je pravo vreme da posetimo “monaha dostojnog poštovanja” onda kada nam je potrebna pomoć u prevazilaženju bilo koje od pet prepreka ili kada još nemamo odgovarajući objekat na koji bismo se skoncentrisali i tako zaustavili neprekidno naklapanje uma. [Natrag]
[4] Dhamma ovde u stvari označava praksu meditacije smirenja i meditacije uvida. Ko to vežba, ne želi da se upušta u govor koji bi poremetio i uprljao tako fokusiran um: ogovaranje, naklapanje, zavođenje i slično. [Natrag]
[5] Komentar za Sn objašnjava da kada učenik pročisti svoje telesne i verbalne postupke, kao i misli, tada postaje učvršćen u samadhiju, koncentraciji, njegov um više nije rastresen, već ujedinjen. Na osnovu toga on razvija mudrost, osvaja suštinu znanja i murosti. Na taj način stiže do mira nibbāne. Kao i uvek, Budina pouka je postupno vežbanje, počev od prvog koraka u sutti, poštovanja za one koji više znaju od nas, preko razgovora sa učiteljem kada je pravi trenutak za to i onda pročišćenja sopstvenim naporom, krećemo se sve dok ne dosegnemo konačni cilj. [Natrag]