Sutta nipata 3:9
Vasettha sutta
Govor Vasetthi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Buda živeo u šumi Iććānangala. Tu je sa njim bilo i mnogo bramana, slavnih ljudi kao što su Ćanki, Taruka, Pokarasati, Đanusoni i Todeyya — sve dobro znani, učeni i imućni bramani.
Među njima bila su i dva mlada bramana, jedan po imenu Vasettha i drugi Bharadvađa. I tako, jednoga dana, dok su ova dva mladića hodala tamo-amo, zapodenuše razgovor o tome šta nekoga čini bramanom.
Bharadvađa reče: “To ima veze sa porodicom. Ako je nečije porodično poreklo čisto, nije bilo brakova sa drugim kastama sedam generacija unazad, ni sa majčine ni sa očeve strane, onda je taj braman.”
Ali Vasettha na to odgovori: “Ako su nečija dela dobra i on poštuje svoje obaveze, onda je on braman.”
Bharadvađa nije odustajao od svoje teorije, isto kao i Vasettha; nijedan nije mogao ubediti onog drugog da je u pravu. Zato Vasettha predloži da krenu i potraže savet od nekoga. “Slušaj”, reče on Bharadvađi. “Ima ovde jedan asketa po imenu Gotama, princ iz plemena Sakya, koji je napustio svoju porodicu i za kojeg kažu: ”Taj Blaženi je usavršen, potpuno prosvetljen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, neuporedivi krotitelj ljudi, učitelj božanskim i ljudskim bićima, prosvetljen, blažen’. On (Buda) sopstvenim naporom je otkrio Istinu (Dhamma), objavio je svetu ljudi i bogova, uključujući askete i bramane. On podučava Istinu koja je dobra na početku, u sredini i na kraju, puna značenja, bogata rečima i sasvim zaokružena. On podučava savršenom, čistom životu. Dobro je, zaista, sresti takve svece!”
“Zato, Bharadvađa”, reče Vasettha, “hajdemo do tog Gotame i zamolimo ga da nam razjasni ovo pitanje, a mi ćemo se složiti sa time kako asketa Gotama presudi.”
“Vrlo dobro”, reče Bharadvađa, “hajdemo”. I tako dva mladića kretoše do Učitelja. Kada su stigli, pozdraviše ga učtivo i sedoše sa strane. Onda se Vasettha obrati Učitelju sledećim rečima:
“Gospodine, mi obojica proučavamo pravoverna učenja i obojica smo priznati kao znalci Veda. Moj učitelj je Pokarasati, a moj prijatelj uči sa Tarukom.
Proučavali smo sve komentare triju Veda i sposobni smo da podučavamo metrici, gramatici i pevanju.
Ali i pored toga, Gotama, ima jedno pitanje oko kojeg ne možemo da se složimo, a to je značaj nasleđa. Bharadvađa tvrdi da je neko braman zato što se rodio kao takav, ali ja sam siguran da je važno ono što čovek uradi. Želeli bismo da nam ti, koji poseduješ uvid, raspetljaš ovu nedoumicu.
Pošto mi to ne možemo sami da učinimo, došli smo da tebe pitamo. Čuli smo da tebe zovu potpuno prosvetljenim.
Pema tebi se s poštovanje odnose ljudi — sklope ruke kad te vide na isti način kao što to rade na svečane praznike.
Ti si oko ovoga sveta, Gotama, pa te zato molimo da razmotriš pitanje: šta to nekoga čini bramanom? Je li to poreklo ili ono što on čini? Mi na to ne možemo odgovoriti, Gotama, pa te molimo da nam objasniš ko je braman.”
A Buda odgovori Vasetthi sledećim rečima:
“Objasniću vam po redu i u skladu sa činjenicama različite vrste živih stvari, jer postoje razlike.
Ako pogledate drveće ili travu, iako oni nisu toga svesni, ima ih mnogo vrsta i sorti. Ima ih različitih vrsta.
Onda dolaze insekti, veliki poput noćnih leptira i mali poput mrava: i među tim stvorenjima možete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti.
I kod četvoronožnih životinja, kakve god bile veličine, možete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti.
Pogledajte sad stvorenja koja pužu, reptile i zmije — možete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti.
Pogledajte ribe i druga stvorenja što žive u vodi — pogledajte ptice i sve što leti — možete videti da ih ima mnogo vrsta i sorti.
A među ljudima nema mnogo vrsta i sorti kao što ih ima među drugim bićima.
