Mađđhima nikāya 102
Panćattaya sutta
Pet i tri
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.935 Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
(SPEKULACIJE O BUDUĆNOSTI)
2. „Monasi, postoje askete i brahmani koji spekulišu o budućnosti, zastupaju određena gledišta o budućnosti, ističu različite doktrinarne stavove u vezi sa budućnošću.
(I) Jedni tvrde: ‘Sopstvo je sposobno da opaža i neoštećeno je posle smrti.’
(II) Jedni tvrde: ‘Sopstvo nije sposobno da opaža i neoštećeno je posle smrti.’
(III) Jedni tvrde: ‘Sopstvo niti jeste, niti nije sposobno da opaža i neoštećeno je posle smrti.’
(IV) Ili opisuju poništavanje, razaranje i uništenje postojećeg bića [u trenutku smrti].
(V) Ili neki objavljuju nibbānu ovde i sada.936
Tako (a) oni ili opisuju postojeće sopstvo koje je neoštećeno posle smrti; (b) ili opisuju poništavanje, razaranje i uništenje postojećeg bića [u trenutku smrti]; (c) ili objavljuju nibbānu ovde i sada. Tako se tih pet gledišta svodi na tri, a tri postaje pet. Ovo je sažetak govora o ‘pet i tri.’
3. (I) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji opisuju sopstvo kao sposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, kažu za takvo sopstvo, sposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, da jeste:
materijalno,
ili nematerijalno,
ili i materijalno i nematerijalno,
ili ni materijalno ni nematerijalno,
ili da opaža jedinstvo,
ili da opaža raznolikost,
ili da opaža ograničeno,
ili da opaža bezgranično.937
Takođe, među onim malobrojnima koji idu dalje od ovoga, neki iznose tvrdnje za svest-kasinu, nemerljivu i neoborivu [da jeste sopstvo].938
4. Monasi, Tathāgata to razume ovako: ‘Oni dobri askete i brahmani koji sopstvo opisuju sposobnim da opaža i neoštećenim posle smrti, opisuju takvo sopstvo kao materijalno… ili kao sposobno da opaža bezgranično. Ili, neki iznose tvrdnje o području ničega, nemerljivom i neoborivom; [za njih] „ništa ne postoji” je najčistiji, najviši, najbolji i nenadmašan među tim opažajima – bilo da je reč o opažaju oblika ili bezobličnog, jedinstva ili raznolikosti.939 Ipak, taj opažaj je uslovljen i grub, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.940
5. (II) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji opisuju sopstvo kao nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, kažu za takvo sopstvo, nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, da jeste:
materijalno,
ili nematerijalno,
ili i materijalno i nematerijalno,
ili ni materijalno ni nematerijalno.941
6. Monasi, akvi askete i brahmani kritikuju druge askete i brahmane koji sopstvo opisuju kao sposobno da opaža i neoštećeno posle smrti. A zašto? Zato što kažu: ‘Opažaj jeste bolest, opažaj jeste tumor, opažaj jeste strela; ovo jeste mir, ovo jeste uzvišeno, a to je ne-opažanje.’
7. Monasi, Tathāgata to razume ovako: ‘Oni dobri askete i brahmani koji sopstvo opisuju nesposobnim da opaža i neoštećenim posle smrti, opisuju takvo sopstvo da je ili materijalno… ili ni materijalno ni nematerijalno. Da bilo koji asketa ili brahman može reći: „Mimo materijalnog oblika, mimo osećaja, mimo opažaja, mimo mentalnih obrazaca, opisaću dolaženje i odlaženje svesti, njezino umiranje i ponovno javljanje, njezin rast, uvećanje i sazrevanje” – to je nemoguće.942 Svest je uslovljena i gruba, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
8. (III) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji opisuju sopstvo ni kao sposobno ni kao nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, kažu za takvo sopstvo, niti sposobno niti nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, da jeste:
materijalno,
ili nematerijalno,
ili i materijalno i nematerijalno,
ili ni materijalno ni nematerijalno.943
9. Tako, monasi, oni kritikuju ove dobre askete i brahmane koji sopstvo opisuju kao sposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, a kritikuju i ove dobre askete i brahmane koji sopstvo opisuju kao nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti. A zašto? Zato što kažu: ‘Opažaj jeste bolest, opažaj jeste tumor, opažaj jeste strela, a neopažanje jeste omamljenost;944 ovo jeste mir, ovo jeste uzvišeno, a to je ni opažanje ni neopažanje.’
