Mađđhima nikāya 118
Ānāpānasati sutta
O svesnosti daha
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
(UVOD)
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke, zajedno sa mnogo svojih uglednih, starijih učenika: poštovanim Sāriputtom, poštovanim Mahā Moggallānom, poštovanim Mahā Kassapom, poštovanim Mahā Kaććānom, poštovanim Mahā Koṭṭhitom, poštovanim Mahā Kappinom, poštovanim Mahā Ćundom, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Revatom, poštovanim Ānandom i drugim, dobro znanim starijim učenicima.
2. U to vreme stariji monasi su podučavali i upućivali nove monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su napredovali.
3. I tako je na dan predanosti, petnaestoga u mesecu, u noći punog meseca Pavāranā praznika,1115 Blaženi sedeo na otvorenom, okružen grupom monaha. Obuhvativši pogledom okupljene, ovako im se obrati:
4. „Monasi, zadovoljan sam ovim napretkom. Moj um je zadovoljan ovim napretkom. Zato uložite više energije da biste dosegli još nedosegnuto, postigli još nepostignuto, ostvarili još neostvareno. Upravo ovde, u Sāvatthīju sačekaću komudī noć punog meseca u četvrtom mesecu godine.”1116
5. Monasi iz unutrašnjosti dočuše: „Blaženi će, kažu, upravo ovde u Sāvatthīju sačekati komudī noć punog meseca u četvrtom mesecu godine”. I monasi iz unutrašnjosti krenuše ka Sāvatthīju da vide Blaženoga.
6. A stariji su monasi još intenzivnije podučavali i upućivali nove monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, dosegoše uzastopne stupnjeve višeg uvida.
7. I tada, u komudī noći punog meseca u četvrtom mesecu godine, Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monaškom zajednicom. Obuhvativši pogledom okupljene, ovako im se obrati:
8. „Monasi, u ovoj zajednici nema dokonog razgovora, u ovoj zajednici nema naklapanja. Sastoji se od najboljeg materijala. Takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica. A takva zajednica je vredna darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je prilika da nenadmašna dobrota nastane u ovome svetu – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica. Retko se ovakva zajednica viđa na ovome svetu – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica. Ovakva je zajednica vredna dugog putovanja makar i pešice, kako bi se videla – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica.
9. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su arahanti, sve otrove su uklonili, proživeli svetački život, učinili što je trebalo učiniti, odložili tovar, dosegli sopstveni cilj, raskinuli okove bića i potpuno su oslobođeni krajnjim znanjem – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.
10. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji će se, zato što su raskinuli pet nižih okova, preporoditi spontano [u čistim boravištima] i tamo dosegnuti konačnu nibbānu, bez vraćanja iz toga sveta ovamo – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.
11. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su, raskidanjem tri okova i slabljenjem strasti, mržnje i obmanutosti, postali jednom-povratnici, te će se na ovaj svet vratiti samo još jednom kako bi okončali svoju patnju – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.
12. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su, raskidanjem tri okova ušli u tok, zauvek izbegli propast, sigurni da će se izbaviti od patnje, stalno napreduju ka probuđenju – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.
13. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri temelja svesnosti – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri prave vrste nastojanja – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi… četiri osnove duhovne moći… pet sposobnosti… pet snaga… sedam elemenata probuđenja… plemenitog osmostrukog puta – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.
14. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju prijateljske ljubavi… saosećanja… radosti zbog sreće drugih… spokojstva… odbojnosti kao objekta meditacije… percepcije prolaznosti – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju svesnosti daha.
(SVESNOST DAHA)
15. Monasi, kada se razvija i neguje svesnost daha, to donosi veliki plod, veliku korist. Kada se razvija i neguje svesnost daha, to usavršava četiri temelja svesnosti. Kada se razvijaju i neguju četiri temelja svesnosti, to usavršava sedam elemenata probuđenja. Kada se razvije i neguje sedam elemenata probuđenja, to donosi istinsko znanje i oslobađanje.
16. A kako, monasi, razvijanje i negovanje svesnosti daha donosi veliki plod, veliku korist?
17. Tako što monah ode u šumu, do podnožja nekog drveta ili do prazne kolibe; seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom; neprekidno svestan, udiše i, neprekidno svestan, izdiše.
