Mađđhima nikāya 101
Devadaha sutta
Govor u Devadahi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakyana, u sakyanskom gradu po imenu Devadaha. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, postoje askete i brahmani koji zastupaju ovakvo učenje i gledište: ‘Šta god da čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti.922 Ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci,923 a ne čine novi postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti, to znači da je delovanje uništeno. Uništavanjem delovanja uništava se patnja. Uništavanjem patnje uništava se osećaj. Uništavanjem osećaja, svaka patnja biće uklonjena.’ Tako, monasi, govore nigaṇṭhe.
3. Ja idem kod nigaṇṭhi koji tako govore i kažem: ‘Prijatelji nigaṇṭhe, je li istina da vi zastupate ovakvo učenje i gledište: „Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena”?’ Kada ih tako pitam, nigaṇṭhe to priznaju i kažu ‘Da’, a ja im odgovorim:
4. ‘Ali, prijatelji, da li znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘Ali, prijatelji, da li znate da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘Ali, prijatelji, da li znate da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘Ali, prijatelji, da li znate šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada?’ – ‘Ne, prijatelju.’
5. Dakle, prijatelji, čini se da vi ne znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali; ili da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali; ili da ste učinili takva i takva loša dela; ili da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši; ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada. Pošto je to tako, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ‘Šta god da taj čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti. Ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci, a ne čine novi postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena.’
6. Ako biste, prijatelji nigaṇṭhe, znali da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali; ili da ste činili loša dela u prošlosti i da se niste od njih uzdržavali; ili da ste učinili takva i takva loša dela; ili da je toliko i toliko patnje već istrošeno ili da je toliko i toliko patnje još preostalo da se istroši; ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, tada bi poštovanim nigaṇṭhama priličilo da objavljuju: ‘Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena.’
7. „Prijatelji nigaṇṭhe, zamislite čoveka pogođenog strelom koja je prethodno dobro umočena u otrov, te zbog toga njega prožimaju bolni, mučni, razdirući osećaji. A onda njegovi prijatelji i drugovi, srodnici i porodica dovedu lekara. Taj lekar nožem iseče deo oko rane, pincetom ispita dokle je strela ušla, onda je izvuče i na kraju dezinfikuje ranu, a pri svakom tom koraku onog čoveka prožimaju bolni, mučni, razdirući osećaji. Kasnije, kad rana zaceli i prekrije je koža, čovek se oseća dobro i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da ide kuda god mu se prohte. I možda pomisli: ‘Pre me je pogodila strela dobro umočena u otrov, te sam zbog toga trpeo bolne, mučne, razdiruće osećaje. Onda su moji prijatelji i drugovi, srodnici i porodica doveli lekara. Taj lekar je nožem isekao deo oko rane, ispitao pincetom dokle je strela ušla, te je izvukao i na kraju dezinfikovao ranu, a pri svakom tom koraku trpeo sam bolne, mučne, razdiruće osećaje. Ali sada, kada je rana zacelila i prekrila ju je koža, osećam se dobro i srećan, nezavisan, sam svoj gospodar, sposoban da idem kuda god mi se prohte.’
8. Isto tako, prijatelji nigaṇṭhe, da ste znali da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali… ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, priličilo bi poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ‘Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena.’
9. Prijatelji nigaṇṭhe, pošto ne znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali… ili šta napuštanje štetnih stanja jeste i šta negovanje korisnih stanja jeste ovde i sada, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ‘Šta god da taj čovek oseća… svaka patnja biće uklonjena.’
10. Kad ovo bi rečeno, nigaṇṭhe mi rekoše: ‘Prijatelju, Nigaṇṭha Nāṭaputta je sveznajući i svevideći, on tvrdi da ima ovakvo potpuno znanje i viđenje: „Bilo da hodam, stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje su kontinuirano i neprekidno u meni”. Kaže on ovako: „Nigaṇṭhe, činili ste loša dela u prošlosti; poništite ih asketskim vežbama probadanja. A kada ste ovde i sada obuzdanog tela, govora i uma, to znači da ne činite loša dela za budućnost. Tako, pošto poništavate asketizmom prošla dela i ne činite nova dela, neće biti ni loših posledica u budućnosti. A kad nema loših posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena.” Mi odobravamo i prihvatamo rečeno, tako da smo zadovoljni.’
