Mađđhima nikāya 109
Mahāpunnama sutta
Dugi govor u noći punog meseca
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.
2. I tako je na dan predanosti,1036 u noći punog meseca, Blaženi sedeo na otvorenom, okružen grupom monaha.
3. Utom jedan od njih ustade sa svog mesta,1037 prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, te u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i reče: „Poštovani gospodine, postavio bih pitanje Blaženom i zamolio da me udostoji odgovora.” – „Sedi na svoje mesto, monaše, i pitaj šta želiš.” Tako on sede na svoje mesto i reče Blaženome:
4. „Nije li ovo pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja; dakle, materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest?”
„Da, monaše, to je pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja; dakle, materijalni oblik… i svest.”
Rekavši „Dobro, poštovani gospodine”, monah bi nadahnut i obradovan rečima Blaženoga. A onda postavi sledeće pitanje:
5. „Ali u čemu tih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja ima svoj koren?”
„Monaše, pet sastojaka koji su objekat vezivanja ima koren u želji.1038
6. „Je li to vezivanje isto što i pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja ili je nešto drugo od tih pet sastojaka bića?”1039
„Monaše, to vezivanje niti je isto što i tih pet sastojaka bića, niti je nešto drugo od njih. Upravo želja i strast u pogledu tih pet sastojaka bića jesu to vezivanje.1040
7. „Ali može li biti različitih vrsta želje i strasti prema pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja?”
„Može, monaše”, odgovori Blaženi. „Tako neko razmišlja na ovaj način: ‘Želeo bih da imam ovakav materijalni oblik u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve osećaje u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve opažaje u budućnosti! Želeo bih da imam ovakve mentalne obrasce u budućnosti! Želeo bih da imam ovakvu svest u budućnosti!’ Tako, monaše, može biti različitih vrsta želje i strasti prema pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja.”
8. „Ali u kom smislu se oznaka ‘sastojci’ odnosi na te sastojke bića?”
„Monaše, kakva god vrsta materijalnog oblika da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: to je materijalni oblik kao sastojak bića. Kakva god vrsta osećaja da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: to je osećaj kao sastojak. Kakva god vrsta opažaja da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak: to je opažaj kao sastojak. Kakva god vrsta mentalnih obrazaca da postoji, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, veliki ili mali, jednostavni ili složeni, daleki ili bliski: to su mentalni obrasci kao sastojak. Kakva god vrsta svesti da postoji, prošla, buduća ili sadašnja, unutrašnja ili spoljašnja, velika ili mala, jednostavna ili složena, daleka ili bliska: to je svest kao sastojak bića.
9. „A kakav je to uzrok, kakav uslov za manifestovanje materijalnog oblika kao sastojka bića? Kakav je uzrok i uslov za manifestovanje osećaja kao sastojka… opažaja kao sastojka… mentalnih obrazaca kao sastojka… svesti kao sastojka bića?”
„Četiri velika elementa, monaše, jesu uzrok i uslov za manifestovanje materijalnog oblika kao sastojka bića. Kontakt je uzrok i uslov za manifestovanje osećaja kao sastojka. Kontakt je uzrok i uslov za manifestovanje opažaja kao sastojka. Kontakt je uzrok i uslov za manifestovanje mentalnih obrazaca kao sastojka. Mentalno-materijalno je uzrok i uslov za manifestovanje svesti kao sastojka bića.”1041
10. „A kako nastaje verovanje da postoji trajna osoba?”1042
„Monaše, neuk, običan čovek koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, smatra da je oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku. Takav čovek smatra da je osećaj sopstvo… da je opažaj sopstvo… da su mentalni obrasci sopstvo… da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj način nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”
11. „Ali kako verovanje da postoji trajna osoba ne nastaje?”
„Monaše, dobro upućen plemeniti učenik koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne smatra da oblik jeste sopstvo ili da sopstvo poseduje oblik ili da su oblici u sopstvu ili da je sopstvo u obliku. Plemeniti učenik ne smatra da je osećaj sopstvo… da je opažaj sopstvo… da su mentalni obrasci sopstvo… da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Na taj način, monaše, ne nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”
12. „Poštovani gospodine, šta je zadovoljenje, šta opasnost, a šta izlaz u pogledu materijalnog oblika? Šta je zadovoljenje, šta opasnost, a šta izlaz u pogledu osećaja… u pogledu opažaja… u pogledu mentalnih obrazaca… u pogledu svesti?”
