Sutta nipata III.11
Nalaka sutta
Govor Nalaki
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Nudras Ašita tokom podnevne meditacije
ugleda božanstva iz grupe Tridesetorice
— radosne, ushićene —
obučene sasvim u belo, slaveći Indru,
oni drže barjake, neobuzdano podvriskuju,
i videvši ta božanstva tako vesela i radosna,
iskazavši im poštovanje, on reče:
"Zašto je zajednica bogova tako razdragana?
Zašto nosite barjake i mašete njima unaokolo?
Čak i posle rata sa asurama
— kad pobediste vi bogovi, a asure ostadoše poražene —
čak ni tada niste bili toliko uzbuđeni.
Kakvo mora da su čudo božanstva videla
kad su toliko radosna?
Ona uzvikuju, ona pevaju, sviraju, plješću rukama, plešu.
To pitam vas koji živite na vrhu planine Meru
Odagnajte moju nedoumicu što pre, draga gospodo."
"Bodhisatta, najveći dragulj, bez premca,
rodio se na dobrobit i spokojstvo među ljudima,
u zemlji plemena Sakja i gradu po imenu, Lumbini.
Zato smo toliko razdragani.
On, najveći među svim bićima, savršen čovek,
predvodnik ljudi, uzor svakome,
pokrenuće točak [Dhamme]
u pećini nazvanoj po mudracima,
nalik snažnom lavu kad rikne,
gospodar svih životinja."
Čuvši ove reči, Ašita hitro siđe [sa nebesa]
i otide do doma Sudhodane.
Tamo, pošto zauzme svoje mesto, upita:
"A gde je princ? I ja bih želeo da ga vidim."
Sakjani tada pokazaže mudracu po imenu Ašita
svoga sina, princa, sa zlatnom aurom,
poput komada zlata što najveštiji zlatar
u posudi za topljenje, zažari i ono blista svim bojama.
Kad je ugledao princa blistavog poput plamena,
čistog poput predvodnika među zvezdama što ide preko neba
— užarenog sunca, što umaklo je oblacima sivim —
mudrac beše ushićen, ispunjen neizmernom srećom.
Pri tom su bogovi sa neba držali mnogokrati zastor
praveći novorođenome hlad.
Lepezama sa drškama zlatnim mahali gore-dole,
ali ti koji držaše zastor i lepeze bili su nevidljivi.
A mudrac kose zamršene po imenu Tamni dragulj
videvši dečaka, nalik zlatnom ornamentu,
na crvenoj vunenoj prostirci,
i beli zastor mu iznad glave,
uzega u ruke, srećan i zadovoljan.
Prihvativši predvodnika u plemenu Sakja,
željno, znalac mantri i simbola
uzviknu potpuno uveren u svoje reči:
"On je neprevaziđen, najviši među dvonošcima."
Zatim, predvidevši svoj skori odlazak,
on, skrhan, proli suze.
Videvši ga kako plače, Sakjani zapitaše:
"Sigurna si sasvim da princu
nikakva opasnost ne preti?"
Videvši koliko su Sakjani zabrinuti on odvrati:
"Ne, princu se nikakvo zlo dogoditi neće.
Niti za njega opasnosti ima.
On nije neplemenitog roda: budite sigurni.
Ovaj princ će doseći konačno samoprobuđenje.
Onće, ugledavši savršenu čistotu,
pokrenuti točak Dhamme iz milosrđa za ostala bića.
Uzor njegovog svetačkog života slediće mnogi.
Ali što se mene tiče,
mom se životu bliži kraj;
smrt me čeka pre no što se moje reči obistine.
Neću doživeti da čujem
reči Dhamme koje izgovori prvi među uzvišenima.
Eto zašto sam potrešen,
potišten i ozlojeđen."
On, donevši Sakjanima
neizmernu sreću,
sledbenik svetačkog života
napusti odaju i,
iz simpatije prema svome nećaku,
podstaknu ga da kroči ka Dhammi
prvoga među uzvišenima:
"Kada čuješ za nekoga reč:
"Probuđeni"
ili "dostigavši samoprobuđenje,
otvorio je put Dhamme,"
otidi do njega i pokloni mu se.
Živi svetački život
vođen takvim Blaženim."
Poučen tako rečima onoga
čiji um je naklonjen njegovoj dobrobiti,
Takav,
videvši u budućnosti krajnju čistotu,
Nalaka, koji je za sobom skupio mnoga dobra dela,
čekao je na Pobednika strpljivo,
motreći na vratima čula.
I dočuvši reč o Pobedniku
što pokrenuo je točak najvažniji,
on otide i ugleda
predvodnika među mudracima. Uveren,
on upita najvećeg mudraca
o najvećoj mudrosti,
sada kada se Ašitino proročanstvo
sasvim obistini.
