Sutta nipata III.6
Sabhiya sutta
Govor asketi Sabhiyi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. A u to vreme jednog lutajućeg asketu posetilo je božanstvo. Ime tog askete beše Sabhiya, a božanstvo je, u prethodnom životu, bilo njegov rođak. I božanstvo poduči Sabhiyu pitanjima koja treba da postavi bilo kojem svetom čoveku na kojeg naiđe. "Ako nađeš na nekog sveštenika ili pustinjaka koji može na njih da odgovori", reče božanstvo, "onda bi tog čoveka trebalo da uzmeš za svog učitelja i posvetiš se životu u čistoti zajedno sa njim."
Tako lutajući asketa Sabhiya nauči napamet pitanja i krete da obiđe sve najveće religijske vođe toga vremena, sve čuvene učitelje koji su imali svoje sledbenike i monahe. On poseti, jednog po jednog, Puranu Kasapu, Makhali Gosalu, Ađita Kesa-kambalija, Pakuda Kaćajanu, Sanjđaja Belatiputu i đainskog učitelja Nataputu [Mahaviru], ali nijedan od njih nije mogao da na njegova pitanja odgovori. Zaista, svi oni bi se razljutili ili im je bilo neprijatno kada bi videli da nisu uspeli i počeli bi da zauzvrat postavljaju pitanja Sabhiyi.
"Možda bi trebalo da odustanem i vratim se lagodnom životu i zadovoljstvima", pomisli Sabhiya. Ali onda mu nešto drugo pade na pamet — ima još jedan čovek slavan po svom učenju i mnogobrojnosti sledbenika, mladi čovek po imenu Gotama. Zašto njega ne upitam? Ali on je", pomisli Sabhiya, "još mlad i nije asketa dugo. Kako bi on mogao znati više od drugih, starijih učitelja koje sam već sreo?" I druga misao se javi Sabhiyi: svetog čoveka treba poštovati zbog njegovih moći i dostojanstva, a ne zbog godina; tako on odluči da ipak ode do svetog čoveka po imenu Gotama.
Zaputi se on tako putem sve dok jednoga dana nije došao do Rāđagahe. Tamo, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, pronađe on Učitelja. Ljubazno ga pozdravi, iskaza poštovanje i, pošto je seo sa strane, obrati se Učitelju u stihovima:
"Došao sam do tebe", reče Sabhiya, "ispunjen konfuzijom i sumnjom. Toliko želim da na ova pitanja odgovor dobijem — molim te razreši ih za mene jednom za svagda i objasni svaki odgovor jedan po jedan."
"Dugačak si put prevalio, Sabhiya", reče Buda, "sa tim pitanjima do čijih odgovora ti je toliko stalo. Ja ću ih razrešiti za tebe jednom za svagda i objasniti svaki odgovor jedan po jedan.
Pitaj me šta god želiš, Sabhiya, i ja ću ti to objasniti i razvejati tvoju zbunjenost."
A Sabhiya pomisli: "Ovo je čudesno, ovo je iznenađujuće; drugi samotnici i bramani nisu mi čak dozvoljavali ni da ih pitam bilo šta, ali mi je asketa Gotama barem dozvolio da mu postavim pitanja" I beše on zadovoljan, nadahnut i ohrabren, te se obrati Budi.
"Šta, Učitelju, treba učiniti da bismo se nazvali monahom [bhikkhu]? Šta to znači biti blag? Šta je značenje uzdržanosti? I šta znači biti Buda, prosvetljen? Molim te, Učitelju, objasni mi te četiri stvari."
A evo šta mu je Učitelj rekao:
"Monah je, Sabhiya, onaj ko je stvorio put za sebe kojim je dostigao potpuno smirenje, prevazišao sumnju. On je, napustivši biće i ne-biće, usavršio religijski život i uništio ponovna rođenja.
On je neprekidno spokojan i sabran. On ne povređuje bilo koga bilo gde. Samotnjak je onaj ko je prešao bujicu [ka nibbani]. On je nezbunjen. On nema za sobom loših tragova. On je blag: prešao je okean [samsare].
Onaj čija čula su obuzdana u pogledu čitavog ovog sveta, kako unutra, tako i spolja; prodornim razumevanjem ovoga i drugog sveta, uvežban i obuzdan čovek spokojno čeka svoje smrt čas.
