Mađđhima nikāya 105
Sunakkhatta sutta
Razgovor sa Sunakkhattom
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom.
2. U to vreme jedan broj monaha, u prisustvu Blaženoga objavio je da je dosegao krajnje znanje: „Razumemo ovako: Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.”
3. A Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi,995 doču: „Čini se da je jedan broj monaha, u prisustvu Blaženoga objavio da je dosegao krajnje znanje: ‘Razumemo ovako: Ovo je poslednje rođenje… nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’” Potom Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi, dođe do Blaženoga, pokloni mu se, sede sa strane i reče:
4. „Čuo sam, poštovani gospodine, da je jedan broj monaha, u prisustvu Blaženog objavio da je dosegao krajnje znanje. Jesu li oni to učinili s valjanim razlogom ili ovde ima monaha koji objavljuju krajnje znanje jer precenjuju sebe?”
5. „Kada su ti monasi, Sunakkhatta, objavili krajnje znanje u mom prisustvu, bilo je među njima onih koji su to učinili s valjanim razlogom i bilo je među njima onih koji su to učinili jer precenjuju sebe.996 Otuda, kada monasi objavljuju krajnje znanje s valjanim razlogom, njihova objava jeste istinita. Ali kad monasi objavljuju krajnje znanje zato što precenjuju sebe, Tathāgata ovako razmišlja: ‘Trebalo bi da ih podučim Dhammi.’997 Tako, i u ovom slučaju, Tathāgata razmišlja: ‘Trebalo bi da ih podučim Dhammi.’ Ali ima ovde ljudi na pogrešnom putu koji formulišu neko pitanje, dođu kod Tathāgate i postave ga. U tom slučaju, Sunakkhatta, iako je Tathāgata razmišljao: ‘Trebalo bi da ih podučim Dhammi’, on promeni mišljenje”.998
6. „Ovo je vreme, Blaženi, ovo je vreme, Uzvišeni, da Tathāgata podučava Dhammu. Kada je čuju od Blaženoga, monasi će je zapamtiti.”
„Onda, Sunakkhatta, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovori Blaženom Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi. A Blaženi ovako nastavi:
7. „Postoji, Sunakkhatta, pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zadovoljstva čula.
8. Moguće je, Sunakkhatta, da je čovek okrenut profanim materijalnim stvarima.999 Kada je čovek okrenut profanim materijalnim stvarima, zanima ga jedino razgovor u vezi s tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje su u skladu s tim, druži se s takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o neoborivom, na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. Ne druži se s takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.
9. A zamisli, Sunakkhatta, čoveka koji je još davno napustio svoje selo ili grad i onda vidi drugog čoveka koji je tek nedavno napustio to selo ili grad. Taj bi pitao tog čoveka jesu li ljudi iz tog sela ili grada bezbedni, u izobilju i zdravi, a taj čovek bi mu rekao jesu li ljudi iz tog sela ili grada bezbedni, u izobilju i zdravi. Šta misliš, Sunakkhatta? Da li bi prvi čovek na to obraćao pažnju, slušao ga i naprezao um da razume?” – „Da, poštovani gospodine.” – „Isto je tako, Sunakkhatta, moguće da je neki čovek okrenut profanim materijalnim stvarima. Kada je čovek okrenut profanim materijalnim stvarima… i u tome ne nalazi zadovoljstvo. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu okrenutu profanim materijalnim stvarima.
10. Moguće je, Sunakkhatta, da je čovek okrenut neoborivom.1000 Kada je čovek okrenut neoborivom, zanima ga jedino razgovor u vezi s tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje su u skladu s tim, druži se s takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o profanim materijalnim stvarima, na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. Ne druži se s takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.
11. Baš kao što požuteli list kad otpadne sa grane nije u stanju da ponovo postane zelen, isto tako, Sunakkhatta, kad je neki čovek okrenut neoborivom, raskinuo je okov profanih materijalnih stvari. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom profanih materijalnih stvari, već okrenuta neoborivom.