18. Udišući dugi dah, zna:1117 ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, zna ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, zna ‘Sada izdišem kratak dah.’ Ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], izdisaću.’ Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću.’
19. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući ushićenje’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući ushićenje.’1118 Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući zadovoljstvo’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući zadovoljstvo.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući mentalni obrazac.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, smirujući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, smirujući mentalni obrazac.’1119
20. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući um.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, ispunjavajući um radošću’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, ispunjavajući um radošću.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, koncentrišući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, koncentrišući um.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, oslobađajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, oslobađajući um.’1120
21. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući prolaznost’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući prolaznost.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući hlađenje strasti; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, kontemplirajući hlađenje strasti.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući prestanak’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, kontemplirajući prestanak.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući napuštanje’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, kontemplirajući napuštanje.’1121
22. Monasi, na taj način razvijana i negovana, svesnost daha donosi veliki plod, veliku korist.
(USAVRŠAVANJE TEMELJA SVESNOSTI)
23. A kako, monasi, negovana i razvijana svesnost daha dovodi četiri temelja svesnosti do savršenstva?
24. Monasi, kad god monah, udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, zna: ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna: ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, zna: ‘Sada izdišem kratak dah’; kad god ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, udisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, izdisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Kažem vam, to je jedno telo među telima, naime telo disanja.1122 Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
25. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući ushićenje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući ushićenje’; vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Udisaću, smirujući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću, smirujući mentalni sklop’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Kažem vam, to je jedan osećaj među osećajima, naime obraćanje pomne pažnje na udah i izdah.1123 Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
26. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, radujući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, radujući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, oslobađajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, oslobađajući um’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Ja ne tvrdim da postoji razvijanje svesnosti daha za onoga ko je rastresen, ko nije potpuno svestan. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.1124
27. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući prolaznost’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući prolaznost’; vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući napuštanje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući napuštanje’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Pošto je mudrošću uočio to što je napuštanje gramzivosti i odbojnosti, i nadalje on pomno posmatra ispunjen spokojstvom.1125 Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.
28. Monasi, na taj način negovana i razvijana svesnost daha do savršenstva dovodi četiri temelja svesnosti.
(USAVRŠAVANJE SEDAM ELEMENATA PROBUĐENJA)
29. A kako, monasi, negovana i razvijana četiri temelja svesnosti do savršenstva dovode sedam elemenata probuđenja?
30. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu – tada se u njemu ustaljuje nepomućena svesnost. A kada god je u njemu ustaljena nepomućena svesnost – tada se u monahu začinje svesnost kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
31. Živeći svestan na taj način, monah ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna. A kad god, živeći tako svestan, monah istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna – tada se u monahu začinje istraživanje pojava kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.
32. U onome ko mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna, neiscrpna energija se javlja. I kad god se javi neiscrpna energija u monahu koji mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna – tada se u monahu začinje energija kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
33. U onome ko je probudio energiju, duhovno ushićenje se javlja. I kad god se javi duhovno ushićenje u monahu koji je probudio energiju – tada se u njemu začinje radost kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
34. U onome ko je ushićen, telo i um se smiruju. I kad god telo i um postanu smireni u monahu koji je ushićen – tada se u njemu začinje smirenje kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
35. U onome čije je telo smireno i ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan. I kad god um postane koncentrisan, u monahu čije je telo smireno i koji oseća zadovoljstvo – u njemu se začinje koncentracija kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
36. Pomno i spokojno posmatra um koji je tako koncentrisan. I kad god monah pomno i spokojno posmatra um koji je tako koncentrisan – u njemu se začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
37. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
38. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
39. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.
40. Monasi, na taj način negovana i razvijana četiri temelja svesnosti dovode sedam elemenata probuđenja do savršenstva.1126
(USAVRŠAVANJE ISTINSKOG ZNANJA I OSLOBOĐENJA)
41. A kako, monasi, sedam elemenata probuđenja kada su negovani i razvijani dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva?
42. Tako, monasi, što monah razvija svesnost kao element probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju.1127 Tako što razvija istraživanje pojava kao element probuđenja… Tako što razvija energiju kao element probuđenja… Tako što razvija radost kao element probuđenja… Tako što razvija smirenje kao element probuđenja… Tako što razvija koncentraciju kao element probuđenja… Tako što razvija spokojstvo kao element probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju.
