Sutta nipata IV.9
Magandiya sutta
Za Magandiyu
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
[Magandiya nudi svoju kćerku Budi, koji odgovara:]
Videvši [kćeri Mare]
— Nezadovoljstvo, Žudnju i Strast —
nije se javila čak ni želja za seksom.
Pa šta bih mogao poželeti sa time,
prepunim mokraće i izmeta?
Ne bih poželeo da to dodirnem
čak ni vrhom stopala.
Magandiya:
Ako ne želiš ovaj dragulj od žene,
koji priželjkuju mnogi kraljevi,
koje onda stanovište, pravilo, praksu, život,
distizanje [budućeg] života ti zastupaš?
Buda:
'Ja zastupam ovo ili ono' — tako ne govori onaj
ko razmatra šta zastupa među učenjima.
Tragajući za onim što se ne oslanja ni na kakvo stanovište
i otkrivajući unutrašnji mir, ja ga ugledah.
Magandiya:
Mudrače, ti govoriš ne oslanjajući se
ni na jedan unapred donet sud.
Taj 'unutrašnji mir': šta to znači?
Kako njega, prosvetljeni čovek, obznanjuje?
Buda:
On ne govori o čistoti u vezi sa bilo kojim stanovištem,
učenjem, znanjem, pravilom ili praksom.
Niti je taj mir moguće naći tako što se nema
nikakvo stanovište, učenje, znanje, pravilo ili praksa. [1]
Puštajući stvari, ne vezujući se za njih, u miru, nezavisan,
čovek neće žudeti za novim rođenjem.
Magandiya:
Ako on ne govori o čistoti u vezi sa bilo kojim stanovištem,
učenjem, znanjem, pravilom ili praksom.
A niti je taj mir moguće naći tako što se nema
nikakvo stanovište, učenje, znanje, pravilo ili praksa,
onda mi se čini da je ovo učenje zbrkano,
jer neki čistotu vide u — vide kroz — vernost stavovima.
Buda:
Postavljajući pitanja što se oslanjaju na stavove,
ti si zbrkan onim što je tvoje razumevanje.
Zato nisi u stanju na nazreš čak ni najslabiji nagoveštaj
značenja [onoga o čemu govorim].
Zato i misliš za učenje da je zbrkano.Ko god stvara 'jednako,' 'superiorno' ili 'inferiorno'
zbog toga će se raspravljati;
dok se onome neokrznutim tim troma,
'jednako,' 'superiorno'ili 'inferiorno' ne događa.Za šta bi braman rekao 'istinito' ili 'pogrešno,'
za šta se raspravljao:
on u kojem 'jednakog,' 'nejednakog' nema.Napustivši dom, živeći lišen društva,
mudrac u selima ni sa kim se ne zbližava.
Otarasivši se čulnih strasti, oslobođen čežnji,
ne zalazi među ljude, ne upušta se u svađe… [2]Od svih tih stvari podalje bi trebalo da se drži
u ovome svetu: pročišćeni ih neće prisvajati
i zbog njih se raspravljati.Baš kao što lotos
nije umrljan blatnjavom vodom,
tako i mudrac, oličenje mira, bez pohlepe,
ostaje neumrljan čulnošću i ovim svetom.Osvajač mudrosti se ne meri niti diči [3]
stavovima ili svojim razmišljanjima,
jer sve to na njega ne utiče.
On ne bi bio poveden delom, [4] učenjem;
ne izvlači zaključak iz bilo kod stava.Za onoga bez strasti ka opažanju nema vezivanja;
za onoga oslobođenog uvidom, nema obmana.
Oni što prijanjaju za opažanja i stavove
lupaju glavom tumarajući po ovome svetu.
Beleške
[1] Ovo nejasno i naočigled kontradiktorno mesto moglo bi se razjasniti tako da koristimo ispravne stavove, učenje, znanje, pravila i praksu kao put, kao sredstvo da stignemo do čistote. Kada smo do nje jednom stigli, napuštamo i sam taj put, jer čistota unutrašnjeg mira, u svom krajnjem značenju, jeste nešto što nadilazi i ona sredstva kojima je ostvarena. U stihu koji ovome sledi jasno je da Magandiya nije uhvatio ovu distinkciju. [Natrag]
[2] Objašnjenje ove strofe, koje se pripisuje poštovanom Maha Kaćani, dato je u SN XXII:3. [Natrag]
[3] "meri …diči" — dva značenja pali reči manameti. [Natrag]
[4] "Delo" ovde može značiti ili kamma u svom opštem značenju — tj. onaj ko je stekao mudrost otišao je s one strane kamme — ili u ograničenijem značenju, kao ritualna radnja. Prema Nd I, odnosi se na "tvorevinu" (sankhara) u analizi uslovljenog nastanka (SN XII:2). [Natrag]