Za razliku od drugih stvorenja, nema među ljudima mnogo razlike u pogledu njihovih očiju, ušiju, noseva, usta, obrva i čak kose — sve su iste vrste.
Od vrata do prepona, od ramena do kuka, od leđa do grudi — sve je to iste vrste kod ljudi.
Ruke, stopala, prsti, nokti, listovi i butine su svi slični, a isto je i sa glasom i bojom. Za razliku od drugih stvorenja, ljudi ne poseduju karakteristike koje bi ih razlikovale pri rođenju.
Oni nemaju mnoge nasleđene osobine koje druga stvorenja imaju. Zapravo, u slučaju ljudi, razlike su razlike samo po konvenciji. [1]
Ko god među ljudima živi od uzgoja krava, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je stočar, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od nekog zanata, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je zanatlija, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od trgovine, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je trgovac, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od toga što prenosi poruke, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je glasnik, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od onoga što mu nije dato, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je lopov, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od oružja, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je vojnik, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od rituala i ceremonija, tada ga, o Vasettha, znaj ovako: on je sveštenik, a ne braman.
Ko god među ljudima živi od onoga što uzme od sela i cele zemlje, o Vasettha, znaj ovako: on je kralj, a ne braman.
Ne zovem bramanom nekoga zbog materice iz koje je izašao [2]
. To što se nekome obraćaju sa “gospodine”, ne znači da je on od navika i vezivanja slobodan. Onoga ko se vezivanja, ko se posezanja oslobodio, toga ja nazivam bramanom.
Ko je sve spone raskinuo, u kome pometnje više nema, ko je sebe oslobodio i okove odbacio, nesputan — toga ja nazivam bramanom.
Ko je presekao povodac [neznanja] i jaram [pogrešnih uverenja], ko je uklonio prepreke i prosvetljen je, toga ja nazivam bramanom.
Ko, bez roptanja, podnosi uvrede i nasilje, čija su snaga i oružje istrajnost, toga ja nazivam bramanom.
Ne postoji srdžba i ne postoji neznanje — samo snaga obuzdavanja i volja za čistim delima, nema ponavljanja iz navike, nema preporađanja; to je ono što nazivam [biti] bramanom.
Nalik kapljici vode na lotosovom listu, semenu gorušice na vrhu igle, čulne želje u njemu samo kliznu i ne ostavljaju trag za sobom, toga ja nazivam bramanom.
Oslobođen, odbacivši lanac — ovde, upravo ovde u ovom svetu, može on videti kako čak i patnja ima svoj kraj, toga ja nazivam bramanom.
Onoga ko je duboke mudrosti, smotren, znalac u tome šta je ispravan a šta pogrešan put, onoga ko je dostigao krajnji cilj, toga ja nazivam bramanom.
Bez oslonaca, bez zavisnosti, bez potrebe da se meša sa drugim ljudima, sa domaćinima ili lutajućim monasima — zadovoljan i sa najmanjim, toga ja nazivam bramanom.
Odložio je oružje nasilja, prestao da ubija bilo koje biće, prestao da podstiče druge na ubijanje; toga ja nazivam bramanom.
Ko ne pokazuje ljutnju prema srditima, ko je miran prema nasilnima, ko se ne vezuje među onima već vezanima, toga ja nazivam bramanom.
Čije su želje, mržnja, gordost i zavist odbačeni, nalik semenu gorušice što klizne sa vrha igle, toga ja nazivam bramanom.
Čije reči nisu grube, već pune značenja i istine, reči koje ne bude u drugome ljutnju, toga ja nazivam bramanom.
Bez imovine, bez prisvajanja stvari, bilo kakva da im je veličina, broj ili vrednost; toga ja nazivam bramanom.
Bez očekivanja, bez žudnje za ovim svetom ili bilo kojim drugim: odvezan, oslobođen; toga ja nazivam bramanom.
Odsustvo želja — pitanja i sumnje nestaju u znanju i čovek uranja u besmrtnost; toga ja nazivam bramanom.
Ko je nadišao zaslugu i krivicu, ko je bez očaja i zabluda, ko je čist; toga ja nazivam bramanom.
Čist, spokojan, bez mrlje, punom Mesecu nalik, okova neprekidnog preporađanja raskinutih i odbačenih; toga ja nazivam bramanom.
Ko je sišao sa neravnog i opasnog puta stalnog rađanja i obmane, ko je presekao bujicu i otišao na drugu obalu, asketu, ohlađenog od strasti i sumnji, spokojnog i bez želja, toga ja nazivam bramanom.