10. Monasi, Tathāgata to razume ovako: ‘Oni dobri askete i brahmani koji sopstvo opisuju kao ni sposobno ni nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, opisuju takvo sopstvo, ni sposobno ni nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, kao ili materijalno… ili ni materijalno ni nematerijalno. Ako bi bilo koji asketa ili brahman rekao da je ulazak u to područje kroz određene tvorevine u pogledu onoga što neko vidi, čuje, oseti i spozna, to bi značilo nemogućnost za ulazak u to područje.945 To područje, rečeno je, nije moguće dostići ako postoje mentalni obrasci; to područje, rečeno je, moguće je dostići samo kad mentalnih obrazaca ima još u tragovima.946 Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
11. (IV) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji opisuju poništavanje, razaranje i uništenje postojećeg bića [u trenutku smrti]947 kritikuju one dobre askete i brahmane koji opisuju sopstvo kao sposobno da opaža i neoštećeno posle smrti, kritikuju one dobre askete i brahmane koji opisuju sopstvo kao nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti i kritikuju one dobre askete i brahmane koji opisuju sopstvo kao ni sposobno ni nesposobno da opaža i neoštećeno posle smrti. A zašto? Svi ti dobri askete i brahmani, stremeći ka drugom svetu, ispoljavaju svoju vezanost ovako: ‘Bićemo takvi posle smrti, bićemo takvi posle smrti.’ Baš kao što trgovac na putu do pijace razmišlja: ‘Zahvaljujući ovome, ono će biti moje; sa ovim, dobiću ono’; isto tako, ti dobri askete i brahmani liče na trgovce kada objavljuju: ‘Bićemo takvi posle smrti, bićemo takvi posle smrti.’
12. Monasi, Tathāgata to razume ovako: ‘Oni dobri askete i brahmani koji opisuju poništavanje, razaranje i uništenje postojećeg bića [u trenutku smrti], iz straha od osobe i gađenja prema osobi, neprekidno jure i kruže upravo oko te iste osobe.948 Slično psu vezanom povocem za čvrst direk ili stub, što neprekidno trči i kruži upravo oko tog direka ili stuba; isto tako, ti dobri askete i brahmani, iz straha od osobe i gađenja prema osobi, neprekidno jure i kruže upravo oko te iste osobe. Ona je uslovljena i gruba, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
13. Monasi, svako ko spekuliše o budućnosti i zastupa određena gledišta o budućnosti, ističe različite doktrinarne stavove u vezi sa budućnošću, svako zastupa ovih pet osnova ili jednu od njih.949
(SPEKULACIJE O PROŠLOSTI)
14. Monasi, postoje askete i brahmani koji spekulišu o prošlosti i zastupaju određena gledišta o prošlosti, ističu različite doktrinarne stavove u vezi sa prošlošću.
(1) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su večni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’950
(2) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet nisu večni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’951
(3) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet i jesu i nisu večni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’952
(4) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet niti su večni, niti nisu večni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’953
(5) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su konačni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’954
(6) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su beskonačni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(7) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su i konačni i beskonačni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(8) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su ni konačni, niti beskonačni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(9) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su sposobni da opažaju jedinstvo: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’955
(10) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su sposobni da opažaju raznolikost: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(11) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su sposobni da opažaju ograničeno: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(12) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet su sposobni da opažaju bezgranično: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(13) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet [doživljavaju] isključivo prijatnost: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(14) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet [doživljavaju] isključivo bol: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(15) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet [doživljavaju] i prijatnost i bol: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
(16) Neki tvrde ovako: ‘Sopstvo i svet [ne doživljavaju] ni prijatnost ni bol: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno.’