12. Moguće je, Sunakkhatta, da je čovek okrenut području ničega. Kada je čovek okrenut području ničega, zanima ga jedino razgovor u vezi s tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje su u skladu s tim, druži se s takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kad se vodi razgovor o neoborivom, na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. Ne druži se s takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.
13. Baš kao što veliki kamen rascepljen na dva dela nije moguće ponovo spojiti, isto tako, Sunakkhatta, kad je neki čovek okrenut području ničega, rascepio je okov neoborivog. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom neoborivog, već okrenuta području ničega.
14. Moguće je, Sunakkhatta, da je čovek okrenut području ni opažanja ni neopažanja. Kad je čovek okrenut području ni opažanja ni neopažanja, zanima ga jedino razgovor u vezi s tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje su u skladu s tim, druži se s takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o području ničega, na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. Ne druži se s takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.
15. Zamisli čoveka koji je pojeo nešto veoma ukusno i onda ga povratio. Šta misliš, Sunakkhatta? Hoće li u tome čoveku biti imalo želje da tu hranu ponovo jede?”
„Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što će takvu hranu smatrati odbojnom.”
„Isto tako, Sunakkhatta, kad je neki čovek okrenut području ni opažanja ni neopažanja, njegov okov područja ničega jeste odbačen. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom područja ničega, već okrenuta području ni opažanja ni neopažanja.
16. Moguće je, Sunakkhatta, da je čovek ovde okrenut nibbāni. Kada je čovek okrenut nibbāni, zanima ga jedino razgovor u vezi s tim, a njegovo razmišljanje i procenjivanje su u skladu s tim, druži se s takvom vrstom ljudi i u tome nalazi zadovoljstvo. Ali kada se vodi razgovor o području ni opažanja ni neopažanja, na to neće obraćati pažnju, neće slušati, niti naprezati um da to razume. Ne druži se sa takvom vrstom ljudi i u tome ne nalazi zadovoljstvo.
17. Baš kao što palmino drvo, kada mu se jednom odseče vrh, nije u stanju da ponovo raste, isto tako, Sunakkhatta, kad je čovek okrenut nibbāni, njegov okov područja ni opažanja ni neopažanja je presečen – presečen u korenu, nalik palminom drvetu, okončan, tako da nije moguće da se ponovo pojavi. Takvog čoveka treba razumeti kao osobu koja nije sputana okovom područja ni opažanja ni neopažanja, već potpuno okrenuta nibbāni.
18. Moguće je, Sunakkhatta, da neki monah ovako razmišlja: ‘Asketa1001 je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, strast i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni.’ Pošto tako sebe vidi, iako je suprotno činjenicama,1002 može se upustiti u stvari neprimerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni. Može se okom upustiti u posmatranje oblika koji nisu primereni, uhom upustiti u slušanje zvukova koji nisu primereni, nosom upustiti u mirisanje mirisa koji nisu primereni, jezikom upustiti u kušanje ukusa koji nisu primereni, telom upustiti u dodirivanje opipljivih stvari koje nisu primerene ili se može umom upustiti u mišljenje misli koje nisu primerene. Kada se okom upusti u posmatranje oblika koji nisu primereni… u mišljenje misli koje nisu primerene, strast osvaja njegov um. Uma osvojenog strašću, pokosiće ga smrt ili teška patnja.
19. Zamisli, Sunakkhatta, čoveka pogođenog strelom pethodno dobro umočenom u otrov. Onda njegovi prijatelji i drugovi, srodnici i porodica dovedu lekara. Taj lekar mu nožem iseče deo oko rane, ispita pincetom dokle je strela ušla, onda je iščupa te isisa otrov, tako da ga samo malo u čoveku ostane. Znajući da je malo otrova ostalo,1003 on kaže: ‘Dobri čoveče, iščupao sam strelu; isisao sam otrov, samo malo ga je u tebi ostalo, ali ne može da ti naškodi. Jedi samo korisnu hranu; nemoj jesti lošu hranu, inače bi rana mogla da se zagnoji. S vremena na vreme operi oko rane i povremeno je premaži, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne idi unaokolo po vetru i suncu, da ti prašina i prljavština ne bi inficirali ranu. Pazi na ranu, dobri čoveče, i staraj se da zaraste.’
