Mađđhima nikāya 111
Anupada sutta
Jedno po jedno, kako se dešava
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, Sāriputta je mudar; Sāriputta poseduje veliku mudrost; Sāriputta poseduje obimnu mudrost; Sāriputta poseduje radosnu mudrost; Sāriputta poseduje brzu mudrost; Sāriputta poseduje oštru mudrost; Sāriputta poseduje prodornu mudrost. Tokom pola meseca, monasi, Sāriputta je imao uvid u stanja jedno po jedno, kako su se dešavala.1046 A Sāriputtin uvid u stanja jedno po jedno, kako su se dešavala, bio je ovakav:
3. Monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, Sāriputta je dosegao i ostao na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
4. Ta stanja na prvom stupnju zadubljenja – usmerena misao, istraživanje, ushićenje, zadovoljstvo i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja Sāriputta je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala;1047 znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: ‘Zaista, ova stanja ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’ Tim stanjima njima bio privučen, niti odbijen, ostao je nezavisan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera.1048 Razumeo je ovako: ‘Postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da prolaz zaista postoji.1049
5. I opet, monasi, smirivanjem usmerene misli i razmišljanja, Sāriputta je dosegao i ostao na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i razmišljanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.
6. Stanja na drugom stupnju zadubljenja – samopouzdanje, ushićenje, zadovoljstvo i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja prepoznao je jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
7. I opet, monasi, slabljenjem ushićenja, Sāriputta je ostao spokojan, te je svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva, dosegao i ostao na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’
8. Stanja na trećem stupnju zadubljenja – spokojstvo, zadovoljstvo, svesnost, jasno razumevanje i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja on je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
9. I opet, monasi, napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i ranijim nestankom radosti i žalosti – Sāriputta je dosegao i ostao na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
10. Stanja na četvrtom stupnju zadubljenja – spokojstvo, ni bolan ni prijatan osećaj, nezaokupljenost zasnovana na spokojstvu,1050 čistota svesnosti i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja on je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
11. I opet, monasi, potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, Sāriputta je dosegao i ostao u području beskrajnog prostora.
12. Stanja u području beskrajnog prostora – opažanje područja beskrajnog prostora i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja on je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
13. I opet, monasi, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, Sāriputta je dosegao i ostao u području beskonačne svesti.
14. Stanja u području beskonačne svesti – opažanje područja beskonačne svesti i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja on je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
15. I opet, monasi, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, Sāriputta je dosegao i ostao u području ničega.
16. Stanja u području ničega – opažanje područja ničega i ujedinjenost uma; kontakt, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i um; revnost, odlučnost, energičnost, svesnost, spokojstvo i pažnja – ta stanja on je prepoznao jedno po jedno kako su se dešavala; znao je kad su se pojavila, znao je dok su trajala, znao je kad su prestala. Ovako je razumeo: …i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da ono zaista postoji.
17. I opet, monasi, potpunim nadilaženjem područja ničega, Sāriputta je dosegao i ostao u području ni opažanja i neopažanja.
18. Izašao je sabran iz tog postignuća. Kad je to učinio, kontemplirao je prošla stanja, koja su nestajala i menjala se, ovako: ‘Zaista, ova stanja ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’1051 Tim stanjima nije bio privučen, niti odbijen, ostao je nezavisan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera. Razumeo je ovako: ‘Postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da on zaista postoji.
19. I opet, monasi, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, Sāriputta je dosegao i ostao u području prestanka opažaja i osećaja. Otrovi u njemu behu uklonjeni, tako što je video mudrošću.1052
20. Izašao je sabran iz tog postignuća. Kad je to učinio, kontemplirao je prošla stanja, koja su nestajala i menjala se, ovako: ‘Zaista, ova stanja ranije nisu postojala, pa su nastala; pošto su trajala, nestala su.’1053 Tim stanjima nije bio privučen, niti odbijen, ostao je nezavisan, nevezan, slobodan, nepovezan, uma oslobođenog svih barijera. Razumeo je ovako: ‘Ne postoji prolaz dalje’ i negovanjem tog [postignuća], potvrdio je da on zaista ne postoji.1054
21. Monasi, ako bi se za bilo koga moglo s pravom reći: ‘On je dosegao veštinu i savršenost1055 u plemenitoj vrlini, dosegao veštinu i savršenost u plemenitoj koncentraciji, dosegao veštinu i savršenost u plemenitoj mudrosti, dosegao veštinu i savršenost u plemenitom oslobođenju’, onda bi se to zaista za Sāriputtu s pravom moglo reći.
22. Monasi, ako bi se za bilo koga moglo s pravom reći: ‘On je sin Blaženoga, rođen od njegovih grudi, rođen od njegovih usta, rođen od Dhamme, Dhamma ga je stvorila, on je baštinik Dhamme, a ne baštinik materijalnih stvari’, onda bi se to zaista za Sāriputtu s pravom moglo reći.
23. Monasi, nenadmašni točak Dhamme koji je pokrenuo Tathāgata zaista nastavlja da okreće Sāriputta.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1046 Anupadadhammavipassanā. MA objašnjava da je razvio uvid u stanja po sukcesivnom redu pomoću meditativnih postignuća i elemenata đhāne, kao što će dalje biti objašnjeno. Period od dve nedelje odnosi se na vreme od dana kada je Buda zaredio Sāriputtu, do trenutka kad je dostigao probuđenje slušajući Budu kako Dīghanakhi objašnjava razumevanje osećaja (videti MN 74.14).
1047 Prvih pet stanja na listi su elementi zadubljenja; naredna stanja su dodatne komponente, gde svaka ima posebnu funkciju unutar određenog zadubljenja. Ovakvo detaljno razlaganje mentalnih stanja na sastojke anticipira metodologiju abhidhamme i otuda nije slučajno što je Sāriputtino ime tako blisko vezano za nastanak abhidhamma literature.
1048 Svi ovi termini označavaju privremeno uklanjanje mentalnih nečistoća pomoću snage zadubljenja, a ne potpuno oslobođenje od njih kroz iskorenjivanje na najvišem putu, što poštovani Sāriputta tek treba da postigne.
1049 „Prolaz dalje” (uttariṃ nissaraṇaṃ) ovde predstavlja sledeće više postignuće, drugo zadubljenje.
1050 Sledio sam BBS izdanje: passaddhattā ćetaso anābhogo. MA objašnjava da se zaokupljenost zadovoljstvom, koja još uvek postoji u trećoj đhāni, sada smatra suviše grubom i kad se ona smiri, javlja se „odsustvo zaokupljenosti na osnovu smirenja”.
1051 Ovakav indirektan introspektivan metod mora se koristiti pri kontemplaciji četvrtog nematerijalnog postignuća, jer ono, budući krajnje suptilno, ne ulazi u direktan domen istraživanja za učenike. Samo potpuno probuđeni Bude su u stanju da ga kontempliraju direktno.
1052 MA nudi objašnjenje ovog odlomka, kako su ga prenosili „stari monasi u Indiji”: Poštovani Sāriputta je negovao smirenje i uvid u paru i dostigao plod nepovratnika. Potom je ušao u postignuće prestanka, a kad je iz njega izašao, postao je arahant.
1053 Pošto nema mentalnih činilaca u postignuću prestanka, MA kaže da se „ova stanja” ovde mora odnositi ili na stanja materijalnog oblika koja su se događala dok je dostizao prestanak ili na mentalne činioce prethodnog, četvrtog nematerijalnog postignuća.
1054 Treba ovde uočiti uvid da „ne postoji prolaz dalje” od postignuća arahanta.
1055 Vasippatto pāramipatto. Videti fusnotu 763.