Mađđhima nikāya 117
Mahaćattarisaka sutta
Velika četrdesetica
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, podučiću vas govorom o plemenitoj ispravnoj koncentraciji, sa njezinim podrškama i pomagalima.1099 Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
3. „Šta je, monasi, plemenita ispravna koncentracija, sa svojim podrškama i pomagalima, kao što su ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost? Ujedinjavanje uma, potpomognuto sa ovih sedam elemenata naziva se plemenita ispravna koncentracija, sa njezinim podrškama i pomagalima.
(RAZUMEVANJE)
4. U svemu tome, monasi, ispravno razumevanje dolazi kao prvo.1100 A kako ispravno razumevanje dolazi kao prvo? Čovek razume pogrešno razumevanje kao pogrešno razumevanje, a ispravno razumevanje kao ispravno razumevanje: to je njegovo ispravno razumevanje.1101
5. Šta je, monasi, pogrešno razumevanje? ‘Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog; nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela; nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju; nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’ To je pogrešno razumevanje.
6. Šta je, monasi, ispravno razumevanje? Ispravno razumevanje, kažem vam, jeste dvostruko: postoji ispravno razumevanje, koje je podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti;1102 i postoji ispravno razumevanje, koje je plemenito, bez otrova, transcendentno, deo puta.
7. A šta je, monasi, ispravno razumevanje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? ‘Postoji dato, postoji prineto i žrtvovano; postoje plod i rezultati dobrih i rđavih dela; postoji ovaj svet, a i drugi svet; postoje majka i otac; postoje bića koja se spontano preporađaju; postoje dobri i čestiti askete i brahmani u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje, sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’ To je ispravno razumevanje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti.
8. A šta je, monasi, ispravno razumevanje, plemenito, bez otrova, transcendentno, koje je element puta? Mudrost, sposobnost mudrosti, moć mudrosti, istraživanje pojava kao element probuđenja, ispravno razumevanje kao element puta u onome čiji je um plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:1103 to je plemenito ispravno razumevanje, bez otrova, transcendentno, koje je element puta.
9. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno razumevanje i ovlada ispravnim razumevanjem: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešno razumevanje, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnom razumevanju: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog razumevanja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.1104
(NAMERA)
10. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi prvo? Kad čovek razume pogrešnu nameru kao pogrešnu nameru i ispravnu nameru kao ispravnu nameru: to je njegovo ispravno razumevanje.1105
11. A šta je, monasi, pogrešna namera? Namera želje za zadovoljstvima čula, namera vođena zlovoljom i namera okrutnosti: to je pogrešna namera.
12. A šta je, monasi, ispravna namera? Ispravna namera, kažem vam, jeste dvostruka: postoji ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti; i postoji ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je deo puta.
13. A šta je, monasi, ispravna namera podložna otrovima, koja umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? Namera obuzdavanja, namera odsustva zlovolje i namera nepovređivanja:1106 to je ispravna namera podložna otrovima… koja dozreva u vezanosti.
14. A šta je, monasi, ispravna namera koja je plemenita, bez otrova, transcendentna, koja je element puta? Mišljenje, zamišljanje, težnja, mentalno zadubljenje, mentalna fiksiranost, usmeravanje uma, verbalna tvorevina u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:1107 to je ispravna namera koja je plemenita… koja je element puta.
15. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešnu nameru i ovlada ispravnom namerom: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešnu nameru, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnoj nameri: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravne namere, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.1108
(GOVOR)
16. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako to ispravno razumevanje dolazi prvo? Kad neko razume pogrešan govor kao pogrešan govor i ispravan govor kao ispravan govor: to je njegovo ispravno razumevanje.
17. A šta je, monasi, pogrešan govor? Laganje, zlonameran govor, vređanje i ogovaranje: to je pogrešan govor.
18. A šta je, monasi, ispravan govor? Ispravan govor, kažem vam, jeste dvostruk: postoji ispravan govor podložan otrovima, koji umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti; i postoji ispravan govor koji je plemenit, bez otrova, transcendentan, koji je deo puta.
19. A koji je, monasi, ispravan govor podložan otrovima, koji umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? Odustajanje od laganja, zlonamernog govora, vređanja i ogovaranja: to je ispravan govor podložan otrovima… koji dozreva u vezanosti.
