Mađđhima nikāya 115
Bahudhātuka sutta
Mnogo vrsta elemenata
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god da se nevolje pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god nesreće da se pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Baš kao što vatra koja se razgori u kolibi od trske ili trave, kasnije sagori i kuću sa šiljatim krovom, omalterisanu iznutra i spolja, zaštićenu od vetra, dobro zamandaljenu i sa žaluzinama na prozorima, isto tako, monasi, koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Tako, monasi, budala je taj koji donosi strah, ne mudar, budala je taj koji donosi nevolje, ne mudar, budala je taj koji donosi nesreću, ne mudar. Nema straha od mudroga, nema nevolja od mudroga, nema nesreće od mudroga. Zato bi, monasi, ovako sebe trebalo da vežbate: ‘Bićemo mudri ljudi, bićemo tragaoci.’”
3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Ānanda upita Blaženoga: „Kada se monah može nazvati mudrim i tragaocem?”
„Ānanda, kad je monah vešt u elementima, vešt u područjima, vešt u uslovljenom nastanku, vešt u onome što jeste moguće i što nije moguće, tada se on može nazvati mudrim i tragaocem.”
(ELEMENTI)
4. „Ali kad se monah može nazvati veštim u elementima?”
„Postoji, Ānanda, osamnaest elemenata: element oka, element oblika, element svesti o viđenom; element uha, element zvuka, element svesti o čujnom; element nosa, element mirisa, element svesti o omirisanom; element jezika, element ukusa, element svesti o okušanom; element tela, element dodira, element svesti o dodirnutom; element uma, element objekta uma, element svesti o spoznatom. Kad zna i vidi tih osamnaest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”1077
5. „A da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”
„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element zemlje, element vode, element vatre, element vazduha, element prostora i element svesti. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”
6. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”
„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element prijatnosti, element bola, element radosti, element žalosti, element spokojstva i element neznanja. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”1078
7. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”
„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element želje za zadovoljstvima čula, element obuzdavanja, element zlovolje, element odsustva zlovolje, element okrutnosti i element nepovređivanja. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”1079
8. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”
„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova tri elementa: element područja čulnog, element područja suptilne materije i element područja nematerijalnog. Kada zna i vidi ta tri elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”1080
9. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”
„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova dva elementa: element uslovljenog i element neuslovljenog. Kada zna i vidi ta dva elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”1081
(PODRUČJA)
10. „A kada se monah može nazvati veštim u područjima?”
„Postoji, Ānanda, ovih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja: oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i dodiri, um i objekti uma.1082 Kada zna i vidi tih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja, za monaha se može reći da je vešt u područjima.”
(USLOVLJENI NASTANAK)
11. „A kada se monah može nazvati veštim u uslovljenom nastanku?”1083
„Tako, Ānanda, monah zna ovo: ‘Kada ovo postoji, i ono postoji; nastankom ovoga i ono postaje. Kada ovo ne postoji, ni ono ne postoji; nestankom ovoga i ono nestaje. Dakle, s neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci [nastaju]; s mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje; sa svešću kao uslovom, mentalno-materijalno nastaje; s mentalno-materijalnim kao uslovom, šest čula nastaje; sa šest čula kao uslovom, kontakt nastaje; s kontaktom kao uslovom, osećaji nastaju; s osećajima kao uslovom, žudnja nastaje; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje; s vezivanjem kao uslovom, bivanje nastaje; s bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje; s rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Ali potpunim gubitkom i nestankom neznanja, dolazi i nestanak mentalnih obrazaca; nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti; nestankom svesti, nestanak mentalno-materijalnog; nestankom mentalno-materijalnog, nestanak šest čula; nestankom šest čula, nestanak kontakta; nestankom kontakta, nestanak osećaja; nestankom osećaja, nestanak žudnje; nestankom žudnje, nestanak vezivanja; nestankom vezivanja, nestanak bivanja; nestankom bivanja, nestanak rođenja; nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.’ Tada se, Ānanda, monah može nazvati veštim u uslovljenom nastanku.
