Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 115

Bahudhātuka sutta
Mnogo vrsta elemenata

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god da se nevolje pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga; koje god nesreće da se pojave, one se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Baš kao što vatra koja se razgori u kolibi od trske ili tra­ve, kasnije sagori i kuću sa šiljatim krovom, omalterisanu iznutra i spolja, zaštićenu od vetra, dobro zamandaljenu i sa žaluzinama na prozorima, isto tako, monasi, koji god da se strahovi pojave, oni se pojave zbog budale, ne zbog mudroga. Tako, monasi, budala je taj koji donosi strah, ne mu­dar, budala je taj koji donosi nevolje, ne mudar, budala je taj koji donosi nesreću, ne mudar. Nema straha od mudroga, nema nevolja od mudroga, nema nesreće od mudroga. Zato bi, monasi, ovako sebe trebalo da vežbate: ‘Bićemo mudri ljudi, bićemo tragaoci.’”

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Ānanda upita Blaženoga: „Kada se monah može nazvati mudrim i tragaocem?”

„Ānanda, kad je monah vešt u elementima, vešt u područjima, vešt u uslovljenom nastanku, vešt u onome što jeste moguće i što nije moguće, tada se on može nazvati mudrim i tragaocem.”

(ELEMENTI)

4. „Ali kad se monah može nazvati veštim u elementima?”

„Postoji, Ānanda, osamnaest elemenata: element oka, element oblika, element svesti o viđenom; element uha, element zvuka, element svesti o čujnom; element nosa, element mirisa, element svesti o omirisanom; ele­ment jezika, element ukusa, element svesti o okušanom; element tela, ele­ment dodira, element svesti o dodirnutom; element uma, element objekta uma, element svesti o spoznatom. Kad zna i vidi tih osamnaest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”

5. „A da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element zemlje, element vode, element vatre, element vazduha, element prostora i element svesti. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”

6. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element prijat­nosti, element bola, element radosti, element žalosti, element spokojstva i element neznanja. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”

7. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”

„Ima, Ānanda. Postoji, Ānanda, ovih šest elemenata: element želje za zadovoljstvima čula, element obuzdavanja, element zlovolje, element odsustva zlovolje, element okrutnosti i element nepovređivanja. Kada zna i vidi tih šest elemenata, za monaha se može reći da je vešt u elementi­ma.”

8. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”

„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova tri elementa: element područja čulnog, element područja suptilne materije i element područja nemateri­jalnog. Kada zna i vidi ta tri elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”

9. „Da li možda ima i drugi način na koji se za monaha može reći da je vešt u elementima?”

„Ima, Ānanda. Postoje, Ānanda, ova dva elementa: element uslovlje­nog i element neuslovljenog. Kada zna i vidi ta dva elementa, za monaha se može reći da je vešt u elementima.”

(PODRUČJA)

10. „A kada se monah može nazvati veštim u područjima?”

„Postoji, Ānanda, ovih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja: oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i dodiri, um i objekti uma. Kada zna i vidi tih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja, za mo­naha se može reći da je vešt u područjima.”

(USLOVLJENI NASTANAK)

11. „A kada se monah može nazvati veštim u uslovljenom nastan­ku?”

„Tako, Ānanda, monah zna ovo: ‘Kada ovo postoji, i ono postoji; na­stankom ovoga i ono postaje. Kada ovo ne postoji, ni ono ne postoji; ne­stankom ovoga i ono nestaje. Dakle, s neznanjem kao uslovom, mentalni obrasci [nastaju]; s mentalnim obrascima kao uslovom, svest nastaje; sa svešću kao uslovom, mentalno-materijalno nastaje; s mentalno-materijal­nim kao uslovom, šest čula nastaje; sa šest čula kao uslovom, kontakt na­staje; s kontaktom kao uslovom, osećaji nastaju; s osećajima kao uslovom, žudnja nastaje; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje; s vezivanjem kao uslovom, bivanje nastaje; s bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje; s rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Ali potpunim gubitkom i nestankom neznanja, dolazi i nestanak men­talnih obrazaca; nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti; nestan­kom svesti, nestanak mentalno-materijalnog; nestankom mentalno-materijalnog, nestanak šest čula; nestankom šest čula, nestanak kontakta; nestankom kontakta, nestanak osećaja; nestankom osećaja, nestanak žud­nje; nestankom žudnje, nestanak vezivanja; nestankom vezivanja, nesta­nak bivanja; nestankom bivanja, nestanak rođenja; nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.’ Tada se, Ānanda, monah može nazvati veštim u uslovljenom nastanku.