20. A koji je, monasi, ispravan govor koji je plemenit, bez otrova, transcendentan, koji je element puta? Okretanje od četiri vrste zloupotrebe govora, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njih u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put:1109 to je ispravna namera koja je plemenita… koja je element puta.
21. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešan govor i ovlada ispravnim govorom: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešan govor, s pažnjom ovladava i boravi u ispravnom govoru: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog govora, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
(POSTUPCI)
22. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi prvo? Kad čovek razume pogrešne postupke kao pogrešne postupke i ispravne postupke kao ispravne postupke: to je njegovo ispravno razumevanje.
23. A šta su, monasi, pogrešni postupci? Ubijanje živih bića, uzimanje onoga što nije dato i zloupotreba zadovoljstava čula: to su pogrešni postupci.
24. A šta su, monasi, ispravni postupci? Ispravni postupci, kažem vam, jesu dvostruki: postoje ispravni postupci podložni otrovima, koji umanjuju zasluge, dozrevaju u vezanosti; i postoje plemeniti ispravni postupci, bez otrova, transcendentni, koji su deo puta.
25. A koji su, monasi, ispravni postupci podložni otrovima, koji umanjuju zasluge, dozrevaju u vezanosti? Odustajanje od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što nije dato i zloupotrebe čulnih zadovoljstava: to su ispravni postupci podložni otrovima… koji dozrevaju u vezanosti.
26. A koji su, monasi, plemeniti ispravni postupci, bez otrova, transcendentni, koji su deo puta? Okretanje od tri vrste zloupotrebe tela, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njih u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put: to su plemeniti ispravni postupci… koji su element puta.
27. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešne postupke i ovlada ispravnim postupcima: i to su njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešne postupke, s pažnjom ovladava ispravnim postupcima: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnih postupaka, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
(ŽIVLJENJE)
28. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi prvo? Kad čovek razume pogrešno življenje kao pogrešno življenje i ispravno življenje kao ispravno življenje: to je njegovo ispravno razumevanje.
29. A šta je, monasi, pogrešno življenje? Spletkarenje, ubeđivanje, nagovaranje, umanjivanje, sticanje radi gomilanja: to je pogrešno življenje.1110
30. A šta je, monasi, ispravno življenje? Ispravno življenje, kažem vam, jeste dvostruko: postoji ispravno življenje sa otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti; i postoji plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta.
31. A koje je, monasi, ispravno življenje podložno otrovima, koje umanjuje zasluge, dozreva u vezanosti? Ima slučajeva, monasi, kada plemeniti učenik napušta pogrešno življenje i obezbeđuje sebi život ispravnim življenjem: to je ispravno življenje podložno otrovima… koje dozreva u vezanosti.
32. A koje je, monasi, plemenito ispravno življenje, bez otrova, transcendentno, koje je deo puta? Okretanje od pogrešnog življenja, napuštanje, uzdržavanje, odustajanje od njega u onome čiji um jeste plemenit, čiji je um bez otrova, ko je stupio na plemeniti put i razvija plemeniti put: to je plemenito ispravno življenje… koje je element puta.
33. Onda čovek ulaže napor da napusti pogrešno življenje i ovlada ispravnim življenjem: i to je njegov ispravan napor. S pažnjom napušta pogrešno življenje, s pažnjom ovladava ispravnim življenjem: to je njegova ispravna svesnost. Tako ta tri stanja idu i kruže oko ispravnog življenja, a to su ispravno razumevanje, ispravan napor i ispravna svesnost.