(MOGUĆE I NEMOGUĆE)
12. „A kada se monah može nazvati veštim u onome što je moguće i onome što je nemoguće?”
„Tako, Ānanda, monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da je trajno – ne postoji takva mogućnost.’1084 I monah razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je trajno – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da je zadovoljstvo – ne postoji takva mogućnost.’1085 I on razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je zadovoljstvo – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo kojoj stvari kao da je sopstvo – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nekoj stvari kao da je sopstvo – postoji takva mogućnost.’1086
13. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenu majku – ne postoji takva mogućnost.’1087 I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života sopstvenu majku – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje, izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja1088 – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja – postoji takva mogućnost.’
14. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva plemenita i potpuno probuđena istovremeno pojave u jednom svetu – ne postoji takva mogućnost.’1089 I on razume: ‘Moguće je da se jedan plemeniti i potpuno probuđeni pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva vladara koji pokreću točak istine, istovremeno pojave u jednom svetu… Moguće je da se jedan vladar koji pokreće točak istine pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’
15. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude plemeniti i potpuno probuđeni – ne postoji takva mogućnost.’1090 I on razume: ‘Moguće je da muškarac bude plemeniti i potpuno probuđeni – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude vladar koji pokreće točak istine … da žena zauzme mesto Sakke… da žena zauzme mesto Māre… da žena zauzme mesto Brahme – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da muškarac bude vladar koji pokreće točak istine … da muškarac zauzme mesto Sakke… da muškarac zauzme mesto Māre… da muškarac zauzme mesto Brahme – postoji takva mogućnost.’
16. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neželjeni, nepoželjan, bolni rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da željeni, poželjan, prijatan rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – postoji takva mogućnost.’
17. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – ne postoji takva mogućnost.’1091 I on razume: ‘Moguće je da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – postoji takva mogućnost.’
18. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mislima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – postoji takva mogućnost.’
Kada to razume, Ānanda, monah se može nazvati veštim u onome što je moguće i onome što je nemoguće.”
(ZAKLJUČAK)
19. Kada ovo bi rečeno, Ānanda reče Blaženome: „Divno, poštovani gospodine, čudesno! Koji je naziv ovoga govora o Dhammi?”
„Ānanda, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao ‘Mnogo vrsta elemenata’ i kao ‘Četiri ciklusa’1092 i kao ‘Ogledalo Dhamme’ i kao ‘Bubanj Besmrtnoga’ i kao ‘Najveću pobedu u bici.’”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1077 Ovih osamnaest elemenata definišu se u Vbh §183–84/87–90, a detaljno objašnjavaju u Vsm XV, 17–43. Ukratko, element uma (manodhātu), prema abhidhammi, obuhvata svest koja signalizira da jedan od pet objekata čula stimuliše neko od tih čula (panćadvārāvađđana-ćitta) i svest koja prima neki objekat, pošto je bio registrovan zahvaljujući čulima (sampaṭiććhana-ćitta). Element svesti o spoznatom (manoviññānadhātu) uključuje sve tipove svesti, izuzev svesti o pet čula i element uma. Element objekat uma (dhammadhātu) uključuje tipove suptilnih materijalnih fenomena neuključene u kogniciju čula, tri mentalna sastojka: osećaj, opažaj i mentalne obrasce, kao i nibbānu. Ne uključuje ni pojmove, apstraktne ideje, sudove itd. Iako su oni uključeni u pojam objekat uma (dhammārammaṇa), element objekat uma uključuje samo stvari koje postoje po svojoj prirodi, a ne i one koje je um konstruisao.
1078 Definiše ih Vbh §180/85–86. Elementi prijatnost i bol jesu telesni prijatni i neprijatni osećaji; radost i žalost su mentalni prijatni i neprijatni osećaji; element spokojstva je ni prijatan ni neprijatan osećaj. MA kaže da je neznanje ovde uključeno zbog svoje prividne sličnosti sa elementom spokojstva.