15. (1) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji zastupaju ovakvo učenje i gledište: ‘Sopstvo i svet su večni: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno’, ukoliko se ne oslone na poverenje, odobravanje, usmenu predaju, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta, imaće ovakvo čisto i jasno znanje o tom učenju – to je nemoguće.956 Pošto ne poseduju čisto i jasno lično znanje, čak i to puko fragmentarno znanje koje ti dobri askete i brahmani razjašnjavaju [u vezi sa svojim gledištem] smatra se njihovim vezivanjem.957 Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
16. (2–16) Tako, monasi, oni askete i brahmani koji zastupaju ovakvo učenje i gledište: ‘Sopstvo i svet nisu večni… sopstvo i svet i jesu i nisu večni… sopstvo i svet niti su večni, niti nisu večni… sopstvo i svet su konačni… sopstvo i svet su beskonačni… sopstvo i svet su i konačni i beskonačni… sopstvo i svet su ni konačni, niti beskonačni… sopstvo i svet su sposobni da opažaju jedinstvo… sopstvo i svet su sposobni da opažaju raznolikost… sopstvo i svet su sposobni da opažaju ograničeno… sopstvo i svet su sposobni da opažaju bezgranično… sopstvo i svet [doživljavaju] isključivo prijatnost… sopstvo i svet [doživljavaju] isključivo bol… sopstvo i svet [doživljavaju] i prijatnost i bol… sopstvo i svet [ne doživljavaju] ni prijatnost ni bol: samo to je tačno, sve drugo je pogrešno’, ukoliko se ne oslone na poverenje, odobravanje, usmenu predaju, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta, imaće ovakvo čisto i jasno znanje o tom učenju – to je nemoguće. Pošto ne poseduju čisto i jasno lično znanje, čak i to puko fragmentarno znanje koje ti dobri askete i brahmani razjašnjavaju [u vezi sa svojim gledištem], smatra se njihovim vezivanjem. Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.958
17. (V) Tako, monasi,960 neki asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti i kroz potpuno odsustvo usmerenosti ka okovima zadovoljstava čula, ulazi i ostaje u stanju ushićenja osamom.961 On razmišlja: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, ovaj ulazak i ostajanje u stanju ushićenja osamom.’ Ushićenje osamom prestaje u njemu. Prestankom ushićenja osamom, tuga se javlja, a prestankom tuge, ushićenje osamom se javlja.962 Baš kao što sunce obasja deo koji je napustila senka, a senka prekrije deo koji napusti sunce, isto tako, prestankom ushićenja osamom, tuga se javlja, a prestankom tuge, ushićenje osamom se javlja.
18. Tathāgata, monasi, ovako to razume: ‘Ovaj dobri asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti… a prestankom tuge, ushićenje osamom se javlja. Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
19. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti, kroz potpuno odsustvo usmerenosti ka okovima zadovoljstava čula i prevazilaženjem stanja ushićenja osamom, ulazi i ostaje u stanju transcendentnog zadovoljstva.963 On razmišlja: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, ovaj ulazak i ostajanje u stanju transcendentnog zadovoljstva.’ To transcendentno zadovoljstvo prestaje u njemu. Prestankom transcendentnog zadovoljstva, ushićenje osamom se javlja, a prestankom ushićenja osamom, transcendentno zadovoljstvo se javlja. Baš kao što sunce obasja deo koji je napustila senka, a senka prekrije deo koji napusti sunce, isto tako, prestankom transcendentnog zadovoljstva, ushićenje osamom se javlja, a prestankom ushićenja osamom, transcendentno zadovoljstvo se javlja.
20. Tathāgata, monasi, ovako to razume: ‘Ovaj dobri asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti… a prestankom ushićenja osamom, transcendentno zadovoljstvo se javlja. Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
21. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti, kroz potpuno odsustvo usmerenosti ka okovima zadovoljstava čula i prevazilaženjem stanja ushićenja osamom i transcendentnog zadovoljstva, ulazi i ostaje u niti bolnom niti prijatnom osećaju.964 On razmišlja: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, ovaj ulazak i ostajanje u niti bolnom niti prijatnom osećaju.’ Onda taj ni bolan ni prijatan osećaj prestane u njemu. Prestankom ni bolnog ni prijatnog osećaja, transcendentno zadovoljstvo se javlja, a prestankom transcendentnog zadovoljstva, niti bolan niti prijatan osećaj se javlja. Baš kao što sunce obasja deo koji je napustila senka, a senka prekrije deo koji napusti sunce, isto tako, prestankom ni bolnog ni prijatnog osećaja, transcendentno zadovoljstvo se javlja, a prestankom transcendentnog zadovoljstva, niti bolan niti prijatan osećaj se javlja.