(VELIKA ČETRDESETICA)
34. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi prvo? U onome s ispravnim razumevanjem, ispravna namera nastaje;1111 u onome s ispravnom namerom, ispravan govor nastaje; u onome s ispravnim govorom, ispravni postupci nastaju; u onome s ispravnim postupcima, ispravno življenje nastaje; u onome s ispravnim življenjem, ispravan napor nastaje; u onome s ispravnim naporom, ispravna svesnost nastaje; u onome s ispravnom svesnošću, ispravna koncentracija nastaje; u onome s ispravnom koncentracijom, ispravno znanje nastaje; u onome s ispravnim znanjem, ispravno oslobađanje nastaje. Tako, monasi, put učenika u višem vežbanju ima osam, a onaj arahanta ima deset elemenata.1112
35. U tom pogledu, monasi, ispravno razumevanje dolazi prvo. A kako ispravno razumevanje dolazi prvo? U onome s ispravnim razumevanjem, pogrešno razumevanje je uklonjeno i mnoga štetna stanja uma koja izviru iz pogrešnog razumevanja kao svog uzroka takođe su uklonjena, dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravnog razumevanja kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
U onome s ispravnom namerom, pogrešna namera je uklonjena i mnoga loša, štetna stanja uma koja izviru iz pogrešne namere kao svog uzroka takođe su uklonjena, dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravne namere kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
U onome s ispravnim govorom, pogrešan govor je uklonjen… U onome s ispravnim postupcima, pogrešni postupci su uklonjeni… U onome s ispravnim življenjem, pogrešno življenje je uklonjeno… U onome s ispravnim naporom, pogrešan napor je uklonjen… U onome s ispravnom svesnošću, pogrešna svesnost je uklonjena… U onome s ispravnom koncentracijom, pogrešna koncentracija je uklonjena… U onome s ispravnim znanjem, pogrešno znanje je uklonjeno… U onome s ispravnim oslobađanjem, pogrešno oslobađanje je uklonjeno i mnoga loša, štetna stanja uma koja izviru iz pogrešnog oslobađanja kao svog uzroka takođe su uklonjena, dok mnoga povoljna stanja uma koja izviru iz ispravnog oslobađanja kao svog uzroka razvojem dostižu svoj vrhunac.
36. Tako, monasi, postoji dvadeset činilaca na strani povoljnog i dvadeset činilaca na strani štetnog.1113 Ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici krenuo je u svoj pohod i ne može ga zaustaviti bilo koji asketa ili brahman, ni božanstvo ili Māra, niti Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu.
37. Monasi, ako bilo koji asketa ili brahman misli da ovaj govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti, tada postoji deset valjanih zaključaka na osnovu izrečenih tvrdnji koje će pružiti priliku da njegova namera bude osujećena ovde i sada. Ako takav pobija ispravno razumevanje, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešnog razumevanja. Ako takav pobija ispravnu nameru, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešne namere. Ako takav pobija ispravan govor… ispravne postupke… ispravno življenje… ispravan napor… ispravnu svesnost… ispravnu koncentraciju… ispravno znanje… ispravno oslobađanje, slaviće i hvaliće askete i brahmane koji su pogrešnog oslobađanja. Ako bilo koji asketa ili brahman misli da ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti, tada postoji ovih deset valjanih zaključaka na osnovu izrečenih tvrdnji koje će pružiti priliku da njegova namera bude osujećena ovde i sada.
38. Monasi, čak i oni učitelji iz Okkale, Vasse i Bhaññe,1114 koji zastupaju učenje o nekauzalnosti, učenje o nečinjenju i učenje o nihilizmu, neće pomisliti da ovaj Dhamma govor o velikoj četrdesetici treba pobiti ili odbaciti. A zašto? Iz straha od osuđivanja, napada i pobijanja.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1099 Ariyaṁ sammā samādhiṁ sa-upanisaṁ saparikkhāraṁ. MA objašnjava „plemenito” ovde kao transcendentno i kaže da je to koncentracija koja pripada transcendentnom putu. A njena „podrška i pomagala”, kao što će biti pokazano, jesu drugih sedam elemenata puta.
1100 Pubbangamā, doslovno „prethodnik”. MA kaže da su dve vrste ispravnog razumevanja prethodnica: ispravno razumevanje uvida, koje istražuje tvorevine kao prolazne, bolne i ne-ja; ispravno razumevanje puta, koje nastaje kao rezultat uvida i deluje na potpuno iskorenjivanje nečistoća uma. Čini se da je ispravno razumevanje uvida kao prethodnica pokazano u §4, 10, 16, 22 i 28, a ispravno razumevanje puta kao prethodnica u §34 i 35.
1101 Ovaj iskaz sugeriše ovo: da bismo stekli ispravno razumevanje prirode stvarnosti, neophodno je da smo prvo u stanju da razlikujemo pogrešno i ispravno učenje o prirodi te stvarnosti. MA kaže da je ispravno razumevanje uvida ono koje razume pogrešno razumevanje kao jedan objekat tako što prepoznaje njegove karakteristike prolaznosti itd., a ispravno razumevanje razume korišćenjem funkcije shvatanja i raščišćavanjem svake konfuzije.
