Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 113

Sappurisa sutta
Čestit čovek

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas govorom o tome kakav je karakter čestitog čoveka i kakav je karakter rđavog čoveka. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Bla­ženi ovako nastavi:

3. „Monasi, kakav je karakter rđavog čoveka? Tako, rđav čovek iz plemićke porodice, kad postane beskućnik, ovako razmišlja: ‘Napustio sam dom plemićke porodice; ostali monasi nisu napustili dom plemićke porodice.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što potiče iz plemićke porodice. Takav je karakter rđavog čoveka.

Čestit čovek ovako razmišlja: ‘Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bi­vaju uklonjeni zato što je neko iz plemićke porodice. Ako neko postane beskućnik, a nije iz plemićke porodice, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, krene valjanim putem i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga.’ Tako, postavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalova­žava zato što potiče iz plemićke porodice. To je karakter čestitog čoveka.

4–6. Sem toga, rđav čovek iz velike porodice… iz imućne porodi­ce… iz uticajne porodice kad postane beskućnik ovako razmišlja: ‘Napu­stio sam dom uticajne porodice; ostali monasi nisu napustili dom uticajne porodice.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što potiče iz uticajne porodice. Takav je karakter rđavog čoveka.

Čestit čovek ovako razmišlja: ‘Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bi­vaju uklonjeni zato što je neko iz uticajne porodice. Ako neko postane beskućnik, a nije iz uticajne porodice, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, krene valjanim putem i postupa u skladu sa Dhammom, takvo­ga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga.’ Tako, postavivši prak­tikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što potiče iz uticajne porodice. To je karakter čestitog čoveka.

7. Sem toga, rđav čovek koji je poznat i na glasu ovako razmišlja: ‘Poznat sam i na glasu; ostali monasi nisu poznati i na glasu.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, zato što je poznat i na glasu. Takav je karakter rđavog čoveka.

Čestit čovek ovako razmišlja: ‘Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bivaju uklonjeni zato što je neko poznat i na glasu. Ako neko postane beskućnik, a nije ni poznat, ni na glasu, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, krene valjanim putem i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba po­štovati, takvoga treba hvaliti zbog toga.’ Tako, postavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je poznat i na glasu. To je karakter čestitog čoveka.

8. Sem toga, rđav čovek koji dobija ogrtače, hranu, prenoćište i lekove ovako razmišlja: ‘Dobijam ogrtače, hranu, prenoćište i lekove; ostali mo­nasi ne dobijaju te stvari.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, zbog svega što dobija. Takav je karakter rđavog čoveka.

Čestit čovek ovako razmišlja: ‘Pohlepa, mržnja i obmanutost ne biva­ju uklonjeni zato što neko dobija ogrtače, hranu, prenoćište i lekove. Ako neko postane beskućnik, a ne dobija sve to, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, krene valjanim putem i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga.’ Tako, postavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalova­žava zato što sve to dobija. To je karakter čestitog čoveka.

9–20. Sem toga, rđav čovek koji je učen… znalac pravila discipline… ume da podučava Dhammu… živi u šumi… nosi ogrtač načinjen samo od odbačenih krpa… živi od isprošene hrane… živi u podnožju drveta… živi na groblju… živi na otvorenom… neprekidno sedi… ne bira ležaj na koji će leći… jede samo jednom na dan, ovako razmišlja: ‘Jedem samo jednom na dan; ostali monasi ne jedu samo jednom na dan.’ Sebe uzdiže i oma­lovažava druge, jer jede samo jednom dnevno. Takav je karakter rđavog čoveka.

Čestit čovek ovako razmišlja: ‘Pohlepa, mržnja i obmanutost ne bi­vaju uklonjeni zato što neko jede samo jednom na dan. Ako neko postane beskućnik, a ne jede samo jednom na dan, pa stupi na put koji je u skladu sa Dhammom, krene valjanim putem i postupa u skladu sa Dhammom, takvoga treba poštovati, takvoga treba hvaliti zbog toga.’ Tako, postavivši praktikovanje puta na prvo mesto, on niti sebe uzdiže, niti druge omalo­važava zato što jede samo jednom na dan. To je karakter čestitog čoveka.

21. Sem toga, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, rđav čovek ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmere­nom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Ovako razmišlja: ‘Dostigao sam prvo zadubljenje; ostali monasi nisu do­stigli prvo zadubljenje.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, jer je dostigao prvo zadubljenje. Takav je karakter rđavog čoveka.

Ali čestit čovek ovako razmišlja: ‘Blaženi je savetovao da se ne po­istovećujemo čak ni sa prvim zadubljenjem. Na koji god način da se za­mišljaju, činjenice su uvek drugačije.’ Tako, stalno imajući nepoisto­većivanje na umu, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je dostigao prvo zadubljenje. To je karakter čestitog čoveka.

22–24. Sem toga, smirivanjem usmerene misli i istraživanja rđav čovek ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Slabljenjem ushi­ćenja… ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja…

25. Sem toga, potpunim nadilaženjem opažaja oblika, nestankom opažaja čulnih podsticaja, odsustvom pažnje prema opažaju raznolikosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, rđav čovek ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora…

26. Sem toga, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, rđav čovek ulazi i ostaje u području beskonačne svesti…

27. Sem toga, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘ništa ne postoji’, rđav čovek ulazi i ostaje u području ničega…

28. Sem toga, potpunim nadilaženjem područja ničega, rđav čovek ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. Ovako razmišlja: ‘Do­stigao sam područje ni opažanja ni neopažanja; ostali monasi nisu dostigli područje ni opažanja ni neopažanja.’ Sebe uzdiže i omalovažava druge, jer je dostigao područje ni opažanja ni neopažanja. Takav je karakter rđavog čoveka.

Ali čestit čovek ovako razmišlja: ‘Blaženi je savetovao da se ne po­istovećujemo čak ni s područjem ni opažanja ni neopažanja. Na koji god način da se zamišljaju, činjenice su uvek drugačije.’ Tako, stalno imajući nepoistovećivanje na umu, on niti sebe uzdiže, niti druge omalovažava zato što je dostigao područje ni opažanja ni neopažanja. To je karakter čestitog čoveka.

29. Sem toga, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopa­žanja, čestit čovek ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja. I otrovi u njemu uklonjeni su viđenjem kroz mudrost. Takav monah ne zamišlja bilo šta, ne zamišlja u odnosu na bilo šta, ne zamišlja na bilo koji način.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.