„Prijatnost i radost, monaše, koji nastaju na osnovu materijalnog oblika: to je zadovoljenje oblikom. Taj materijalni oblik je prolazan, izvor patnje i podložan promeni: to je opasnost u materijalnom obliku. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti za materijalnim oblikom – to je izlaz u pogledu oblika.
Prijatnost i radost koji nastaju na osnovu osećaja… na osnovu opažaja… na osnovu mentalnih obrazaca… na osnovu svesti: to je zadovoljenje svešću. Ta svest je prolazna, izvor patnje i podložna promeni: to je opasnost u svesti. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti za svešću: to je izlaz u pogledu svesti.”
13. Obradovan odgovorom Blaženog, monah reče: „Dobro je, poštovani.” I onda postavi sledeće pitanje:
„Kako neko zna, kako vidi, pa da u pogledu ovog tela, sa njegovom svešću i svim spoljašnjim znakovima, nema više stvaranja ‘ja’ i ‘moje’, kao ni tome svojstvene sklonosti ka samoobmani?”
„Monaše, svaka vrsta materijalnog oblika – prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, jednostavan ili složen, dalek ili blizak – vidi se ispravnom mudrošću, onakvim kakav zaista jeste: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Svaka vrsta osećaja… svaka vrsta opažaja… svaka vrsta mentalnih obrazaca… svaka vrsta svesti – prošla, buduća ili sadašnja, unutrašnja ili spoljašnja, velika ili mala, jednostavna ili složena, daleka ili bliska – vidi se ispravnom mudrošću, onakvom kakva ona zaista jeste: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Kada neko tako zna, tako vidi, tada u pogledu ovog tela, sa njegovom svešću, i svih spoljašnjih znakova nema više stvaranja ‘ja’ i ‘moje’, kao ni tome svojstvene sklonosti ka samoobmani.”
14. Onda se u umu nekog monaha pojavi ova misao: „Dakle, čini se da materijalni oblik nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, opažaj nije sopstvo, obrasci nisu sopstvo, svest nije sopstvo. Na kakvo će onda sopstvo uticati postupci koje je učinilo ne-sopstvo?”1043
Na to Blaženi, znajući koje su misli u umu tog monaha, reče ovako monasima: „Moguće je, monasi, da neki zaveden čovek ovde, tup i neznalica, čijim umom je ovladala žudnja, pomisli kako bi mogao nadmašiti Učiteljev nauk ovako: ‘Dakle, čini se da materijalni oblik nije sopstvo… svest nije sopstvo. Na kakvo će onda sopstvo uticati postupci koje je učinilo ne-sopstvo?’ Ja sam vas, monasi, u različitim prilikama obučavao kroz propitivanje o različitim stvarima.
15. Monasi, šta mislite? Je li materijalni oblik trajan ili prolazan?” – „Prolazan, poštovani gospodine.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani gospodine.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni mudro posmatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Ne, nikako.”
„Monasi, šta mislite: je li osećaj… opažaj… obrasci… svest trajna ili prolazna?” – „Prolazna, poštovani gospodine.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni mudro posmatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Ne, nikako.”
16. „Zato, monasi, kakva god vrsta materijalnog oblika da postoji, prošli, budući ili sadašnji… svaki bi trebalo videti onakvim kakav jeste, s pravom mudrošću ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Kakva god vrsta osećaja da postoji… Kakva god vrsta opažaja da postoji… Kakva god vrsta obrazaca da postoji… Kakva god vrsta svesti da postoji… svaku bi trebalo videti onakvom kakva ona jeste, s pravom mudrošću ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’
17. Kad tako vidi, dobro uvežban plemeniti učenik prestaje da bude očaran materijalnim oblikom, očaran osećajem, očaran opažajem, očaran mentalnim obrascima, očaran svešću.