Onaj ko je proučio celokupnost misli i ciklične egzistencije, sastavljene od rođenja i smrti, bez nečistoća, bez mrlje; čisti koji je postigao iskorenjivanje preporađanja naziva se Budom [budnim]."
Sabhiya beše ushićen ovim rečima i nastavi sa novom grupom pitanja.
"Šta treba uraditi da bi se bio braman? Šta znači odvratiti se, biti sveti čovek, samana? Šta znači biti pročišćen i ko se može nazvati herojem? Molim te, objasni me to, Učitelju."
I ovako mu Učitelj odgovori:
"Braman je osoba koja je napustila svako zlo, bez mrlja je, dobra, uzdržana i uravnotežena. Nadišavši ciklus preporađanja, on je postao savršen. On je ničim neokrznut i postojan.
Sveti čovek jeste čovek koji je sam sebe obuzdao, čovek koji je napustio vrline i mane. Upoznavši ovaj svet i drugi, on je neuprljan i izvan rođenja i smrti.
Očistivši svaku nečistoću vezanu za bilo šta na svetu, i unutra i spolja, u pogledu ljudi i bogova on se ne bavi spekulacijama. Takav se može nazvati pročišćenim.
Neko ko živi u ovom svetu ne čineći zlo, neko ko je razvezao sve čvorove i okove, neko ko više ne zavisi od bilo čega, ko je oslobođen, takav se naziva moćnim herojem."
Sabhiya, ushićen odgovorima, nastavi da postavlja pitanja:
"Koga prosvetljeni ljudi smatraju osvajačem sveta? Šta to znači biti vešt? Šta znači biti čovekom razumevanja i ko zaslužuje da bude nazvan mudracem? Molim te, Učitelju, te mi stvari objasni."
I ovako mu Učitelj odgovori:
"Pitaš ko je osvajač sveta. Postoje tri sveta: svet ljudi, svet bogova i svet Brama-bića. Osvajač sveta istražuje i razume sva tri. On je is korena iščupao svoje veze sa tim svetovima i oslobođen je. To je stanje osvajača sveta.
Pitaš šta znači biti vešt. Postoje tri vrste blaga ili skladišta: ona koja su sakupili ljudi, ona koja su sakupili bogovi i ona koja su sakupila Brama-bića. Vešt čovek istražuje i razume sva tri. On je is korena iščupao svoje veze sa tim skladištima i oslobođen je. To je čovek koji je vešt.
Čovek razumevanja je čovek koji stražari nad svojim čulima. On je razumeo kako čula funkcionišu, u odnosu na um i u odnosu na spoljašnji svet. On to vidi jasno, otišao je s one strane 'crnog i belog' i postojan je.
A mudrac? Mudar čovek zna način da se razluči dobro od lošeg u vezi i sa unutrašnjim i sa spoljašnjim svetom. Poštuju ga i ljudi i bogovi: on je raskinuo okove i konopce."
Sabhiya, ushićen odgovorima, nastavi da postavlja nova pitanja:
"Šta treba imati da bi se postalo čovekom znanja? Na osnovu čega neko postaje osoba sa uvidom? Kako neko postaje energičan čovek? I šta znači biti plemenitog roda? Molim te objasni mi to, Učitelju."
A Učitelj mu ovako reče:
"Kada je čovek pogledao znanje i razumeo sve sve što je znano svetim ljudima i sveštenicima, tada sva njegova žudnja za čulnim užicima nestaje. Nadišavši svako znanje, postaje on čovekom znanja.
Razumevajući opsednutost imenom i oblikom [psihofizičkom pojavnošću], uzrok bolesti i unutrašnje i spoljašnje, oslobađa se on veza za bilo kakav koren bolesti. Zbog tog razloga se on nazivan uravnoteženom, osobom sa uvidom.
Kada je oslobođen svakog zla i kad je prevladao patnju pakla, on je energičan. Tada je on marljiv, energičan, postojan.
Pitaš za plemeniti rod, čoveka visokog po rođenju: plemenit čovek raskida lance. Postoje unutrašnji i spoljašnji lanci, konopci i okovi — plemenitost znači sve ih do jednog pokidati. To znači iščupati ih iz korena i biti oslobođen. To je stanje koje se naziva biti plemenitog roda."
Sabhiya, ushićen odgovorima i pun radosti, nastavi da postavlja nova pitanja:
"Šta treba da radiš da bi bio čovek znanja? Šta znači to biti Ariya, čovek plemenit po rođenju? Ko je čovek savršenog ponašanja? Ko je nazvan Lutalicom? Molim te, Učitelju, objasni mi sve to."