20. A čovek ovako pomisli: ‘Strela je iz mene iščupana; otrov isisan, samo malo ga je u meni ostalo, ali ne može da mi naškodi.’ Onda krene da jede lošu hranu i rana mu se zagnoji. Ne opere s vremena na vreme oko rane i ne premaže je, tako da gnoj i krv prekriju njen otvor. Ide unaokolo po vetru i suncu, te prašina i prljavština zagade ranu. Ne pazi na ranu i ne stara se da zaraste. I onda, zato što radi ono što nije dobro i zato što je otrov iz tela isisan, ali malo je u njemu ostalo, rana otekne i to izazove smrt ili tešku patnju.
21. Isto tako, Sunakkhatta, moguće je da neki monah ovako razmišlja: ‘Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, strast i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni.’ Pošto pogrešno razmišlja, može se upustiti u stvari neprimerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni… (kao gore)… Uma osvojenog strašću, pokosiće ga smrt ili teška patnja.
22. Jer smrt je to u praksi Plemenitoga, Sunakkhatta, kada neko napusti vežbanje i vrati se nižem životu; i teška je patnja kad načini neki ozbiljan prekršaj pravila.1004
23. Moguće je, Sunakkhatta, da neki monah ovako razmišlja: ‘Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, strast i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni.’ Pošto je zaista potpuno okrenut nibbāni, ne upušta se u stvari neprimerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni. Ne upušta se u posmatranje neprimerenih oblika, u slušanje neprimerenih zvukova, u mirisanje neprimerenih mirisa, u kušanje neprimerenih ukusa, u dodirivanje neprimerenih opipljivih stvari, niti se upušta u mišljenje neprimerenih misli. Pošto se ne upušta u posmatranje neprimerenih oblika … u mišljenje neprimerenih misli, strast ne osvaja njegov um. Uma oslobođenog strasti, neće ga pokositi smrt, niti teška patnja.
24. Zamisli, Sunakkhatta, čoveka pogođenog strelom prethodno dobro umočenom u otrov. Onda njegovi prijatelji i drugovi, srodnici i porodica dovedu lekara. Taj lekar mu nožem iseče deo oko rane, ispita pincetom dokle je strela ušla, onda je iščupa i isisa sav otrov, tako da ništa od njega u čoveku ne ostane. Znajući da ništa nije ostalo, on kaže: ‘Dobri čoveče, iščupao sam strelu; isisao sam otrov, ništa od njega u tebi nije ostalo, tako da ne može da ti naškodi. Jedi samo korisnu hranu; nemoj jesti lošu hranu, inače bi rana mogla da ti se zagnoji. S vremena na vreme operi oko rane i povremeno je premaži, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne idi unaokolo po vetru i suncu, da ti prašina i prljavština ne bi inficirali ranu. Pazi na ranu, dobri čoveče, i staraj se da zaraste.’
25. A čovek ovako pomisli: ‘Strela je iz mene iščupana; sav otrov isisan, ništa od njega u meni nije ostalo, tako da ne može da mi naškodi.’ Onda krene da jede samo korisnu hranu i rana mu se ne zagnoji. S vremena na vreme opere oko rane i premaže je, tako da gnoj i krv ne prekriju njen otvor. Ne ide unaokolo po vetru i suncu, te prašina i prljavština ne zagade ranu. Pazi na ranu i stara se da zaraste. I onda, zato što radi ono što je dobro i zato što je sav otrov iz tela isisan, rana zaraste. Zato što je zarasla i prekrivena je kožom, rana ne izazove smrt, niti tešku patnju.
26. Isto tako, Sunakkhatta, moguće je da neki monah ovako razmišlja: ‘Asketa je žudnju nazvao strelom; otrov neznanja šire želja, strast i zlovolja. Iščupao sam iz sebe tu strelu žudnje; uklonjen je otrov neznanja. Potpuno sam okrenut nibbāni.’ Pošto je zaista potpuno okrenut nibbāni, ne upušta se u stvari neprimerene za onoga ko je potpuno okrenut nibbāni… Uma oslobođenog strasti, neće ga pokositi smrt, niti teška patnja.