22. Tathāgata, monasi, ovako to razume: ‘Ovaj dobri asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti… a prestankom transcendentnog zadovoljstva, niti bolan niti prijatan osećaj se javlja. On je uslovljen i grub, ali postoji prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
23. Tako, monasi, neki asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti, kroz potpuno odsustvo usmerenosti ka okovima zadovoljstava čula i prevazilaženjem stanja ushićenja osamom, transcendentnog zadovoljstva i niti bolnog niti prijatnog osećaja, ovako gleda na sebe: ‘Miran sam, dosegao sam nibbānu, ne vezujem se.’965
24. Tathāgata, monasi, to ovako razume: ‘Ovaj dobri asketa ili brahman, napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti… ovako gleda na sebe: „Miran sam, dosegao sam nibbānu, ne vezujem se”. Svakako da ovaj poštovani teži putu usmerenom ka nibbāni. Pa ipak, ovaj dobri asketa ili brahman se još uvek vezuje za gledište o prošlosti ili za gledište o budućnosti ili za okov zadovoljstava čula ili za ushićenje osamom ili za transcendentno zadovoljstvo ili za niti bolan niti prijatan osećaj. A kad ovaj poštovani na sebe gleda tako: „Miran sam, dosegao sam nibbānu, ne vezujem se”, to se označava kao vezivanje tog dobrog askete ili brahmana.966 Ono je uslovljeno i grubo, ali postoji i prestanak obrazaca.’ Pošto zna da ‘Postoji to’ i vidi izlaz iz toga, Tathāgata odlazi iza toga.
25. Monasi, Tathāgata je otkrio ovo stanje uzvišenog mira, dakle usavršenost kroz nevezivanje,967 razumevši onako kako zaista jeste – nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu šest područja čula. Monasi, to je vrhovno stanje uzvišenog mira koje je Tathāgata otkrio, dakle usavršenost kroz nevezivanje, i to tako što je razumeo onako kako zaista jeste – nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu šest područja čula.”968
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
935 Ova sutta je „srednje dugi” pandan Brahmađāla sutti, uvrštenoj u Dīgha nikāyu, a njen prevod i komentari objavljeni su u Bodhi: Discourse on All-Embracing Net of Views. Detaljna objašnjenja skoro svih gledišta pomenutih u toj sutti mogu se naći u uvodu i drugom delu te knjige. Postoji tibetanski prevod Pañćatraya sūtre, pandana ovom tekstu koji pripada mūlasarvāstivāda školi, čiji su delovi kanona sačuvani na sanskritu. O njemu piše Peter Skilling u Mahāsūtras II, str. 469–511. Skilling ukazuje na zanimljiv kontrast između ove i pāli verzije teksta.
936 Skilling ukazuje da u tibetanskoj Pañćatrayi tvrdnje o nirvāṇi ovde i sada nisu iznete u okviru gledišta o budućnosti, već čine posebnu kategoriju. Brahmađāla sutta tvrdnje o vrhovnoj nibbāni ovde i sada smešta među gledišta o budućnosti, ali raspored u tibetanskom pandanu ipak se čini logičnijim.
937 U Brahmađāla sutti pominje se šesnaest verzija ovog gledišta, od kojih je osam dato ovde, a dve druge tetrade su: sopstvo je konačno, beskonačno, oboje i nijedno; sopstvo doživljava samo zadovoljstvo, samo bol, mešavinu oboje i nijedno od toga. U ovoj sutti te dve tetrade su uključene u spekulacije o prošlosti u §14, ali u SN 24:37–44 one opisuju sopstvo posle smrti.
