Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 104

Sāmāgama sutta
Kraj Samagame

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji plemena Sakya, kraj Sāmagāme.

2. U to vreme je Nigaṇṭha Nātaputta upravo bio umro u Pavi. I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol, podeliše se na dva tabora; međusobno se svađali i prepirali, duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima: „Ti ne razumeš ovu Dhammu i praksu. Ja ra­zumem ovu Dhammu i praksu. Kako uopšte možeš razumeti ovu Dhammu i praksu? Tvoj put je pogrešan. Moj put je ispravan. Ja sam dosledan. Ti si nedosledan. Ono što treba reći na početku, ti kažeš na kraju. Ono što treba reći na kraju, ti kažeš na početku. Ono što si tako pažljiv izmozgao potpu­no je izokretanje. Tvoja tvrdnja je razotkrivena. Izgubio si raspravu. Idi i nauči nešto bolje ili se priberi ako si u stanju!” Činilo se kao da se među učenicima Nigaṇṭha Nātaputte ne dešava ništa drugo do pokolj. I njegovi nezaređeni sledbenici behu zgađeni, zbunjeni i razočarani učenicima Ni­gaṇṭha Nātaputte, kao što su bili i njegovim loše objavljenim i loše izlo­ženim Dhammom i praksom, što nisu vodili oslobođenju, nisu vodili ka miru, došli iz usta nekoga ko nije potpuno probuđen. Tako je sada njihovo svetilište bilo razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.

3. Onda iskušenik Ćunda, koji je period monsuna bio proveo u Pavi, otide do poštovanog Ānande, pokloni mu se i sede sa strane, te ispriča šta se tamo događa.

Na to poštovani Ānanda reče iskušeniku Ćundi: „Prijatelju Ćunda, ovo je vest koju treba saopštiti Blaženome. Hajdemo do Blaženog, pa mu ti ispričaj o svemu tome.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori iskušenik Ćunda.

4. Onda poštovani Ānanda i iskušenik Ćunda odoše zajedno do Bla­ženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane, te poštovani Ānanda reče Blaženome: „Poštovani gospodine, novajlija Ćunda ovako kaže: ‘Nigaṇṭha Nātaputta upravo je umro. I posle njegove smrti, među nigaṇṭhama nasta raskol, podeliše se na dva tabora… sada je njihovo svetilište razrušeno, ostavljeni su bez utočišta.’ I pomislih: ‘Neka svađa ne nastane onda kada Blaženog više ne bude. Jer takva bi svađa bila na štetu i nesreću mnogih, gubitak, povređivanje i patnja i za božanstva i za ljude.’”

5. „Šta misliš, Ānanda? Stvari kojima sam vas podučio, pošto sam ih neposredno saznao – kao što su četiri temelja svesnosti, četiri prave vrste nastojanja, četiri osnove duhovne moći, pet sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put – vidiš li makar dva mo­naha, Ānanda, čije se tvrdnje o tim stvarima razlikuju?”

„Ne, poštovani gospodine, ne vidim ni dva monaha čije se tvrdnje o tim stvarima razlikuju. Ali postoje ljudi koji žive puni poštovanja prema Blaženom, ali koji bi mogli, kad njega više ne bude, da izazovu svađu u Sanghi u vezi sa načinom življenja i sa monaškim pravilima. Takva bi svađa bila na štetu i nesreću mnogih, gubitak, povređivanje i patnja i za božanstva i za ljude.”

„Ānanda, svađa u vezi s načinom življenja i sa monaškim pravilima bila bi sitnica. Ali ako bi nastala svađa o putu ili metodu, ona bi bila na štetu i nesreću mnogih, gubitak, povređivanje i patnja i za božanstva i za ljude.