11. Kad ovo bi rečeno, obratih se nigaṇṭhama:924 Postoji pet stvari, prijatelji nigaṇṭhe, koje se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Kojih pet? To su: poverenje, odobravanje, usmena predaja, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta. Tih pet stvari se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Dakle, koju vrstu poverenja imaju poštovani nigaṇṭhe prema učitelju koji govori o prošlosti? Koju vrstu odobravanja, koju vrstu usmene predaje, koju vrstu logičkog rasuđivanja, koju vrstu promišljenog prihvatanja gledišta?’ Na osnovu razgovora, monasi, nisam video bilo kakvo valjano opravdanje nigaṇṭhi za njihov stav.
12. I opet, monasi, rekoh nigaṇṭhama: ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Kada postoji veliko nastojanje, velik trud, da li vas tada obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog napora? Ali kad nema velikog nastojanja, velikog truda, da li vas tada ne obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog napora?’ – ‘Kada postoji veliko nastojanje, prijatelju Gotama, velik trud, tada nas obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja; ali kada nema velikog nastojanja, velikog truda, tada nas ne obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja.’
13. ‘Dakle, čini se, prijatelji nigaṇṭhe, kada postoji veliko nastojanje… vas obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog napora; ali kada nema velikog nastojanja… vas ne obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja. Ako je to tako, ne priliči poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju:925 ‘Šta god da čovek oseća, zadovoljstvo, bol ili ni bol ni zadovoljstvo, svemu je tome razlog ono što je učinio u prošlosti. Ako se obuzdavanjem ponište prošli postupci, a ne čine novi postupci, neće biti nikakvih posledica u budućnosti. Ako nema posledica u budućnosti… svaka patnja biće uklonjena.’
14. Kada postoji veliko nastojanje, velik trud, ukoliko biste, prijatelji nigaṇṭhe, tada osećali bolne, mučne, razdiruće osećaje zbog velikog napora, a kad nema velikog nastojanja, velikog truda, i tada vas obuzimali bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja, tek tada bi priličilo poštovanim nigaṇṭhama da objavljuju: ‘Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena.’
15. Prijatelji nigaṇṭhe, kad postoji veliko nastojanje, velik trud, vas tada obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja, a kada nema velikog nastojanja, velikog truda, vas tada ne obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji zbog velikog nastojanja. To znači da vas bolni, mučni, razdirući osećaji obuzimaju samo zbog velikog nastojanja koji ste sami sebi nametnuli, a usled neznanja, nepoznavanja i zablude pogrešno tvrdite: ‘Šta god da taj čovek oseća … svaka patnja biće uklonjena.’ Na osnovu razgovora, monasi, nisam video bilo kakvo valjano opravdanje nigaṇṭhi za njihov stav.
16. I opet, monasi, rekoh nigaṇṭhama: ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada,926 zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada?’ – ‘Ne, prijatelju.’
17. ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan?’ – ‘Ne, prijatelju.’
18. ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [osoba], zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka nezrela [osoba]?’927 – ‘Ne, prijatelju.’ – A je li moguće da neki postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [osoba], zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka zrela [osoba]?’ – ‘Ne, prijatelju.’
19. ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag?’ – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘A je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan?’ – ‘Ne, prijatelju.’
20. ‘Šta mislite, prijatelji nigaṇṭhe? Je li moguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji rezultat nećete iskusiti?’928 – ‘Ne, prijatelju.’ – ‘A je li moguće da neki postupak čiji rezultat nećete iskusiti, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti?’ – ‘Ne, prijatelju.’