A Učitelj mu ovako reče:
"Saslušavši sva mišljenja on zahvaljujući mudrosti zna šta je za pokudu, a šta za pohvalu. On je pobedonosan, slobodan i izvan zbunjenosti i nespokojstva. On je čovek znanja.
Mudrac je presekao nečistoće i vezanosti. On se više ne vraća u matericu. Oslobodio se tri poriva [pohlepa, mržnja i neznanje] i više ne ulazi u kaljugu spekulacija. To znači biti plemenit po rođenju.
Zato što je čovek savršenog ponašanja živeo i postupao ispravno i vešto, on shvata Stvari kakve jesu. On nikakvih veza nema; slobodan je, nema u sebi odbojnosti; to je savršeno ponašanje.
I pitaš me o Lutalici. Kada vidiš koji postupci povređuju i kada se maneš takvih postupaka, ne prepuštaš im se, nisi ni iznad ni ispod njih ni između, niti bilo gde u njihovoj blizini, tada si ti Lutalica. Kada ideš od mesta do mesta, i nikada ne gubiš svoju moć rasuđivanja, tada si ti Lutalica. Kada izgubiš svoju mržnju, žudnju, obmanu i ponos, kada okončaš svoj osećaj psihofizičke individue, tada si postigao uspeh i tada si Lutalica."
Sabhiya lutalica beše ushićen Učiteljevim rečima. Pun radosti i ushićenja, on ustade sa svog sedišta i, sklopljenih ruku i golih ramena, obrati se on Učitelju u stihu:
"Učitelju, mudri", reče on, "ti si se oslobodio [tradicionalne] šezdeset tri polemičke teze, zaključaka pustinjaka koji su puke konvencije i spekulativne ideje. Ti si prešao bujicu i na drugu obalu stigao!
Ti si stigao do same granice područja patnje i onda je prešao. Ti, učitelju, jesi Čovek od reči; za tebe, mislim, nema više unutrašnjih poriva. Sijaš od razumevanja, zračiš mudrošću, okončao si patnju i prenosiš me preko mora patnje!
Ti si video ono za čime ja tragam, ti si znao ono u šta ja siguran bio nisam i ti si me preneo preko bujice! Kakvo majstorstvo! Kakva veličina! — to je krajnja mudrost. Ne mogu ništa dati sem poštovanja, ništa sem počasti ovoj riznici blagosti, ovom bratu Sunca!
Razvejao si sve moje sumnje, uznemirenost uklonio — i umesto toga u tebi je samo mir, odmerenost, čvrstoća i preciznost.
Kada govoriš, bogovi slave; kada te čuju, oni se raduju. Ti si heroj među herojima i snaga među moćnima!
Nigde na svetu ovome nema nikoga tebi ravnog — ti si najbolje i najplemenitije biće! Pozdravljam te i odajem počast!
Ti si Buda, prosvetljeni. Ti su Učitelj, Znalac. Ti si mudrost koja pobeđuje Maru. Ti si iskorenio svoje predrasude, unutrašnje otpore i prešao bujicu i vodiš nas, sve nas, sa sobom.
Sa uzrocima preporađanja uklonjenim i porivima uništenim, ti si okončao vezivanje. Ti si lav u džungli, nikoga da plašiš i uplašen ni od čega.
Ti si kao cvet lotosa u jezeru! Dobro i zlo spadaju sa tebe, ne prijanjaju, poput kapljica vode sa lotosovih latica. Klanjam se do nogu pobedniku: ja sam Sabhiya, ona koji se klanja stopama učiteljevim!"
I tako se Sabhiya, lutajući asketa, pokloni u znak poštovanja do nogu Budinih i reče: "Izvanredno, poštovani Gotamo, čudesno, poštovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Ja želim da živim životom beskućnika i da me poštovani Gotama zamonaši."
Onda Sabhiya, lutajući asketa, primi zaređenje kao iskušenik i kasnije i puno zaređenje od Bude.
Kasnije, živeći na osamljenom mestu, marljiv, energičan i sa odlučnošću, ne prođe mnogo vremena dok on ne shvati, dožive i postiže najviše savršenstvo svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život, skladno, i odlaze u beskućnike. Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, nema ničeg više na ovome svetu da se uradi. Sabhiya lutalica postade jedan od arahanta.