6. Postoji, Ānanda, šest korena svađa. Kojih šest? Kada je, Ānanda, monah besan i osvetoljubiv. Takav monah živi bez zazora i poštovanja pre­ma učitelju, prema učenju, prema monaškoj zajednici i ne sledi put vežba­nja. A monah koji živi besan i osvetoljubiv, bez zazora i poštovanja prema učitelju, prema učenju, prema monaškoj zajednici i ne sledi put vežbanja, stvara svađu u toj zajednici, koja je na štetu i nesreću mnogih, ona znači gubitak, povređivanje i patnju i za božanstva i za ljude. Ako vidiš takav koren svađa u sebi ili oko sebe, nastoj da se oslobodiš upravo otrovnog korena svađa. Ako ne vidiš takav koren svađa u sebi ili oko sebe, treba da vežbaš na takav način da se upravo otrovnih koren svađa i ne pojavi u budućnosti. Tako se osigurava oslobađanje od tog otrovnog korena svađa sada; tako se osigurava da otrovni koren svađa ne nikne ni u budućnosti.

7–11. I opet, monah je sklon da bude prezriv i ohol… zavidan i sebi­čan… sklon obmanama i prevarama… da ima loše želje i pogrešna gle­dišta… tvrdoglavo se drži svojih gledišta, drži ih se uporno, teško ih se odriče. Takav monah živi bez zazora i poštovanja prema učitelju, prema učenju, prema monaškoj zajednici i ne sledi put vežbanja. Monah koji živi bez zazora i poštovanja prema učitelju, prema učenju, prema monaškoj za­jednici i ne sledi put vežbanja, stvara svađu u toj zajednici, koja je na štetu i nesreću mnogih, ona znači gubitak, povređivanje i patnju i za božanstva i za ljude. Ako vidiš takav koren svađa u sebi ili oko sebe, nastoj da se oslo­bodiš upravo tog otrovnog korena svađa. A ako ne vidiš takav koren svađa u sebi ili oko sebe, treba da vežbaš na takav način da se upravo otrovnih koren svađa i ne pojavi u budućnosti. Tako se osigurava oslobađanje od tog otrovnog korena svađa sada; tako se osigurava da taj otrovni koren svađa ne nikne ni u budućnosti. To je, Ānanda, šest korena svađa.

12. Ānanda, postoje ove četiri vrste parnica. Koje četiri? Parnica zbog svađe, parnica zbog optužbe, parnica zbog prekršaja i parnica u vezi sa procedurom. To su četiri vrste parnica.

13. Ānanda, postoji sedam vrsta rešavanja nekog spora. Radi razre­šavanja i smirivanja parnica kad god se one pojave: otklanjanje parnice su­očavanjem, otklanjanje parnice na osnovu sećanja, otklanjanje parnice na osnovu ranije neuračunljivosti, usvajanje priznavanja prekršaja, na osnovu mišljenja većine, označavanjem nečijeg lošeg karaktera i prekrivanjem tra­vom.

14. A šta je to suočavanje? Kad se monasi raspravljaju: ‘Ovo je Dhamma’, ‘Ovo nije Dhamma’, ‘Ovo je praksa’ ili ‘Ovo nije praksa.’ Svi ti monasi bi trebalo da se okupe. I kada su se okupili, treba da se izloži princip Dhamme. Kada je izloženo načelo Dhamme, parnicu treba ra­zrešiti u skladu sa njim. To je suočavanje. I tako će neke parnice biti rešene pomoću suočavanja.

15. A kakvo je to mišljenje većine? Kada monasi ne mogu da reše parnicu na mestu svog boravka, treba da odu na mesto boravka gde ima veći broj monaha. Tu treba svi da se okupe i da se izloži načelo Dhamme. Kada je izloženo načelo Dhamme, parnicu treba razrešiti u skladu sa njim. To je mišljenje većine. I tako će neke parnice biti rešene pomoću mišljenja većine.

16. A kakvo je to rešavanje parnice na osnovu sećanja? Kad jedan monah prekoreva drugog za takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz: ‘Da li se poštovani seća da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz?’ A ovaj kaže: ‘Ne, prijatelju, ne sećam se da sam počinio takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ U tom slučaju treba objaviti rešavanje parnice na osnovu sećanja. To je rešavanje parnice na osnovu sećanja. I tako će neke parnice biti rešene na osnovu sećanja.

17. A kakvo je to rešavanje parnice na osnovu ranije neuračunljivo­sti? Kad jedan monah prekoreva drugog za takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz: ‘Da li se poštovani seća da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz?’ A ovaj kaže: ‘Ne, prijatelju, ne sećam se da sam počinio takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ Uprkos poricanju, onaj prvi i dalje insistira: ‘Siguran sam da poštovani mora vrlo dobro znati da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ A ovaj kaže: ‘Bio sam lud, prijatelju, bio sam skrenuo s uma, a pošto sam skrenuo s uma, rekao sam i učinio mnoge stvari koje ne doliče asketi. Ne sećam se, bio sam lud, bio sam skrenuo s uma kad sam to učinio.’ U tom slučaju treba objaviti rešavanje parnice na osnovu ranije neuračunljivosti. I tako će neke parnice biti rešene na osnovu ranije neuračunljivosti.

18. A kakvo je to usvajanje priznavanja prekršaja? Kada se monah, bilo da ga neko prekoreva ili ne, seti nekog svog prekršaja, otkrije ga i saopšti. Tada on treba da ode do starijeg monaha, ogrtačem pokrije samo jedno rame i pokloni mu se. Zatim, sedeći na petama, sklopi dlanove ispred grudi i kaže: ‘Poštovani gospodine, počinio sam takav i takav prekršaj; pri­znajem.’ A ovaj mu kaže: ‘Da li uviđaš?’ – ‘Da, uviđam.’ – ‘Hoćeš li ubu­duće praktikovati obuzdavanje?’ – ‘Praktikovaću obuzdavanje ubuduće.’ To je usvajanje priznanja prekršaja. I tako će neke parnice biti rešene na osnovu priznanja prekršaja.

19. A kakvo je to označavanje nečijeg lošeg karaktera? Kad jedan monah prekoreva drugog za takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz: ‘Da li se poštovani seća da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz?’ A ovaj kaže: ‘Ne, prijatelju, ne sećam se da sam počinio takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ Uprkos poricanju, onaj prvi i dalje insistira: ‘Siguran sam da poštovani mora znati vrlo dobro da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ A ovaj kaže: ‘Ne sećam se da sam počinio takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz. Ali sećam se da sam počinio takav i takav manji prekršaj.’ Uprkos porica­nju, onaj prvi i dalje insistira: ‘Siguran sam da poštovani mora vrlo dobro znati da je počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ A ovaj kaže: ‘Prijatelju, iako nisam bio pitan, priznajem da sam počinio takav i takav manji prekršaj; pa kad sam već pitan, zašto ne bih priznao i ako sam počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz?’ Onda onaj prvi kaže: ‘Prijatelju, da nisi bio pitan, ne bi ni priznao da si počinio takav i takav manji prekršaj; pa zašto bi, ako si pitan, priznao da si počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz? Sigurno se poštovani seća je li počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ – Na kraju optuženi kaže: ‘Sećam se, prijatelju, da sam počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz. Bio sam u žurbi, bio sam zbunjen kad sam rekao kako se ne sećam da sam počinio takav i takav težak prekršaj, onaj koji znači poraz ili skoro poraz.’ To je označavanje nečijeg lošeg ka­raktera. I tako će neke parnice biti rešene na osnovu označavanje nečijeg lošeg karaktera.