(MOGUĆE I NEMOGUĆE)

12. „A kada se monah može nazvati veštim u onome što je moguće i onome što je nemoguće?”

„Tako, Ānanda, monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da je trajno – ne postoji takva mogućnost.’ I monah razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je trajno – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, odnosi prema bilo čemu uslovljenom kao da je zadovoljstvo – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nečem uslovljenom kao da je zadovoljstvo – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje isprav­no razumevanje, odnosi prema bilo kojoj stvari kao da je sopstvo – ne po­stoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se običan čovek odnosi prema nekoj stvari kao da je sopstvo – postoji takva mogućnost.’

13. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši života sopstvenu majku – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života sopstvenu majku – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje liši živo­ta sopstvenog oca… liši života arahanta – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek liši života sopstvenog oca… liši života arahanta – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko poseduje ispravno razumevanje, uma obu­zetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek, uma obuzetog mržnjom, prolije krv Tathāgate – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neko ko poseduje ispravno razumevanje, izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da običan čovek izazove raskol u Sanghi… prihvati drugoga učitelja – postoji takva mogućnost.’

14. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva plemenita i potpuno probuđena istovremeno pojave u jednom svetu – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se jedan pleme­niti i potpuno probuđeni pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se dva vladara koji pokreću točak istine, istovremeno pojave u jednom svetu… Moguće je da se jedan vladar koji pokreće točak istine pojavi u jednom svetu – postoji takva mogućnost.’

15. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude plemeniti i potpuno probuđeni – ne postoji takva mogućnost.’ I on ra­zume: ‘Moguće je da muškarac bude plemeniti i potpuno probuđeni – postoji takva mogućnost.’ On razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da žena bude vladar koji pokreće točak istine … da žena zauzme mesto Sakke… da žena zauzme mesto Māre… da žena zauzme mesto Brahme – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da muškarac bude vladar koji pokreće točak istine … da muškarac zauzme mesto Sakke… da muškarac zauzme mesto Māre… da muškarac zauzme mesto Brahme – postoji takva mogućnost.’

16. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da neželjeni, nepoželjan, bolni rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… do­brim verbalnim postupkom… dobrim mentalnim postupkom – ne postoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da željeni, poželjan, prijatan rezultat bude stvoren dobrim telesnim postupkom… dobrim verbalnim po­stupkom… dobrim mentalnim postupkom – postoji takva mogućnost.’

17. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – ne postoji takva mogućnost.’  I on razume: ‘Moguće je da se neko ko čini loša dela telom… čini loša dela govorom… čini loša dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti prepo­rodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – postoji takva mogućnost.’

18. Monah razume: ‘Nemoguće je, ne može se dogoditi da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mi­slima, zbog toga, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižem svetu, čak u čistilištu – ne po­stoji takva mogućnost.’ I on razume: ‘Moguće je da se neko ko čini dobra dela telom… čini dobra dela govorom… čini dobra dela mislima, iz tog razloga, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak u nebeskom svetu – postoji takva mogućnost.’

Kada to razume, Ānanda, monah se može nazvati veštim u onome što je moguće i onome što je nemoguće.”

(ZAKLJUČAK)

19. Kada ovo bi rečeno, Ānanda reče Blaženome: „Divno, poštovani gospodine, čudesno! Koji je naziv ovoga govora o Dhammi?”

„Ānanda, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao ‘Mnogo vrsta elemenata’ i kao ‘Četiri ciklusa’ i kao ‘Ogledalo Dhamme’ i kao ‘Bu­banj Besmrtnoga’ i kao ‘Najveću pobedu u bici.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženoga.