Sutta nipata III.2
Padhana sutta
Velika bitka
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Do mene — čvrstog u odluci
kraj reke Neranđare,
u velikom naporu,
u zadubljenju kako bi raskinuo okove —
Namuci [1] dođe,
govoreći reči saosećanja:
"Bled si, mršav.
Smrt ti je uz bok.
Smrt je zgrabila već 1000 delova tebe.
I samo jedan dao tebe živ je.
Živi, dobri gospodine!
Bolji je život.
Živ možeš činiti dobra dela.
Živeći svetačkim životom,
prinoseći vatrenu žrtvu,
mnogo više zasluga skupićeš.
Kakve li koristi od ovoga napora?
Teško se sledi — ovaj put napora —
teško se njime ide,
teško na njemu ostaje."
Izgovorivši stihove ove,
Mara ostade kraj Probuđenoga.
I tome Mari, što tako zborio je,
Blaženi ovo izreče:
"Kralju nepažljivih,
Zli,
zbog čega ovamo dođe:
ja za zaslugama,
ni najmanju potrebu nemam.
One kojima zasluge trebaju,
te Mara smatra vrednima obraćanja.
U meni su uverenje, strogost,
istrajnost, uvid.
Zašto me, kad sam toliko odlučan
sad moliš da živim?
Ovaj vetar bi mogao čitavu reku isušiti.
Pa zašto, kad sam nepokolebljiv
ne bi i meni krv u žilama sasušila se?
Kad mi se krv sasušuje.
žuč i sluz sasušuju se.
Mišice moje kako kopne,
um bistriji postaje;
sabranost, uvid, koncentracija
sve čvršći bivaju.
Ostajući na tom putu,
dostižući krajnje osećanje, [2]
um više želje nema za zadovoljstvima čula.
Vidi: čistota bića!
Čulna zadovoljstva su tvoja prva armija.
Druga ti se naziva Nezadovoljstvo.
Treća ti je Žeđ i Glad.
Četvrta ti se Žudnja zove.
Peta je Tromost i Pospanost.
Šesta se Strah zove.
Armija sedma ti je Neizvesnost.
Dvoličnost i Tvrdoglavost armija ti je osma.
Dobitak, Pokloni, Slava i Položaj
dopali nedostojnoga,
i svakog onog ko sebe hvali
a prezire druge.
To je, Namuci, armija tvoja,
Crni zapovedniče vojske još crnje.
Kukavica je pobediti ne može,
ali onaj ko pobedi je blaženstvo stiče.
Da li ja munđa travu nosim? [3]
Pljujem na život svoj.
Smrt u bici za mene bolja bi bila
no da, poražen, posle bitke živ ostanem.
Potonuvši ovde, više ne isplivaju,
neki sveštenici i askete.
Oni ne znaju put
kojim oni što ispravno vežbaju
sigurno hode.
Osmotrivši vojsku sa barjacima svuda unaokolo
— crne trupe i Maru na leđima slona borbenog
— jurišam u bitku.
Neka me ne pomere sa mesta moga.
Tu armiju tvoju, što je svet čitav
i svi bogovi pobediti ne mogu,
smrskaću uvidom —
kao kamenom krčag glineni.
Ovladavši umom sopstvenim,
sabranost dobro ustalivši,
ići ću, iz kraljevstva u kraljevstvo,
podučavajući mnoge učenike.
A oni — pažljivi, odlučni da slede to što im nudim —
uprkos željama tvojim,
otići će tamo gde ni za čim više žaliti neće."
Mara:
"Sedam godina pratih Blaženog u stopu,
ali ne uspeh priliku da uhvatim
da Samoprobuđenog pobedim.
Gavran je kružio oko kamena
što boju loja imao je.
— 'Možda sam pronašao
nešto jestivo ovde.
Možda ovo nešto ukusno je' —
ali ne dobivši ništa ukusno tu,
gavran odleti dalje.
Poput gavrana što nasrtaše na stenu,
Izmaram sebe sa Gotamom."
Kako savladan tugom bi,
sviralu svoju za pojas zadenu.
I tada on, duh očajan,
istoga trena nestade.
Beleške
[1] Mara. [Natrag]
[2] Najveća ravnodušnost koja se može postići kroz zadubljenje (jhana). [Natrag]
[3] Munđa trava je bila u staroj Indiji ekvivalent za belu zastavu. Ratnik koji je pomišljao da će se u toku bitke možda predati pone bi sa sobom munđa travu. Ako bi se na to odlučio, legao bi na tlo sa munđa travom u ustima. Buda, postavljajući ovo retoričko pitanje, ukazuje da on nije ta vrsta ratnika koja bi ponela sa sobom munđa travu. Ukoliko bi bio poražen, radije bi umro nego da se preda. [Natrag]