20. A kakvo je to prekrivanjem travom? Kada se monasi stalno sva­đaju i optužuju, kad su duboko podeljeni, mogu reći i učiniti mnoge stvari koje ne dolikuju jednom asketi. Svi ti monasi trebalo bi da se okupe. Kad se okupe, tada mudar monah iz jedne grupe treba da ustane, pokrije ogrtačem samo jedno rame, podigne dlanove i sklopi ih u visini grudi, te zamoli da Sangha ovako odluči: ‘Neka me poštovana Sangha sasluša. Kada se stalno svađamo i optužujemo, kad smo duboko podeljeni, mi kažemo i učinimo mnoge stvari koje ne dolikuju jednom asketi. Ako se Sangha s tim saglasi, za dobrobit ovih poštovanih i za moje dobro, usred Sanghe ja ću priznati, po metodu prekrivanja travom, sve prekršaje ovih poštovanih i sopstvene, izuzev onih koji traže ozbiljnu kaznu i one povezane sa nezaređenima.’

Potom mudar monah iz one druge grupe treba da ustane, pokrije ogrta­čem samo jedno rame, podigne dlanove i sklopi ih u visini grudi, te zamoli da Sangha ovako odluči: ‘Neka me poštovana Sangha sasluša. Kada se stalno svađamo i optužujemo, kad smo duboko podeljeni, kažemo i uči­nimo mnoge stvari koje ne dolikuju jednom asketi. Ako se Sangha s tim saglasi, za dobrobit ovih poštovanih i za moje dobro, usred Sanghe ja ću priznati, po metodu prekrivanja travom, sve prekršaje ovih poštovanih i sopstvene, izuzev onih koji traže ozbiljnu kaznu i one povezane sa neza­ređenima.’ To je prekrivanje travom. I tako će neke parnice biti rešene na osnovu prekrivanja travom.

21. Postoji ovih šest pravila srdačnosti, koja rađaju ljubav i poštova­nje, doprinose zajedništvu, nesukobljavanju, slozi i jedinstvu. Kojih šest?

Tako, na javnom ili privatnom mestu monah radi vođen prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. To je pravilo sr­dačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi zajedništvu, nesukobljavanju, slozi i jedinstvu.

I opet, na javnom ili privatnom mestu monah govori vođen prijatelj­skom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. I to je pra­vilo srdačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi zajedništvu, nesu­kobljavanju, slozi i jedinstvu.

I opet, na javnom ili privatnom mestu monah misli vođen prijatelj­skom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. I to je pra­vilo srdačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah zajedničke stvari bez oklevanja podeli sa svojim vrlim saputnicima u svetačkom životu; ne zadržava bilo šta za sebe, s njima deli sve što je dobijeno u skladu sa Dhammom i sve što je poklonjeno u skladu sa Dhammom, čak i sadržaj svoje prosjačke zdele. I to je pravilo srdačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah boravi na javnom ili privatnom mestu ispunjen istim vrlinama kao i njegovi saputnici u svetačkom životu, vrlinama koje su po­stojane, ustaljene, neuprljane, nenarušene, oslobađajuće, mudri ih hvale, ispravno shvaćene i pomažu koncentraciju. I to je pravilo srdačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah boravi na javnom ili privatnom mestu ispunjen istim razumevanjem koje imaju i njegovi saputnici u svetačkom životu, razumevanjem koje je plemenito i oslobađajuće, a onoga ko vežba u skladu s njim vodi potpunom iskorenjivanju patnje. I to je pravilo srdačnosti koje rađa ljubav i poštovanje, doprinosi zajedništvu, nesukobljavanju, slozi i jedinstvu.

Ovo je šest nezaboravnih kvaliteta koji stvaraju ljubav i poštovanje, podstiču na ispomaganje, neprepiranje, na slogu i jedinstvo.

22. Ānanda, ako usvojiš i razvijaš tih šest nezaboravnih kvaliteta, vi­diš li bilo koji način govora, trivijalan ili grub, koji ne bi mogao da podne­seš?” – „Ne, poštovani gospodine.” – „Onda, Ānanda, usvoji i razvijaj tih šest nezaboravnih kvaliteta. To će ti za dugo doneti dobrobit i sreću.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.