27. Sunakkhatta, izložio sam ovo poređenje kako bih ti preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘Rana’ jeste naziv za šest područja čula. ‘Otrov’ jeste naziv za neznanje. ‘Strela’ jeste naziv za žudnju. ‘Pinceta’ jeste naziv za svesnost. ‘Nož’ jeste naziv za plemenitu mudrost. ‘Hirurg’ jeste naziv za Tathāgatu, plemenitoga i potpuno probuđenoga.
28. Sunakkhatta, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest područja čula i kad je razumeo da je vezivanje koren patnje,1005 te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.
29. Zamisli, Sunakkhatta, bronzani pehar u kojem je piće lepe boje, mirisa i ukusa, ali je pomešano s otrovom, te dođe čovek koji želi da živi, a ne da umre, želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom.1006 Šta misliš, Sunakkhatta, da li bi taj čovek ispio pehar, a da zna: ‘Ako ovo popijem, umreću ili ću teško patiti?’” – „Ne, poštovani gospodine.” – „Isto tako, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest područja čula i kad je razumeo da je vezivanje koren patnje, te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.”
30. Zamisli, Sunakkhatta, zmiju otrovnicu i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, želi zadovoljstvo i uzmiče pred bolom. Šta misliš, Sunakkhatta, da li bi taj čovek pružio ka otrovnici šaku ili palac, a da zna: ‘Ako me ugrize, umreću ili ću teško patiti?’” – „Ne, poštovani.” – „Isto tako, kada monah praktikuje obuzdanost nad šest područja čula i kad je razumeo da je vezivanje koren patnje, te je bez vezanosti, oslobođen razaranjem vezanosti, nije moguće da će usmeriti svoje telo ili okrenuti svoj um ka bilo kojem predmetu vezivanja.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Sunakkhatta, sin plemena Liććhavi, obradova se rečima Blaženoga.
Beleške
995 Videti MN 12 i fusnotu 177.
996 Adhimānena. MA: Oni ovo objavljuju iz neznanja, smatrajući da su postigli ono što nisu postigli.
997 MA: Kako bi im razjasnio na kojem su nivou.
998 MA: Zato što ih vodi žudnja, Tathāgatina namera da podučava Dhammu, namera prema onima koji istinski vežbaju, biva promenjena (tj. nestaje).
999 Lokāmisa. Misli se na pet struna zadovoljstva čula.
1000 Āneñđa (BBS izd.); āṇañđa (PTS izd.). Ovo je tehnički termin za meditativna postignuća počev od četvrtog materijalnog zadubljenja pa do četiri nematerijalna zadubljenja. Kako se najviša dva nematerijalna zadubljenja razmatraju posebno, čini se da se u ovoj sutti samo četvrto materijalno zadubljenje i niža dva nematerijalna smatraju „neoborivima”.
1001 Buda.
1002 Prema BBS izdanju, evaṁmāniī assa atathaṁ samānaṁ. Ovaj deo se ponovo vraća na problem samoprecenjivanja, kojim je govor i započeo.
1003 Prema BBS izdanju, sa-upādiseso ti đānamāno i opet malo niže analañ ća te antarāyāya, „ali nije u stanju da te povredi”.
1004 Bilo kakav prekršaj iz ove dve kategorije: pārāđika i sanghādisesa; videti fusnotu 987. Teško je primeniti ovu analogiju potpuno precizno: ako su žudnja i neznanje zaista iz njega uklonjeni i samo je mali deo ostao, monah bi bio sekha; pa ipak je nezamislivo da sekha napusti vežbanje ili počini neki težak prekršaj. Čini se da u ovom slučaju analogiju treba primeniti malo fleksibilnije i monaha treba zamišljati kao nekoga ko pogrešno smatra da su žudnja i neznanje u njemu uklonjeni.
1005 Videti MN 66.17. MA: Arahant, oslobođen u nibbāni, razaranju žudnje, uzetoj kao objekat, ne bi nikad usmerio telo ili um ka prepuštanju bilo kojem od pet struna zadovoljstava čula.
1006 Kao u MN 46.19.