Mađđhima nikāya 100
Sangārava sutta
Razgovor sa Sangāravom
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha.
2. U to vreme je brahmanova supruga po imenu Dhānañđānī živela u Ćaṇḍalakappi, s punim poverenjem u Budu, Dhammu i Sanghu.917 A onda je jednom prilikom zapela i pala, pa [ustavši] izgovorila tri puta ove uzvišene reči: „Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome!”
3. U isto vreme je i brahmanski učenik po imenu Sangārava boravio u Ćaṇḍalakappi. Dobro je poznavao tri Vede, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Kada je čuo brahmanku Dhānañđānī kako izgovara ove reči, reče joj: „Brahmanku Dhānañđānī treba poniziti i prezreti, jer i pored toga što ima brahmana unaokolo, ona hvali tu ćelavu protuvu.”
[Na to ona odgovori:] „Dragi gospodine, vi ne poznajete vrline i mudrost Blaženog. Ako biste ih poznavali, dragi gospodine, nikada ne biste ni pomislili da ga vređate i kritikujete.”
„Onda, gospođo, obavestite me kada asketa Gotama dođe u Ćaṇḍalakappu.”
„Da, gospodine”, odgovori brahmanova supruga po imenu Dhānañđānī.
4. Kasnije, idući tako od sela do sela zemljom Kosala, Blaženi je na kraju stigao u Ćaṇḍalakappu. Tu, u Ćaṇḍalakappi, smestio se u mangovom gaju, koji je pripadao brahmanskom klanu Todeyya.
5. A brahmanova supruga Dhānañđānī doču da je Blaženi stigao, te otide do brahmanskog učenika Sangārave i reče: „Dragi gospodine, Blaženi je stigao u Ćaṇḍalakappu i boravi u mangovom gaju koji pripada brahmanskom klanu Todeyya. Sada je trenutak, dragi gospodine, da uradite ono što mislite da treba.”
„Da, gospođo”, odgovori ovaj. Tako otide do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane, pa reče:
6. „Učitelju Gotama, ima asketa i brahmana koji tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su stekli i usavršili neposredno znanje ovde i sada.918 Gde učitelj Gotama nalazi među tim asketama i brahmanima?”
7. „Bhāradvāđa, kažem da postoje razlike među asketama i brahmanima koji tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja ovde i sada. Ima asketa i brahmana tradicionalista, koji na osnovu usmenog predanja tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja ovde i sada; takvi su brahmani triju Veda. Ima asketa i brahmana koji, isključivo na osnovu vere, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja ovde i sada; takvi su mislioci i istraživači.919 Ima asketa i brahmana koji, pošto su neposredno razumeli Dhammu sami za sebe920 među stvarima o kojima se do tada nije čulo, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja ovde i sada.
8. Ja sam, Bhāradvāđa, jedan od tih asketa i brahmana koji, pošto su neposredno razumeli Dhammu sami za sebe među stvarima o kojima se do tada nije čulo, tvrde [da podučavaju] temelje svetačkog života pošto su dosegli izuzetnu veštinu i savršenstvo neposrednog znanja ovde i sada. A kako sam to jedan od tih asketa i brahmana može se razumeti na sledeći način:
9. Tako sam, Bhāradvāđa, pre probuđenja, dok sam još bio tek neprobuđeni bodhisatta, ovako razmišljao:
‘Domaćinski život je skučen, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’
10–13. I tako sam, kasnije, Bhāradvāđa, još uvek mlad… (kao sutta 26, §14–17)… Na tom sam se mestu zaustavio i ustanovio da mi ništa više ne treba da preduzmem duhovni napor.
14–30. I onda mi spontano na um padoše ova tri poređenja, za koja nikad ranije nisam čuo… (kao sutta 36, §17–33; ali u ovoj sutti u §17–22 – koji odgovaraju §20–25 u sutti 36 – rečenica „Ali taj bolan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao” ne pojavljuje se)… pet monaha me prezreše i napustiše me, razmišljajući: ‘Asketa Gotama sada živi lagodno; napustio je napor i vratio se lagodnosti.’
31–41. Kad sam pojeo čvrstu hranu i povratio snagu, tada sasvim izolovan od čulnih zadovoljstava, izolovan od nepovoljnih stanja… (kao sutta 36, §34–44; ali u ovoj sutti u §36, 38 i 40 – koji odgovaraju §39, 41 i 44 u sutti 36 – rečenica „Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao” ne pojavljuje se)… baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.”
42. Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Sangārava reče Blaženom: „Napor učitelja Gotame beše nepokolebljiv. Napor učitelja Gotame beše napor pravog čoveka, kao što bi i trebalo da bude napor plemenitog i potpuno probuđenoga. Ali šta kaže učitelj Gotama, postoje li božanstva?”
„Meni je znano, Bhāradvāđa, da to jeste istina, da božanstva postoje.”
„Ali kako to, učitelju Gotama, da kada je upitan „Postoje li božanstva?”, učitelj Gotama odgovara: „Meni je znano, Bhāradvāđa, da to jeste istina, da božanstva postoje.” Ako je to tako, nije li ono što govori isprazno i pogrešno?”921
„Bhāradvāđa, kad nekog pitaju: „Postoje li božanstva?”, bilo da odgovori: „Postoje božanstva” ili „Meni je znano da to jeste istina [da božanstva postoje]”, mudar čovek će izvesti konačan zaključak da ima božanstava.”
„Ali zašto mi učitelj Gotama nije odgovorio na takav način?”
„Opšte je prihvaćeno u svetu, Bhāradvāđa, da božanstava ima.”
43. Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Sangārava reče Blaženom:
„Izvrsno, poštovani Gotama! Izvrsno, poštovani Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
917 Dhānañđānī je dostigla stupanj ulaska u tok. MA kaže da je Sangārava bio brat njezinog muža.
918 Diṭṭhadhammābhiññāvosānapārmippattā ādibrahmaćariyaṁ paṭiđānanti. MA objašnjava: Oni tvrde da su izvor, tvorci i stvoritelji svetačkog života ovim rečima: „Pošto neposredno znamo ovde i sada, u ovoj egzistenciji, i pošto smo stekli neposredno znanje, dostigli smo nibbānu, nazvanu „savršenstvo”, jer jeste nadilaženje svega.”
919 Zbunjujuće je da se za mislioce i istraživače (takkī, vimaṁsī) ovde kaže da se oslanjanju samo na veru (saddhāmatakkena). Na drugim mestima vera i mišljenje se kontrastiraju kao dve različite osnove uverenja (MN 95.14), pri čemu je „puka vera” čini se bliža oslanjanju na usmenu tradiciju, nego razmišljanje i istraživanje.
920 Sāmaṁ yeva dhammaṁ abhiññāya. Ova sintagma naglašava direktan lični uvid kao osnovu promovisanja svetačkog života.
921 MA kaže kako je Sangārava smatrao da Buda tako govori, a da zaista ne poznaje stvari, te je optužio Budu da laže. Sled ideja u ovom odlomku teško je pratiti i sasvim je moguće da je sam tekst pogrešno zapisan.