938 Očigledno, u navedenoj listi gledanje na sopstvo kao nematerijalno, sposobno da opaža jedinstvo i nemerljivo, zasnovano je na dostizanju područja beskonačnog prostora. MA opisuje svest-kasinu kao područje beskonačne svesti, tvrdeći kako ti teoretičari za to područje tvrde da jeste sopstvo.
939 Opažaj unutar treće nematerijalne meditacije – područja ničega – najsuptilniji je i najrafiniraniji od svih profanih opažaja. Iako i u četvrtom nematerijalnom postignuću još uvek postoji neka vrsta opažaja, on je toliko suptilan da se ne smatra ispravnim označavati ga kao opažaj.
940 MA ovako parafrazira ovaj pasus: „Svi ti tipovi opažaja, zajedno sa gledištima, jesu uslovljeni; pošto su uslovljeni, oni su grubi. Ali postoji nibbāna, nazvana nestanak mentalnih obrazaca, dakle uslovljenog. Pošto zna, ‘Postoji to’, pošto zna da postoji nibbāna, videvši da postoji beg od uslovljenog, Tathāgata je otišao iza uslovljenoga.”
941 Druga tetrada iz §3 ovde je izostala, jer se smatra da sopstvo nije sposobno da opaža. U Brahmađāla sutti pomenuto je osam varijanti ovog gledišta, ove četiri i konačno-beskonačno tetrada.
942 MA ukazuje da je ova tvrdnja u vezi s onim nivoima egzistencije gde postoji svih pet sastojaka. Na nematerijalnim nivoima svest se događa bez sastojka koji zovemo materijalni oblik, a na nivou gde nema opažanja, postoji materijalni oblik bez svesti. No, svest se nikada ne javlja bez ostala tri mentalna sastojka.
943 Brahmađāla sutta pominje osam varijanti ovog gledišta; ove četiri, plus konačno-beskonačno tetrada.
944 Sammoha, ovde očigledno ima drugačije značenje od uobičajenog „konfuzija” ili „obmana”.
945 MA objašnjava složenicu diṭṭhasutamutaviññātabba kao „ono što treba razumeti kao viđeno, čujno i osećano”, a odnosi se na razumevanje svega sa čime se susrećemo na vratima čula. Međutim, moguće je da su tim terminom obuhvaćeni i svi grublji podražaji koji nam stižu kroz čula. Da bi se stiglo do četvrtog nematerijalnog postignuća, svi uobičajeni „mentalni obrasci” uključeni u druge kognitivne procese moraju biti prevaziđeni, jer je njihov ostanak prepreka za dosezanje toga postignuća. Otuda se ono naziva „neopazivo” (n’eva saññi).
946 Sasankhārāvasesasamāpatti. U okviru četvrtog nematerijalnog postignuća ostaju još tragovi izuzetno suptilnih mentalnih obrazaca. Otuda se oni nazivaju „ne-neopazivi” (nāsaññi).
947 Brahmađāla sutta objašnjava sedam tipova učenja o poništavanju, a ovde su oni sažeti u jedan.
948 „Strah i gađenje prema osobi” jeste jedan vid vibhavataṇhe, žudnje za nepostojanjem. Njome podstaknuto gledište o nepostojanju još uvek uključuje identifikovanje osobe sa sopstvom – sopstvom koje biva uništeno u trenutku smrti – i tako, uprkos svom poricanju, vezuje i samog teoretičara za krug preporađanja.