Čulna zadovoljstva su ostala iza — napušta ih zarad beskućničkog života. Čulno zadovoljstvo stalnog preporađanja je ostalo iza, odbačeno; toga ja nazivam bramanom.
Tovar na leđima, teret koji obara čak i bogove — sve te tegove je odbacio, napustio i prevazišao: izvukao se iz jarma, oslobođen, toga ja nazivam bramanom.
Izbegavajući ushićenje i odbojnost, on je ohlađen i oslobođen stvari [koje vode ka preporađanju], heroj koji je nadišao sve svetove; toga ja nazivam bramanom.
Ko je potpuno razumeo kako bića nastaju i kako nestaju, ko je neokrznut, živi ispravno i prosvetljen, toga ja nazivam bramanom.
Čija sudbina nije poznata ni bogovima ni ljudskim bićima, čovek koji je iskorenio strasti, dostojan poštovanja, toga ja nazivam bramanom.
Ne poseduje bilo šta — ništa u prošlosti, ništa u budućnosti, ništa u sadašnjosti, ne hvata se za bilo šta, oslobođen vezivanja; toga ja nazivam bramanom.
Heroj — veliki čovek, značajan, mudar, čovek neustrašiv i nepobediv, nevezan; okupan [vodama mudrosti]; prosvetljen, toga ja nazivam bramanom.
On zna svoje prethodne živote, video je i druge oblike života, nesrećna odredišta i srećna odredišta, to je njegovo postignuće: dolazak na kraj uzastopnih preporađanja.; toga ja nazivam bramanom.
I šta onda sa svim tim titulama, imenima i klanovima? To su puke ovozemaljske konvencije. Nastale su na osnovu opšte saglasnosti.
Ovo pogrešno uverenje bilo je duboko usađeno u umovima neznalica i još [uvek] te neznalice nam kažu: “Bramanom se postaje na osnovu rođenja.”
[A upravo obrnuto], niko nije rođen kao braman; niko nije rođen kao ne-braman. Braman je braman zbog onoga što radi; čovek koji nije braman, nije to zbog onoga što radi.
Stočar je stočar zbog onoga što radi, a zanatlija je zanatlija zbog onoga što on radi.
Trgovac, glasnik, lopov, vojnik, sveštenik ili kralj: svaki od njih jeste to zbog onoga što radi.
Tako mudraci vide dela onakvim kakav zaista jesu. Oni dobro znaju plodove dela i čitav krug uslovljenog nastanka.
Ovaj svet postoji usled uzroka i posledica, sve stvari nastale su zbog nekog uzroka i svim bićima upravljaju i usmeravaju uzroci u njihovim postupcima. Ona ih slede kao paoci točka što slede jedan za drugim, pričvršćeni osovinom.
Braman se postaje samoobuzdavanjem, ispravnim življenjem i samokontrolom. To je suština Bramana.
Tako, Vasettha, neka ti to bude jasno: postoje ljudi koji su mudri i iskusni u sve tri oblasti znanja [tj. u Vedama], koji su spokojni i okončali su sa krugom preporađanja. Te ljude treba smatrati Bramom i Indrom.”
Onda Vasettha i Bharadvađa rekoše Budi: “Izvanredno, poštovani Gotamo, izvanredno, poštovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimamo utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”
Beleške
[1] Treba imati na umu da, kada opisuje fizičke karakteristike ljudskih bića, Buda ima na umu samo svoje sunarodnike iz severoistočnog i centralnog dela indijskog potkontinenta.
Buda ovde misli na vidljive razlike na osnovu sopstvenog iskustva i kasnije objašnjava da postupci (kamma) i ponašanje jesu ključ savršenosti i prosvetljenja. Prirodan rezultat rođenja, međutim, može voditi ljude ka preporađanju u “višim” i “nižim” stanjima — tj. u okruženju koje ili podstiče ili ometa duhovni (ili čak i materijalni) rast. Tako, iako je potencijalnost za razumevanje u svakom čoveku, kamma je uzrok stalnih razlika u faktičkom stanju.
Otuda, bilo bi neadekvatno citirati ovaj odlomak van konteksta kao prilog debati o “jednakosti rasa”, kao što su to učinili K. N. Jayatilleke i G. P. Malalasekera u svom eseju Buddhism and the Race Question (UNESCO, Pariz, 1958). Radi uravnoteženijeg pristupa ovom pitanju videti Philip Eden Human Progress: Reality or Illusion? (Buddhist Publication Society, 1974). [Natrag]
[2] tj. zbog porekla. [Natrag]