1102 Ovo je obično ispravno razumevanje, povoljan element koji doprinosi povoljnom preporađanju, ali sam po sebi ne može rezultirati nadilaženjem uslovljene egzistencije.
1103 Ova formulacija definiše transcendentno ispravno razumevanje kao mudrost (pañña), koja je neophodan uslov za probuđenje, i to kao sposobnost, moć, element probuđenja i element puta. Ova definicija se oslanja na kognitivnu funkciju, pre nego na objektivan sadržaj razumevanja. Drugde (MN 141.24) ispravno razumevanje puta definiše se kao znanje o četiri plemenite istine. Možemo razumeti da konceptualno shvatanje četiri plemenite istine pripada običnom ispravnom razumevanju, dok direktno prodiranje u istine kroz razumevanje nibbāne, zajedno sa putem, čini transcendentno ispravno razumevanje.
1104 MA: Ona stoje uz ispravno razumevanje kao nešto što postoji paralelno s njim i nešto što mu prethodi. Ispravan napor i ispravna svesnost postoje paralelno sa transcendentnim ispravnim razumevanjem; ispravno razumevanje uvida jeste prethodnica transcendentnom ispravnom razumevanju.
1105 MA objašnjava ovo kao ispravno razumevanje uvida, koje razume ispravnu nameru na osnovu njezine funkcije i uklanjanjem konfuzije. Međutim, čini se da je reč o elementarnijem razlikovanju ove dve vrste namere.
1106 Ovo je standardna definicija ispravne namere kao elementa plemenitog osmostrukog puta; videti MN 141.25.
1107 U ovoj definiciji, element namere (sankappa) poistovećuje se sa usmerenom mišlju (vitakka), koja se potom opisuje kao činilac odgovoran za zadubljenje, tako što fiksira i usmerava um ka nekom objektu. U vezi sa usmerenom mišlju kao „verbalnom tvorevinom” videti MN 44.15.
1108 MA: Ovaj iskaz odnosi se isključivo na koegzistentne elemente koji prate transcendentnu ispravnu nameru. U preliminarnoj fazi vežbanja, tri obične ispravne namere pojavljuju se odvojeno, ali u trenutku transcendentnog puta, javlja se jedinstvena ispravna namera, iskorenjujući trostruku pogrešnu nameru. Tako se i transcendentna ispravna namera može opisati kao namera obuzdavanja, namera lišena zlovolje i namera nepovređivanja. Isti metod važi i za ispravan govor itd.
1109 Dok se običan ispravan govor vežba na četiri različita načina, u skladu s vrstom pogrešnog govora od kojeg odustajemo, na transcendentnom putu jedinstveni element ispravnog govora obavlja četvorostruku funkciju presecanja sklonosti ka četiri vrste pogrešnog govora. Isto načelo se primenjuje i na ispravno postupanje.
1110 Ovo su pogrešni načini za monahe da dosegnu ono što im je potrebno; oni su objašnjeni u Vsm I,61–65. MA kaže da ovi koji se pominju u sutti nisu jedini načini pogrešnog življenja, jer oni uključuju svaki takav način življenja kad se krši pet pravila morala. U AN 5:177 Buda pominje pet vrsta pogrešnog zanimanja za nezaređene: trgovina oružjem, živim bićima, mesom, opojnim sredstvima (alkohol, droge) i otrovima.
1111 MA objašnjava da u onome ko ispravno razume put, ispravna namera u pogledu puta nastaje; slično tome, u onome ko ispravno razume plod, ispravna namera u pogledu ploda nastaje. I naredni elementi, sem poslednja dva, takođe se odnose na transcendentni put.
1112 Dodatna dva elementa koje poseduje arahant jesu ispravno znanje, koje se može poistovetiti s njegovim znanjem da je iskorenio sve nečistoće, i ispravno oslobođenje, koje se može poistovetiti s njegovim doživljajem oslobođenja od svih nečistoća.
1113 Dvadeset činilaca na strani povoljnog jesu deset ispravnih elemenata i povoljna stanja koja izviru iz svakog od njih; dvadeset činilaca na strani štetnog jesu deset pogrešnih elemenata i nepovoljna stanja koja izviru iz svakog od njih. Otuda naziv „velika četrdesetica”.
1114 MA samo kaže da su živeli u zemlji Okkala. Inače, identitet tih ličnosti je nepoznat.