Sutta nipata III.5

Magha sutta
Govor bramanu Maghi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 

---

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevom vrhu.

A jednoga dana neki mladić, mladi braman po imenu Magha, otide da poseti Učitelja. Oni pozdraviše jedan drugog na uobičajen način i mladić sede kraj Bude.

"Gotama, gospodine", reče on, "ja sam laički pokrovitelj, dajem priloge, dajem novac, priloge, darove i slično. Otvorena sam osoba i sasvim prijemčiva za tuđe molbe. Imetak koji delim stekao sam na pošten način i tu poštenu zaradu razdeljujem nekolicini ljudi, nekad i dvadesetorici ili tridesetorici, a nekad i stotini i više. Ono što bih voleo da znam, gospodine, da li vrede svi ti darovi i prilozi. Možeš li mi reći da li mi oni donose zasluge?"

"Mladiću", reče učitelj, "svi ti tvoji darovi i prilozi sigurno je da vrede i oni ti donose velike zasluge. Isto je sa svakim čovekom koji daje priloge i pomaže, ko je otvoren i sasvim prijemčiv za tuđe molbe, ko svoju na pošten način stečenu zaradu deli nekolicini ljudi, nekad i dvadesetorici ili tridesetorici, a nekad i stotini i više. Svi ti darovi doneće mu velike zasluge."

Onda mladi braman postavi drugo pitanje i ovaj put govorio je u stihovima:

"Gotama, gospodine", reče on, "ti si asketa u žutom ogrtaču, čovek bez doma; ti si čovek koji poznaje značenje reči. Možeš li mi, molim te, odgovoriti na ovo pitanje: Ako laik kao velikodušna osoba, neko od koga se dar može očekivati, prinese ponudu, želeći da stekne zasluge dajući hranu i piće drugima, kome bi tu ponudu trebalo prineti da bi čista bila?"

"Ako taj velikodušni laik", reče Učitelj, "hoće da prinese ponudu ili pokloni hranu i piće, ako mu treba i želi da stekne zasluge, onda da bi ta ponuda bila uspešna mora je dati nekome ko može primiti žrtvu. Mora je dati nekome ko je tog dara vredan."

Onda braman zamoli Budu da mu kaže koji su to ljudi koji bi primili žrtvu od velikodušnih i dobronamernih laika. "Koji ljudi su", upita braman, "tog dara vredni?"

A Učitelj odgovori:

"Ima ljudi koji lutaju ovim svetom, bez vezanosti, svojine, bez ičega. Oni su upotpunjeni i usavršeni, oni sami sebe kontrolišu.

Kada dođe vreme davanju, to su ljudi kojima treba dati. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni koji su presekli okove i veze, koji su ukroćeni, slobodni, bez strasti i želja. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni koji su se oslobodili svih okova, ukrotili svoju divlju ćud i postali slobodni, slobodni od plamena strasti i od želje. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Otarasivši se požude, mržnje i neznanja, oni su iskorenili nečistoće i pročistili svetački život. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Ima ljudi bez imalo volje za prevarom i gordošću. U njima nema pohlepe, nema misli 'Ovo je moje', nema želje. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni su prešli okean, jer nisu postali plen nezasite žudnje. I tako sada mogu živeti i kretati se ni ne razmišljajući o 'ja'. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni imetka nemaju i ne žude ni za čim na ovome svetu. Oni ne žude da postanu neko na ovome svetu, niti u bilo kojem drugom svetu. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Okrenuli su leđa zadovoljstvima koja dolaze od čula i poseduju savršenu i divnu samoobuzadnost. Od jednog do drugog mesta idu nemajući dom u koji bi se vratili i kreću se pravo poput strele. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oslobođeni su požude, čula su im obuzdana. Slobodni su, neuhvatljivi, kao Mesec što uteče zubima Rahua [Mečeve mene]. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Stišani su i mirni, bez strasti i ljutnje. Nikuda se ne preporađaju kad jednom život okončaju; preporađanje su napustili. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Prevazišli su rađanje i umiranje, bez ostatka, otišli iza svake sumnje i neizvesnosti. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni su sami sebi ostrvo. Ničega nemaju. idu od mesta do mesta i slobodni su u svakom pogledu. To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

Oni tačno znaju šta ova rečenica znači: 'Neće više biti preporađanja; nema više novih života. Ovo je moje poslednje postojanje.' To su ljudi kojima bi dobronamerni braman trebalo da daje.

U užitku meditacije, u potpunosti znanja i u snazi sabranosti čovek postiže potpuno prosvetljenje i zaštita je mnogima. Kada dođe vreme davanju, to je čovek kojem treba dati. To je čovek kojem bi dobronamerni braman trebalo da daje."

"Učitelju", reče Magha, "moje pitanje mi se zaista isplatilo! Objasnio si mi šta znači kad je neko vredan darova i ko je to, jer ti znaš stvari onakve kakve jesu — ti si ih sagledao u skladu sa činjenicama.

Ali kaži mi jednu stvar, Učitelju. Kada milosrdan i dobronameran laik prinosi ponudu ili deli hranu i piće, kako bi to trebalo da radi a da ponuda bude uspešna?"

"Prinesi svoju ponudu, Magha", reče Učitelj. "I dok to činiš budi zadovoljnog uma. Učini svoj um potpuno smirenim i zadovoljnim. Usredsredi se i ispuni um mislima o davanju. Sa tog sigurnog položaja možeš se zaštititi od zlovolje.

Ako te ne razdiru strasti i možeš se osloboditi zlovolje, ako razviješ u umu beskrajnu saosećajnu ljubav, praćenu neprekidnom brižnošću i budnošću, noć i dan, onda će se ta saosećajna ljubav proširiti beskrajno, u svim pravcima."

"O, Učitelju", reče Magha, "reci mi ko može biti čist, ko može biti slobodan, ko može biti prosvetljen? Kako si se ti ispeo do Braminog sveta? O, Učitelju mudrosti, molim te odgovore mi daj! O, Učitelju, i sam si svedok da sam danas ugledao Bramu, jer ti si za nas isto što i Brama — istina je to! O, Učitelju, Blistava svetlosti, molim te reci mi kako čovek može stići do Braminog sveta!"

"Magha", reče Učitelj, "ovo ću ti reći: kada je treći od tri kvaliteta savršenog davanja ispunjen davanjem onome ko je davanja vredan, tada, Magha, sam taj čin davanja odnosi davaoca, čoveka koji praktikuje davanje, do Braminog sveta."

Zatim Magha, mladi braman, progovori u pohvalu Učiteljevu. "Čudesno je to, poštovani Gotamo, zapanjujuće je to, poštovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika, koji od sada pa do kraja života u njemu pronađe svoje utočište."