Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 106

Āneñđasappāya sutta
Put do neoborivog

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kuru, u gradu po imenu Kammāsadhamma. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, zadovoljstva čula jesu prolazna, lažna, obmanjujuća; ona su privid, besmislica. Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, čulni opažaji ovde i sada i čulni opažaji u životima koji dolaze – i jedno i drugo jesu carstvo Māre, područje Māre, mamac Māre, lovište Māre. Zbog njih nastaju štetna mentalna stanja poput žudnje, odbojnosti i oholosti, ona ovde jesu prepreka plemenitom učeniku u njegovom vežbanju.

(NEOBORIVO)

3. Otuda, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze… ovde jesu prepreka plemenitom učeniku u njegovom vežbanju. Kako bi bilo kada bih živeo uma ispunjenog i uzvišenog, nadišavši ovaj svet i sa čvrstom od­lukom u umu. Kad tako činim, neće u meni biti loših mentalnih stanja poput žudnje, odbojnosti i oholosti, njihovim napuštanjem moj um postaće neomeđen, nemerljiv i razvijen.’ Kada tako vežba i često tako čini, u njego­vom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže neoborivo ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do preporađanja] u neoborivom. Ovo se, monasi, označava kao prvi put koji vodi neoborivom.

4. I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze; kakav god materijal­ni oblik [da postoji], svaki materijalni oblik čine četiri velika elementa i materijalni oblik je načinjen od četiri velika elementa.’ Kada tako vežba i često tako čini, u njegovom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže neobo­rivo ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do preporađanja] u neobori­vom. Ovo se, monasi, označava kao drugi put koji vodi neoborivom.

5. I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze – i jedno i drugo je prola­zno. Ono što je prolazno nije vredno radovanja, odobravanja, ni vezivanja.’ Kada tako vežba i često tako čini, u njegovom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže neoborivo ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do prepora­đanja] u neoborivom. Ovo se, monasi, označava kao treći put koji vodi neoborivom.

(PODRUČJE NIČEGA)

6. I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opažaji oblika u životima koji dolaze, kao i opažaji neoborivog – sve su to opažaji. Gde ti opažaji nestaju bez ikakvog ostatka, to jeste mir, to jeste uzvišeno, a to je područje ničega.’ Kada tako vežba i često tako čini, u nje­govom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže područje ničega ili se opre­ deljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do preporađanja] u području ničega. Ovo se, monasi, označava kao prvi put koji vodi području ničega.

7. I opet, monasi, plemeniti učenik koji je otišao u šumu, seo u pod­nožje nekog drveta ili prazne kolibe, ovako razmišlja: ‘U ovome nema sopstva, niti ičega što pripada sopstvu.’ Kada tako vežba i često tako čini, u njegovom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže područje ničega ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do preporađanja] u području ničega. Ovo se, monasi, označava kao drugi put koji vodi području ničega.

8. I opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Ja nisam bilo šta što pripada ikome igde, niti u ikome igde postoji bilo šta što pripada meni.’ Kada tako vežba i često tako čini, u njegovom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže područje ničega ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest od­vede [do preporađanja] u području ničega. Ovo se, monasi, označava kao treći put koji vodi području ničega.

(PODRUČJE NI OPAŽANJA NI NEOPAŽANJA)

9. Opet, monasi, plemeniti učenik ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opažaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opa­žaji oblika u životima koji dolaze, opažaji neoborivog i opažaji područja ničega – sve su to opažaji. Gde ti opažaji nestaju bez ikakvog ostatka, to jeste mir, to jeste uzvišeno, a to je područje ni opažanja ni neopažanja. Kada tako vežba i često tako čini, u njegovom umu nastaje pouzdanje u takvu osnovu. Kada jednom postoji puno pouzdanje, plemeniti učenik ili sada dostiže područje ni opažanja ni neopažanja ili se opredeljuje za [usavršavanje] mudrosti. Posle sloma tela, posle smrti, moguće je da ga takva svest odvede [do preporađanja] u području ni opažanja ni neopažanja. Ovo se, monasi, označava kao put koji je usmeren ka području ni opažanja ni neopažanja.”

(NIBBĀNA)

10. Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: „Poštova­ni gospodine, monah ovako vežba: ‘Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to napuštam.’ Tako on postiže spokojstvo. Da li takav monah dostiže nibbānu?”

„Jedan monah tako, Ānanda, može dostići nibbānu, a drugi monah možda neće dostići nibbānu.”

„Šta je uzrok, šta je razlog da jedan monah može dostići nibbānu, dok drugi monah možda neće dostići nibbānu?”

„Ānanda, monah ovde ovako vežba: ‘Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to na­puštam.’ Tako on postiže spokojstvo. Raduje se spokojstvu, odobrava ga i drži ga se. Pošto tako čini, njegova svest zavisi od spokojstva, vezuje se za njega. A monah, Ānanda, koji je obuzet vezivanjem ne dostiže nibbānu.”

11. „Ali kada se taj monah vezuje, za šta se zapravo vezuje?”

„Za područje ni opažanja ni neopažanja, Ānanda.”

„Kada se taj monah vezuje, čini se da se vezuje za najbolji [objekat] vezivanja.”

„Kada se vezuje, Ānanda, taj monah se vezuje za najbolji [objekat] ve­zivanja; jer to jeste najbolji [objekat] vezivanja, dakle područje ni opažanja ni neopažanja.

12. Takođe, Ānanda, monah ovako vežba: ‘Ako je bilo, nije bilo moje; ako će biti, neće biti moje. Ono što postoji, ono što je nastalo, upravo to napuštam.’ Tako on postiže spokojstvo. Ali ne raduje se tom spokojstvu, ne odobrava, niti ostaje vezan za njega. Pošto tako čini, njegova svest ne zavisi od spokojstva, ne vezuje se za njega. A monah, Ānanda, u kojem nema vezivanja, dostiže nibbānu.”

13. „Divno, poštovani gospodine, čudesno! Blaženi nam je zaista objasnio kako preći bujicu, oslanjajući se na jednu ili drugu pomoć. Ali šta je to plemenita usavršenost?”

Ovde, Ānanda, monah ovako razmišlja: ‘Zadovoljstva čula ovde i sada i zadovoljstva čula u životima koji dolaze, opažaji čula ovde i sada i opa­žaji čula u životima koji dolaze, materijalni oblici ovde i sada i materijalni oblici u životima koji dolaze, opažaji oblika ovde i sada i opažaji oblika u životima koji dolaze, opažaji neoborivog, opažaji područja ničega i opažaji područja ni opažanja ni neopažanja – sve je to osoba u meri u kojoj osoba postoji. To je Besmrtno, dakle, usavršenost uma kroz nevezivanje.’

14. Tako sam, Ānanda, podučio put koji vodi neoborivom, podučio put koji vodi području ničega, podučio put koji vodi području ni opažanja ni neopažanja, podučio put kojim se prelazi bujica, oslanjajući se na jednu ili drugu pomoć, podučio sam plemenitu usavršenost.

15. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne oklevaj ili ćeš kasnije žaliti. To je moje uputstvo tebi.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.