949 Do sada je samo četiri od prvobitnih pet klasa spekulacija o budućnosti analizirano, pa ipak Buda govori kao da ih je sve objasnio. MA pokušava da reši ovaj problem objašnjenjem da je tvrdnja „nibbāna je ovde i sada” obuhvaćena sintagmama „opaža jedinstvo” i „opaža raznolikost” u §3. Ovo objašnjenje, međutim, nije ubedljivo. Ñm je u svom rukopisu dodao međunaslov „Nibbāna ovde i sada” pre §17 i §17–21 zaista izgledaju kao da pokrivaju poslednje četiri od pet učenja o nibbāni ovde i sada u Brahmađāla sutti. Međutim, ovakvom tumačenju kao da protivreče §13 i sintagme korišćene u §17, 19 i 21, „s napuštanjem gledišta o prošlosti i budućnosti”, koje kao da isključuju učenja o nibbāni ovde i sada iz okvira gledišta o budućnosti (iako su stavljena među njih u preambuli). Problem se čini nerešivim i rađa sumnju da je tekst tokom usmene predaje bio donekle menjan. Ubacivanje gledišta o prošlosti malo niže takođe je problematično. Ne samo što takva gledišta nisu pomenuta u preambuli, već smeštanje prošlosti posle budućnosti menja uobičajeni vremenski sled. Skilling sugeriše da je ovaj odlomak bio deo nekog usmenog komentara sutte, a da je u nekom trenutku uključen u njen tekst.
950 Ovo gledište uključuje sve četiri vrste eternalista koji spekulišu o prošlosti, a pomenuti su u Brahmađāla sutti.
951 Pošto je ovo gledište koje se odnosi na prošlost, može se uzeti da podrazumeva kako su se u nekom trenutku u prošlosti sopstvo i svet pojavili spontano ni iz čega. Tako bi ovim bila obuhvaćena dva učenja o slučajnom nastanku izneta u Brahmađāla sutti, kako MA i tvrdi.
952 Ovo uključuje četiri vrste delimičnog eternalizma.
953 Ovo možda uključuje četiri vrste beskrajnog okolišanja ili „verbalnog izvrdavanja” iznetih u Brahmađāla sutti.
954 Gledištima 5–8 tačno odgovaraju četiri stava eternalista u Brahmađāla sutti.
955 Ovih osam gledišta (9–16) u Brahmađāla sutti uključeni su među učenja o opažanju besmrtnosti, obuhvaćena u odeljku o spekulacijama o budućnosti.
956 Moraju svoje učenje prihvatiti na osnovu nečeg drugog, a ne znanja, što uključuje verovanje ili spekulacije. U MN 95.14 kaže se da ovih pet osnova za stvaranje uverenja donose zaključke za koje se može kasnije ispostaviti da su ili istiniti ili pogrešni.
957 MA: Ovo zapravo nije znanje, već pogrešno razumevanje; otuda se klasifikuje kao vezivanje za gledišta.
958 MA kaže da su na ovoj tački sva šezdeset dva gledišta iz Brahmađāla sutte obuhvaćena, pa ipak ova sutta ima još širi opseg, jer uključuje razmatranje verovanje da postoji trajna osoba (najviše implicirano u §24).
959 Naslov ovog odeljka i rimski broj „V” dodao je Ñm, pretpostavljajući da ovaj deo predstavlja učenje o nibbāni ovde i sada, pomenuto, ali ne i objašnjeno ranije.
960 MA: Ovaj deo treba da pokaže da sva šezdeset dva spekulativna gledišta nastaju tako što im prethodi verovanje da postoji trajna osoba.
961 Pavivekaṁ pitiṁ. Ovo se odnosi na prva dva zadubljenja, koja uključuju pīti.
962 MA objašnjava da je ovo tuga izazvana gubitkom zadubljenja. Tuga se ne javlja odmah po gubitku, već kad razmišljamo o tom gubitku.
963 Nirāmisaṁ sukhaṁ. Ovo je zadovoljstvo trećeg zadubljenja.
964 Četvrto zadubljenje.
965 Santo’ham asmi, nibbuto’ham asmi, anupādāno’ham asmi. U ovoj pāli sintagmi, deo aham asmi, „ja sam”, otkriva da u njemu još uvek postoji vezivanje, kao što će to Buda ukazati.
966 MA ovo smatra aluzijom na verovanje o postojanju trajne osobe. Tako se on još uvek vezuje za jedno od gledišta.
967 MA kaže da na drugim mestima izraz „usavršenost kroz nevezivanje” (anupādā vimokkha) označava nibbānu, ali ovde znači dostizanje ploda stanja arahanta.
968 Brahmađāla sutta takođe ukazuje na razumevanje nastanka itd. šest osnova kontakta kao puta ka prevazilaženju svih gledišta.