21. ‘Dakle, prijatelji nigaṇṭhe, čini se nemoguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu i, isto tako, neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti u narednom životu, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti ovde i sada. Čini se nemoguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan i, isto tako, neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao bolan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao prijatan. Čini se nemoguće da neki postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [osoba], zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka nezrela [osoba] i, isto tako, neki postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [osoba], zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji će rezultat iskusiti neka zrela [osoba]. Čini se nemoguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag i, isto tako, da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao blag, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti kao intenzivan. Čini se nemoguće da neki postupak čiji ćete rezultat iskusiti, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji rezultat nećete iskusiti i, isto tako, neki postupak čiji rezultat nećete iskusiti, zahvaljujući nastojanju i trudu postane postupak čiji ćete rezultat iskusiti. Pošto je to tako, nastojanje poštovanih nigaṇṭhi je beskorisno, njihov trud je beskoristan.’
22. Tako, monasi, govore nigaṇṭhe. A kako nigaṇṭhe tako govore, u skladu sa njihovim tvrdnjama, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih je moguće kritikovati nigaṇṭhe:
(1) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada nigaṇṭhe mora da su činile loša dela u prošlosti, jer sada ih obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji.
(2) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog,929 tada nigaṇṭhe mora da je stvorio neki zli vrhovni bog, jer sada ih obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji.
(3) Ako su uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju okolnosti i prirodno okruženje,930 tada nigaṇṭhe mora da imaju lošu sreću, jer sada ih obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji.
(4) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja [među šest klasa preporađanja],931 tada nigaṇṭhe mora da pripadaju lošoj klasi, jer sada ih obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji.
(5) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nastojanje uloženo ovde i sada, tada nigaṇṭhe mora da pogrešno nastoje, jer sada ih obuzimaju bolni, mučni, razdirući osećaji.
(6) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, i tada nigaṇṭhe treba kritikovati.
(7) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, i tada nigaṇṭhe treba kritikovati.
(8) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neka slučajnost, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, i tada nigaṇṭhe treba kritikovati.
(9) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, i tada nigaṇṭhe treba kritikovati.
(10) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nastojanje uloženo ovde i sada, tada nigaṇṭhe treba kritikovati; ako nije, i tada nigaṇṭhe treba kritikovati.
Tako, monasi, govore nigaṇṭhe. A kako nigaṇṭhe tako govore, u skladu sa njihovim tvrdnjama, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ih je moguće kritikovati. Otuda je njihovo nastojanje beskorisno, njihov trud je beskoristan.
23. A kada je nastojanje korisno, monasi, kad je trud koristan? Tako, monasi, monah nije zatrpan patnjom i sebe ne zatrpava patnjom; ne odustaje od zadovoljstava koja su u skladu sa Dhammom, ali ipak nije opijen zadovoljstvom.932 On zna: ‘Kada ulažem trud s odlučnošću, upravo ovaj izvor patnje slabi u meni, zbog tog odlučnog truda; i kad posmatram sa spokojstvom, upravo ovaj izvor patnje slabi u meni dok razvijam spokojstvo.’933 Ulaže trud s odlučnošću upravo prema onom izvoru patnje koji u njemu slabi zbog tog odlučnog truda; i razvija spokojstvo upravo prema tom izvoru patnje koji u njemu slabi dok razvija spokojstvo. I tako, kad ulaže trud s odlučnošću, taj i taj izvor patnje slabi u njemu, zbog tog odlučnog truda. Tako je u njemu patnja iscrpena. Kada posmatra sa spokojstvom, taj i taj izvor patnje slabi u njemu dok razvija spokojstvo. Tako je u njemu patnja iscrpena.
24. Zamislite, monasi, muškarca koji voli ženu, uma vezanog za njen um snažnom željom i strašću. A onda je vidi kako stoji s drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Šta mislite, monasi? Zar se ne bi žalost, naricanje, bol, tuga i očaj javili u muškarcu dok je gleda kako stoji s drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje?”
„Da, poštovani gospodine. A zašto? Zato što muškarac voli tu ženu, uma vezanog za njen um snažnom željom i strašću; zato bi se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj javili u muškarcu dok je gleda kako stoji s drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje.”