[Nalaka:]
Sada kada znam
da istinite su Ašitine reči,
Pitam te, Gotama,
tebe koji si prozreo
prirodu svih stvari.
Nameran sam da se u beskućnićki život otisnem;
Da krenem u prošnju hrane.
Ukaži mi, mudrače, kad te već pitam,
na krajnje stanje svetosti.
[Buda:]
Objasniću ti
svetost, teško dostižnu,
teško ostvarivu.
Priđi i reći ću ti.
Budi istrajan. Budi čvrst.
Praktikuj ravnodušnost,
jer u selu te čekaju
i pohvala i pokuda.
Motri na svaki drhtaj srca.
Kreći se spokojan i bez gordosti.
Prijatne i neprijatne stvari pržiće te
nalik plamenim jezicima u sred šume.
Žene zavedu i mudraca.
O, nek ne zavedu i tebe. [1]
Uzdržavaj se od telesnog dodira,
napusti zadovoljstva čula,
ničim odbijen, ničim privučen,
bićima što kreću se i miruju.
'Kakav sam ja, takvi su i oni.
Kakvi su oni, takav sam i ja.'
Stavljajući sebe na mesto drugog,
nikog ne ubi i ne daj drugima da ubiju.
Ostavljajući za sobom želje i pohlepu
tamo gde obični ljudi zarobljeni ostaju,
vežbaj ciljem vođen,
iz ovog pakla izađi.
Nesklon jelu prekomernom,
umeren sa hranom,
sa malo želja,
bez pohlepe,
ne dopuštajući da te želja vezuje:
onaj ko veze prekine,
kroči poljem slobode.
Kada obavi prošenje hrane, mudrac
tada u šumu treba da ode,
da stoji ili' sedi
u podnožju drveta.
Prosvetljeni, težeći zadubljenju,
radost u šumi treba da nađe,
zadubljenje da vežba u podnožju drveta,
sam sebi dovoljan.
Tada, na kraju noći,
treba do sela da ode,
ne radujući se pozivu
niti darovima iz sela.
Zašavši u selo,
mudrac ne treba nepromišljeno
da zalazi u kuće.
Okrenuvši se od naklapanja,
ne spletkari ni o kome.
'Nešto sam dobio,
baš lepo.
Ništa nisam dobio,
i to je dobro.'
Ravnodušan prema oboma,
vraća se do istoga drveta.
Hodeći sa zdelom u rukama
— ne nem, već
samo naizgled nem —
ne prezire ni najmanji dar,
ni najmanjeg darodavca.
Visoke i niske su prakse
koje objavi znalac.
One ne stižu dva puta do druge obale.
To [oslobađanje] ne postiže se samo jednom. [2]
U onome ko je nesputan —
monahu što presekao je tok,
napuštajući ono što jeste
i što obaveza nije —
groznice više nema.
Objasniću ti
mudrost: budi nalik oštrici brijača.
Jezikom pritisnuvši nepce,
obuzdaj stomak svoj.
Ne de zvoli da ti um
muče lenjost i misli mnoge.
Privržen čistoti,
nezavisan,
svetački život uzmi za cilj.
Vežban u samoći
jer samoća se
mudrošću
naziva.
Sam, zaista ushićen,
blistaj u smerova deset.
Čuvši za glas o prosvetljenome
— oni koji praktikuju zadubljenje,
odbacujući zadovoljstva čula —
moj sledbenik će se
još više učvrstiti
u uverenju i sabranosti.
Baš kao reke
u procepima i šupljinama:
što su kanali manji to bučnije
teku,
a veliki tok
klizi nečujno.
Šta god nije puno
buku pravi.
Šta god je puno
tiho je.
Budala je poput polupraznog ćupa;
onaj ko mudrost ima, kao prepuno jezero.
Samotnjak koji govori mnogo
bremenit značenjem:
znajući, on podučava Dhammi,
znajući, on mnogo govori.
Ali onaj ko,
znajući, ostaje obuzdan,
znajući, mnogo ne govori:
taj je mudrac
vredan mudrosti;
taj je mudrac,
mudrošću prespunjen
Beleške
[1] O čoveku koji je pokušao da zavede monahinju videti Therigatha XIV. [Natrag]
[2] Prema Komentaru, uzvišene i niske prakse kojima je podučavao Buda su: prvo, prijatno vežbanje i brzo sticanje uvida, a drugo, bolno vežbanje i sporo sticanje uvida (videti AN IV:162). Ovi načini vežbanja ne stižu dva puta do druge obale u smislu da svaki od četiri stupnja — ulazak u struju, jednom povratnik, ne-povratnik i arahant — ostavlja sve nečistoće koje treba ostaviti jednom i zauvek. Takođe, nema potrebe da se ponavlja putovanje. Oslobađanje se ne postiže se samo jednom u smislu da njemu vodi svaki od četiri navedena stupnja. [Natrag]
Videti takođe: AN III:123