Mađđhima nikāya 107
Ganaka-moggallāna sutta
Govor Ganaka Moggallāni
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke. Onda brahman Gaṇaka Moggallāna otide do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče Blaženome:
2. „Učitelju Gotama, u ovoj palati Migārine majke moguće je videti postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje, sve do poslednjeg stepenika.1024 Među tim brahmanima takođe, moguće je videti postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje, dakle u njihovom učenju. I među strelcima moguće je videti postepeno vežbanje… dakle u streljaštvu. Takođe među računovođama1025 kao što smo mi, koji za život zarađujemo vodeći finansije, moguće je videti postepeno vežbanje… dakle u računanju. Jer kad dobijemo pomoćnika, prvo mu dajemo zadatak da broji: jedna jedinica, dve dvojke, tri trojke, četiri četvorke, pet petica, šest šestica, sedam sedmica, osam osmica, devet devetki, deset desetki; zadajemo mu da broji i stotine. No, je li isto tako moguće, učitelju Gotama, opisati postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje u ovom učenju i pravilima?”
3. „Moguće je, brahmane, opisati postepeno vežbanje, postepenu praksu i postepeno napredovanje u ovom učenju i pravilima. Baš kao kada, brahmane, oštrouman krotitelj konja nabavi dobro, čistokrvno ždrebe, prvo ga nauči da nosi žvale, pa ga dalje vežba,1026 isto tako kad kod Tathāgate dođe neko koga treba krotiti, prvo ga ovako disciplinuje: ‘Hajde, monaše, neguj vrlinu i budi obuzdan monaškim pravilima, budi usavršen u ponašanju i postupanju, te zazirući i od najmanjeg prekršaja, vežbaj tako što ćeš prihvatiti pravila vežbanja.’
4. Kada, brahmane, monah neguje vrlinu… te zazire i od najmanjeg prekršaja, vežba sebe tako što prihvati pravila vežbanja, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, stražari na vratima čula. Kad okom vidiš oblik, ne vezuj se za njegova obeležja i detalje. Ako oko ostaviš bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu te napasti, stoga vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzimaj obuzdavanje oka. Kada uhom čuješ zvuk… Kada nosom osetiš miris… Kada jezikom osetiš ukus… Kada telom dodirneš neki predmet… Kada umom prepoznaš objekat uma, ne vezuj se za njegova obeležja i detalje. Ako um ostaviš bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu napasti, stoga vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, preduzimaj obuzdavanje uma.’
5. Brahmane, kada monah stražari na vratima čula, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, budi umeren u jelu. Pošto dobro razmisliš, ne bi trebalo da hranu koristiš za zabavu, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo zarad snage i izdržljivosti svoga tela, da ukloniš glad, kao potporu svetačkom životu. Ovako razmišljaj: „Na taj način ću iskoreniti stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, neporočan i živeti ugodno.”
6. Brahmane, kada je monah umeren u jelu, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, budi posvećen budnosti. Tokom dana, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju. U prvoj trećini noći, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju. U drugoj trećini noći treba da legneš na desnu stranu, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, pošto si u svom umu odredio vreme za ustajanje. Kada si ustao, u poslednjoj trećini noći, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju.’
7. Brahmane, kada je monah posvećen budnosti, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, kad odlaziš i dolaziš, postupaj sa jasnim razumevanjem; kad gledaš pravo i kad gledaš u stranu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad savijaš i kad pružaš svoje udove, postupaj s jasnim razumevanjem; kad oblačiš donji ogrtač, kad nosiš spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupaj s jasnim razumevanjem; kad jedeš, piješ, žvaćeš i gutaš hranu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad obavljaš veliku i malu nuždu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad hodaš, stojiš, sediš, ležeš i ustaješ, govoriš i ćutiš, postupaj s jasnim razumevanjem.’
8. Brahmane, kada se monah ustali u svesnosti i jasnom razumevanju, onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, idi na osamljeno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak ili u stog sena.’
9. I monah se nastani na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle obroka, seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom. Napuštajući gramzivost za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od gramzivosti. Napuštajući zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.
10. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
Slabljenjem ushićenja, monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti – ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
11. To je, brahmane, moja poduka onim monasima koji su na višem stupnju vežbanja, čiji umovi još nisu dostigli cilj, a žive vođeni težnjom ka najvišoj sigurnosti od ropstva. Ali ove stvari doprinose kako prijatnom življenju ovde i sada, tako i svesnosti i jasnom razumevanju monahâ koji su arahanti, sve otrove uklonili, proživeli svetački život, učinili što je trebalo učiniti, odložili tovar, dosegli sopstveni cilj, raskinuli okove bića i potpuno su oslobođeni krajnjim znanjem.”1027
12. Kada ovo bi rečeno, brahman Gaṇaka Moggallāna upita Blaženoga: „Kada je učitelj Gotama tako posavetovao i uputio svoje učenike, da li svi oni dostignu nibbānu, krajnji cilj ili ga neki i ne dosegnu?”
„Brahmane, kada sam tako posavetovao i uputio svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki ne dostignu.”