18. A kad nije očaran, u njemu se strasti hlade. Kroz hlađenje strasti njegov um postaje oslobođen. S oslobađanjem dolazi znanje: ‘Um je oslobođen.’ Plemeniti učenik tada razume: ‘Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više bilo kakvog preporađanja.’”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. I dok je ovaj govor još trajao, zahvaljujući nevezivanju, umovi šezdeset monaha postadoše oslobođeni otrova.1044
Beleške
1036 Indijska godina, prema drevnom sistemu koji je nasledio i budizam, deli se na tri sezone – leto, zima i sezona kiša – a svaka od njih na četiri meseca. Ta četiri meseca se dalje dele na osam dvonedeljnih perioda (pakkha), od kojih treći i sedmi traju četrnaest dana, a ostali po petnaest. Unutar svakog ovog dvonedeljnog perioda, noći punog Meseca i uštapa (četrnaesti ili petnaesti dan) i noći prve i treće četvrtine (osmi dan), smatrane su naročito svečanim. Ti su dani nazvani uposatha, dani predanosti. Na dan punog Meseca i uštapa monasi recituju svoja pravila ponašanja (Pātimokkha), a nezaređeni odlaze u manastir da slušaju govore o Dhammi i praktikuju meditaciju.
1037 MA objašnjava da je ovaj monah arahant i učitelj šezdesetorice monaha, koji su živeli u šumi zajedno sa njim posvećeni meditaciji. Uz pomoć učitelja, razvili su različite uvide, ali nisu mogli da dostignu put i plod probuđenja. Zato ih je učitelj doveo kod Bude, u nadi da će on biti u stanju da ih odvede do transcendentnih postignuća. Učitelj postavlja ova pitanja ne zato što sam sumnja, već da bi razvejao sumnju u svojim učenicima.
1038 Iako reč želja (ćanda) može imati i pozitivnu konotaciju, ovde je sinonim za žudnju (tanhā). Razlog za njihovo poistovećivanje je to što pet sastojaka u svakoj pojedinačnoj egzistenciji nastaju na osnovu energije žudnje za postojanjem, preostalom iz prethodne egzistencije.
1039 Kao u MN 44.6.
1040 Vezivanje nije isto što i „pet sastojaka koji su objekat vezivanja” (pañć’upādānakkhandha), zato što se ti sastojci ne mogu redukovati samo na vezivanje. Pa ipak, vezivanje nije nešto odvojeno od „pet sastojaka koji su objekat vezivanja”, zato što ne postoji vezivanje koje ne bi imalo te sastojke kao svoju osnovu i objekat na koji je usmereno.
1041 U materijalnom obliku kao sastojku svaki od četiri velika elementa jeste uslov za ostala tri i za materijalni oblik izveden iz njih. Kontakt je uslov za svaki od tri srednja sastojka bića, kao što je rečeno: „Kontaktom osećamo, monasi; kontaktom opažamo, kontaktom se stvara volja” (SN 35:93). MA objašnjava da u vreme začeća, materijalni fenomen i tri mentalna sastojka koja nastaju jesu „ime i oblik”, mentalno-materijalni sklop, dakle uslov za preporađanje svesti. Tokom života, fizička čula i objekti čula, zajedno sa tri mentalna sastojka, jesu mentalno-materijalni sklop koji čini uslov za nastanak svesti o osećaju.
1042 Sakkāyadiṭṭhi jedan je od najvažnijih termina kojima se Buda služi. „Diṭṭhi” znači gledište, stanovište, a „sakkāya” je oznaka za živo biće kao kombinaciju pet međusobno neraskidivo povezanih sastojaka. No, kao složenica, ovaj termin označava posebno subjektivno gledište, koje je prema Budinoj analizi u samom korenu svakog vezivanja i patnje. To gledište je supstancijalizam, verovanje da unutar bića postoji trajna i nepromenjiva suština, entitet koji nazivamo „ja”, sopstvo, osoba i osnova našeg identiteta. Buda je, međutim, na biće gledao pre kao na stalno promenjiv proces, nego na nešto trajno, fiksirano.
1043 Čini se da je ovom monahu teško da shvati kako kamma može stvoriti neki rezultat, a da nema sopstva na koje bi se taj rezultat odnosio.
1044 MA: Šezdeset monaha su odbacili svoj dotadašnji objekat meditacije i istraživali novi objekat (zasnovan na ovom Budinom govoru). I ne pomerajući se, još dok su tu sedeli, oni dosegoše probuđenje.