25. A onda, monasi, muškarac bi mogao pomisliti: ‘Volim tu ženu, uma vezanog za njen um snažnom željom i strašću; zato se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj jave u meni dok je gledam kako stoji s drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Kako bi bilo da napustim želju i strast prema toj ženi?’ I on napusti svoju želju i strast prema toj ženi. Nekom drugom prilikom, možda opet ugleda tu ženu kako stoji s drugim muškarcem, razgovara, šali se i smeje. Šta mislite monasi? Hoće li se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj javiti u njemu dok je gleda kako stoji s drugim muškarcem…?”
„Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što muškarac više ne voli tu ženu; zato se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj neće javiti u njemu dok je gleda kako stoji s drugim muškarcem…”
26. „Isto tako, monasi, kada monah nije zatrpan patnjom i sebe ne zatrpava patnjom… (kao u §23 gore)… Tako je u njemu patnja iscrpena. Na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
27. I opet, monasi, monah razmišlja ovako: ‘Dok živim u skladu sa svojim zadovoljstvom, nepovoljna stanja se umnožavaju u meni, a povoljna stanja smanjuju; ali kad se napregnem u onome što jeste bolno, povoljna stanja se umnožavaju u meni, a nepovoljna stanja smanjuju. Kako bi bilo da se napregnem u onome što jeste bolno?’ I on se napregne u onome što jeste bolno. Kad čini tako, povoljna stanja se umnožavaju u njemu, a nepovoljna stanja smanjuju.934 Kasnije, ne napreže se u onome što jeste bolno. A zašto? Svrha radi koje se monasi napregnu u onome što jeste bolno postignuta je; zbog toga se kasnije monah ne napreže u onome što jeste bolno.
28. Zamislite, monasi, oružara koji drži između dva plamena i zagreva telo strele, a onda ga kuje i ispravlja. Kad je telo strele između dva plamena zagrejao, iskovao i ispravio, kasnije ga više neće stavljati između dve vatre i zagrevati. A zašto? Svrha radi koje je oružar držao između dva plamena i zagrevao telo strele postignuta je; zbog toga ga kasnije više neće stavljati između dve vatre i zagrevati.
29. Isto tako, monah razmišlja ovako… (kao u §27 gore)… radi toga se kasnije monah ne napreže u onome što jeste bolno. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
30–37. Tako se isto, monasi, Tathāgata pojavljuje u ovom svetu plemenit i potpuno probuđen… (kao sutta 51, §12–19)… um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.
38. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
39. I opet, monasi, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi monah i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
40. I opet, monasi, slabljenjem ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
41. I opet, monasi, napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – ulazi monah i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
42. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 51, §24)… Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
43. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića… (kao sutta 51, §25)… Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
44. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. Vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je patnja’… ‘Ovo je nastanak patnje’… ‘Ovo je prestanak patnje’… ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’… ‘Ovo su otrovi’… ‘Ovo je nastanak otrova’… ‘Ovo je prestanak otrova’… ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova.’
45. Kada zna i vidi tako, monahov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: „Slobodan sam”. On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ I na taj način, monasi, nastojanje donosi plod, trud donosi plod.
46. Tako govori Tathāgata, monasi. A kako tako govori Tathāgata, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ga je moguće hvaliti:
(1) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto što je učinjeno u prošlosti, tada Tathāgata mora da je činio dobra dela u prošlosti, jer sada ima tako nepomućene prijatne osećaje.
(2) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neki vrhovni bog, tada Tathāgatu mora da je stvorio neki dobar vrhovni bog, jer sada ima tako nepomućene prijatne osećaje.
(3) Ako su uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju okolnosti i prirodno okruženje, tada Tathāgata mora da ima dobru sreću, jer sada oseća tako nepomućene prijatne osećaje.
(4) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja [među šest klasa preporađanja], tada Tathāgata mora da pripada dobroj klasi, jer sada ima tako nepomućene prijatne osećaje.
(5) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nastojanje uloženo ovde i sada, tada Tathāgata sigurno mora da nastoji dobro, jer sada ima tako nepomućene prijatne osećaje.