1079 Vbh §183/86–87 definiše ih kao šest odgovarajućih tipova usmerene misli (vitakka); videti MN 19.2.
1080 MA element područja čulnog objašnjava kao pet sastojaka koji pripadaju području čulnog (kāmāvaćara), element područja suptilne materije kao pet sastojaka koji pripadaju području suptilne materije (rūpāvaćara), a nematerijalni element kao četiri sastojka koji pripadaju području nematerijalnog (arūpāvaćara).
1081 MA: Element uslovljenog uključuje sve što je nastalo na osnovu nekih uslova i uzroka, on je oznaka za pet sastojaka bića. Element neuslovljenog jeste nibbāna.
1082 Ovih dvanaest područja su definisani u Vbh §155–167/70–73 i objašnjeni u Vsm XV,1–16. Područje uma uključuje sve tipove svesti, te tako obuhvata svih sedam elemenata koji obavljaju funkciju svesti. Područje objekta uma je identično sa elementom objekta uma.
1083 O pojmovima unutar formule uslovljenog nastanka videti Uvod, str. 26.
1084 MA: Neko ko poseduje ispravno razumevanje (diṭṭhisampanno) jeste onaj ko poseduje i razumevanje puta, a to je plemeniti učenik najmanje na nivou ulaska u tok. „Uslovljeno” ovde treba razumeti kao uslovljene tvorevine (sankhatasankhāra), tj. sve što je nastalo na osnovu nekog uzroka.
1085 MA ukazuje da plemeniti učenik ispod nivoa arahanta može još uvek uslovljeno shvatiti kao prijatno, sa umom koji nije povezan s pogrešnim razumevanjem, ali ne može prihvatiti gledište da je bilo šta uslovljeno izvor zadovoljstva. Iako se u njemu javljaju opažaji i misli o uslovljenom kao prijatnom, posle promišljanja zna da je takvo viđenje pogrešno.
1086 U delu o sopstvu, sankhāra, „uslovljeno” je zamenjeno sa dhamma, „stvar”. MA objašnjava da je to učinjeno kako bi se uključili pojmovi kao što je znak kasine itd., a obična osoba takođe je sklona da ih identifikuje kao sopstvo. Međutim, ako uzmemo u obzir činjenicu da se nibbāna opisuje kao neuništiva (aććuta) i kao sreća (sukha), ali ju je moguće pogrešno razumeti kao sopstvo (videti MN 1.26), tada se za pojam sankhāra može smatrati da obuhvata samo uslovljeno, dok dhamma uključuje i uslovljeno i neuslovljeno. Ovakvo razumevanje, međutim, ne potkrepljuju komentari Aćariya Buddhaghose.
1087 Ovaj deo pravi razliku između običnog čoveka i plemenitog učenika na osnovu pet gnusnih zločina. MA ukazuje da plemeniti učenik u stvari nije sposoban da namerno liši života bilo koje živo biće. Kontrast je ovde načinjen kroz ubistvo majke i oca, kako bi se naglasile opasnost u kojoj se običan čovek nalazi i snaga plemenitog učenika.
1088 Dakle, da prihvati bilo kojeg drugog učitelja, sem Bude, kao najvišeg duhovnog učitelja.
1089 MA: Pojava novog Bude nemoguća je u vreme kada je bodhisatta poslednji put začet u telu svoje majke, sve dok učenje nije potpuno zaboravljeno. Ovo pitanje se razmatra u Miln 236–39.
1090 Ovim se tvrdi da je potpuno probuđeni Buda uvek bio muškog pola, ali ne poriče se da osoba koja je sada ženskog pola može postati potpuno probuđeni Buda u budućnosti. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se u jednom trenutku preporodi kao muškarac.
1091 U ovom odlomku sintagma „zbog toga, iz tog razloga” (tannidānā tappaććayā) veoma je važna. Kao što će Buda pokazati u MN 136, čovek koji čini loša dela može se preporoditi u nebeskom svetu, a neko ko čini dobra dela može se preporoditi u nižem svetu. Ali u tim slučajevima preporađanje je rezultat neke druge kamme, a ne one koju ta osoba obično stvara. Stroga zakonitost postoji samo između konkretnog dela i njegovog rezultata.
1092 Ova „četiri ciklusa” jesu elementi, područja, uslovljeni nastanak, kao i moguće i nemoguće.