13. „Učitelju Gotama, pošto nibbāna postoji i put koji vodi nibbāni postoji, a tu je i učitelj Gotama kao vodič, šta je uzrok, šta je razlog ovome: kad učitelj Gotama tako posavetuje i uputi svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki ne dostignu?”
14. „Na ovo, brahmane, odgovoriću ti pitanjem. Odgovori kako želiš. Šta misliš, brahmane? Je li ti poznat put do Rāđagahe?”
„Da, učitelju Gotama, poznat mi je put do Rāđagahe.”
„Šta misliš, brahmane? Zamisli da ti priđe čovek koji želi da ide do Rāđagahe i kaže: ‘Poštovani gospodine, želim da idem u Rāđagahu. Pokažite mi put do Rāđagahe.’ Tada ti kažeš: ‘Evo, dobri čoveče, ovaj put vodi do Rāđagahe. Idi jedno vreme njime i videćeš jedno selo; produži dalje i videćeš jedan gradić; nastavi još dalje i ugledaćeš Rāđagahu, s divnim parkovima, gajevima, travnjacima i jezercima.’ Pošto si ga tako posavetovao i uputio, čovek se zaputi pogrešnim putem i skrene na zapad. Zatim ti priđe drugi čovek koji želi da ide do Rāđagahe i kaže: ‘Poštovani gospodine, želim da idem u Rāđagahu. Pokažite mi put do Rāđagahe.’ Tada ti kažeš: ‘Evo, dobri čoveče, ovaj put vodi do Rāđagahe. Idi jedno vreme njime… i ugledaćeš Rāđagahu, s divnim parkovima, gajevima, travnjacima i jezercima.’ Pošto si ga tako posavetovao i uputio, čovek bezbedno stigne u Rāđagahu. Dakle, brahmane, ako Rāđagaha postoji, ako put do Rāđagahe postoji, a i ti si tu kao vodič, šta je uzrok, šta je razlog ovome: pošto si ih tako posavetovao i uputio, jedan čovek se zaputi pogrešnim putem i skrene na zapad, a drugi bezbedno stigne u Rāđagahu?”
„Šta ja tu mogu, učitelju Gotama? Ja sam samo onaj ko pokazuje put?”
„Isto tako, brahmane, nibbāna postoji i put koji vodi nibbāni postoji, a tu sam i ja kao vodič. Pa ipak, kada sam tako posavetovao i uputio svoje učenike, neki od njih dostignu nibbānu, krajnji cilj, a neki ne dostignu. Šta ja tu mogu, brahmane? Tathāgata je samo onaj koji pokazuje put.”1028
15. Kada ovo bi rečeno, brahman Gaṇaka Moggallāna reče Blaženome:1029 „Ima osobâ koje su bez poverenja, napustile su dom i otišle u beskućnike ne iz poverenja, već da bi sebi osigurale izdržavanje, osobâ sklonih prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, osoba što ne stražare na vratima čula, proždrljive su, neposvećene budnosti, neposvećene asketskom životu, bez velikog poštovanja za praksu, sklone luksuzu, nepažljive, bez brige hoće li nazadovati, nezainteresovane za osamu, lenje, bez energije, rastresene, ne potpuno svesne, nekoncentrisane, uma koji neprekidno luta, bez mudrosti, priglupe. Učitelj Gotama ne živi zajedno s takvima.
Ali ima i domaćina koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike, nisu sklonu prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, koji stražare na vratima čula, umereni u jelu, posvećeni budnosti, posvećeni asketskom životu, velikog poštovanja za praksu, neskloni luksuzu, pažljivi, dobro paze kako ne bi nazadovali, prednjače u osami, marljivi, energični, ustaljeni u svesnosti, s jasnim razumevanjem, koncentrisani, stabilnog uma, bogati mudrošću, a ne glupi. Učitelj Gotama živi zajedno sa takvima.
16. Baš kao što se koren perunike smatra najlepšim po mirisu među korenovima, rumena sandalovina najlepšom po mirisu među vrstama drveta, a jasmin najlepšim po mirisu među cvetovima, isto tako se savet učitelja Gotame smatra najboljim među postojećim učenjima.1030
17. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
1024 MA: Nije moguće izgraditi sedmospratnu palatu za jedan dan. Kada je jednom teren raščišćen, od trenutka kad se postavi temelj pa do farbanja, teče postepeni proces.
1025 Gaṇaka. Njegovo ime znači „Moggallāna računovođa”.
1026 Videti MN 65.33.
1027 Dok su prethodni koraci neophodni za monaha koji vežba kako bi postao arahant, oni su korisni i za arahanta, utoliko što doprinose „prijatnom življenju ovde i sada”. MA to „življenje” poistovećuje s dostizanjem ploda stupnja arahanta i objašnjava da neki arahanti do tog stupnja stižu sasvim lako, u svako doba, dok drugi moraju zaista da se posvete vežbanju kako bi to postigli.
1028 Maggākkhāyi Tathāgato. Uporediti Dhp 276: „Svoj napor uložiti morate, Tathāgate tek pravac pokazuju.”
1029 Deo koji sledi isti je kao u MN 5.32.
1030 Paramađđadhammesu. MA: Učenje Gotamino je najbolje, najviše među savremenim učenjima – učenjima šest učitelja drugih tradicija.