(6) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nešto učinjeno u prošlosti, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, i tada Tathāgatu treba hvaliti.
(7) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju svesni čin nekog vrhovnog boga, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, i tada Tathāgatu treba hvaliti.
(8) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju neka slučajnost, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, i tada Tathāgatu treba hvaliti.
(9) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju vrsta rođenja, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, i tada Tathāgatu treba hvaliti.
(10) Ako je uzrok zadovoljstva i bola koji bića osećaju nastojanje uloženo ovde i sada, tada Tathāgatu treba hvaliti; ako nije, i tada Tathāgatu treba hvaliti.
Tako, monasi, govori Tathāgata. A kako tako govori Tathāgata, postoji deset razložnih zaključaka na osnovu kojih ga je moguće hvaliti.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
922 Ovo učenje, koje se ovde pripisuje đainima, Buda je kritikovao takođe u SN 36:21 i AN 3:61. Budino učenje prepoznaje postojanje osećaja koji nisu rezultat prošlih dela, već i sadašnjih, isto tako priznaje osećaj koji niti stvara novu kammu, niti je rezultat kamme.
923 Odavde pa sve do §5, „Pošto je to tako…” nalazi se i u MN 14.17–19. Tvrdnja Nigaṇṭha Nāttaputte, koja u MN 14.17 uvodi poziciju koju zastupaju nigaṇṭhe (đaini), ovde dolazi kasnije, u §10, kao argument kojim nigaṇṭhe potkrepljuju svoju tvrdnju.
924 Kao u MN 95.14.
925 Ne priliči im tako da govore jer njihov „veliki napor”, to jest asketske prakse, jesu uzrok njihovih bolnih osećaja, kako to Buda kaže u §15.
926 Ovo je tehnički naziv za postupak koji donosi plod u ovome životu.
927 MA: „Postupak čiji će rezultat iskusiti zrela [osoba]” sinonim je za delo čiji će se rezultat iskusiti ovde i sada. „Postupak čiji će rezultat iskusiti nezrela [osoba]” sinonim je za delo čiji će se rezultat iskusiti u narednom životu. Ali dalje se precizira: bilo koje delo što donosi rezultat u istom životu jeste ono koje će se iskusiti ovde i sada, ali samo delo koji donosi rezultat najduže za sedam dana naziva se delo koji će iskusiti zrela osoba.
928 To je delo koje nema priliku da donese svoj rezultat i tako postaje mrtav.
929 Issaranimmānahetu. Ovo učenje teista Buda je kritikovao u AN 3:61.
930 Sangatibhāvahetu. Ovim se aludira na učenje Makkhali Gosāle, kritikovano u MN 60:21 i AN 3:61.
931 Abhiđātihetu. Ovo se takođe odnosi na učenje Makkhali Gosāle.
932 Ovo je formulacija Budinog srednjeg puta, koji izbegava ekstrem samomučenja, a da ne zapada u drugi ekstrem opijenosti čulnim zadovoljstvom.
933 MA objašnjava da je izvor patnje žudnja, koja se tako naziva jer je koren patnje obuhvaćene sa pet sastojaka bića. Ovaj deo pokazuje dva alternativna pristupa prevazilaženju žudnje – jedan uključuje energičan napor, a drugi nevezanost manifestovanu kao spokojstvo. „Slabljenje” se u Komentaru poistovećuje s transcendentnim putem. Za ovaj odlomak se kaže da ilustruje praksu onoga ko napreduje prijatnim putem pomoću brzog neposrednog znanja (sukhapaṭipadā khippābhiññā).
934 Ovaj odlomak treba da pokaže zašto Buda svojim monasima dopušta da se bave asketskim praksama (dhutanga): umereni asketizam pomaže u prevladavanju mentalnih nečistoća. Ali njegov cilj nije poništavanje stare kamme ili pročišenje duše, kako su to đaini i drugi askete verovali. MA kaže da ovaj pasus ilustruje praksu onoga ko napreduje teškim putem, pomoću sporog neposrednog znanja (dukkhapaṭipadā dandhābhiññā).