43. Monasi, na taj način sedam elemenata probuđenja kada su negovani i razvijani dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva.”1128
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1115 Pavāranā je ceremonija kojom se okončava tromesečni boravak monaha na jednom mestu tokom perioda monsuna. Tada svaki monah poziva ostale monahe da iznesu eventualne zamerke na njegovo ponašanje.
1116 Komudī je noć punog meseca u mesecu kattika, četvrtom mesecu perioda monsuna; ovako se naziva zato što se navodno beli vodeni ljiljan (kumuda) rascvetava u to vreme.
1117 Objašnjenja za prvu tetradu data su u fusnotama 140–142. MN 10.4 se od ovoga dela razlikuje samo po tome što je dodato poređenje. Pošto je Āćarija Buddhaghosa četiri tetrade vezane za svesnost daha komentarisao u Visuddhimaggi, u MA samo upućuje čitaoca na ovo delo radi objašnjenja. Fusnote 1118–21 izvučene su iz Vsm VIII, 226–37, a Ñm ih je takođe uključio u svoj rad Mindfulness of Breathing.
1118 Ushićenje se oseća na dva načina: dostizanjem niže dve đhāne, koje kao svoj sastojak sadrže i ushićenje, osećamo ga u vidu vedrine; izlaskom iz đhāne i kontempliranjem tog ushićenja kao podložnog razaranju, osećamo ushićenje u obliku uvida.
1119 Isti način tumačenja kao u fusnoti 1118 važi i za drugu i treću fazu, s tim što druga obuhvata tri niže đhāne, a treća sve četiri. Mentalni obrazac su opažaj i osećaj (videti MN 44.14), a on se smiruje razvijanjem sve viših stupnjeva vedrine i uvida.
1120 „Osećajući um” treba razumeti kroz dostizanje četiri đhāne. „Ispunjavajući um radošću” se objašnjava ili kao dostizanje dve đhāne koje sadrže ushićenje ili kao pronicanje pomoću uvida u te dve đhāne kao podložne razaranju itd. „Koncentrišući um” se odnosi ili na koncentraciju svojstvenu đhānama ili na „pristupnu” koncentraciju koja se javlja zajedno s uvidom. „Oslobađajući um” znači uklanjanje mentalnih prepreka i grubljih elemenata đhāna, tako što dostižemo sve viši nivo koncentracije, kao i oslobađajući se kognitivnih iskrivljavanja pomoću znanja stečenog uvidom.
1121 Ova tetrada je potpuno posvećena uvidu, za razliku od prethodne tri koje se bave vedrinom i uvidom. „Kontemplirajući hlađenje strasti” i „kontemplirajući prestanak” mogu se razumeti i kao uvid u prolaznost tvorevina i kao transcendentni put dostizanja nibbāne, koji se naziva gašenje strasti (virāga) i prestanak patnje. „Kontemplirajući napuštanje” jeste okretanje od nečistoća zahvaljujući uvidu i ulazak u nibbānu kroz okončavanje puta.
1122 MA: Udah i izdah se računaju kao element vazduha unutar četiri osnovna elementa koji čine telo. Oni bi takođe mogli da se uvrste u osnovu za dodir unutar telesnih fenomena (jer objekat pažnje jeste osećaj dodira pri ulasku i izlasku vazduha iz tela kroz nozdrve).
1123 MA objašnjava da pomna pažnja (sādhuka manasikāra) sama po sebi nije osećaj, već se o njoj kao takvoj govori ovde samo figurativno. U ovoj drugoj tetradi stvarni osećaj jeste zadovoljstvo pomenuto u drugom stavu i isto tako osećaj obuhvaćen sintagmom „mentalni sklop” u trećem i četvrtom stavu.
1124 MA: Iako monah koji meditira za svoj objekat uzima udah i izdah, za njega se kaže da „kontemplira um kao um” zato što um zadržava na tom objektu uspostavljanjem svesnosti i pune pažnje, dva elementa uma.
1125 MA: Gramzivost i odbojnost označavaju prve dve među pet prepreka: čulnu želju i zlovolju, te tako predstavljaju i kontemplaciju objekata uma, koja počinje sa pet prepreka. Monah doživljava napuštanje pet prepreka zahvaljujući kontemplaciji prolaznosti, slabljenja, prestanka i napuštanja, te tako postiže da na objekat gleda sa spokojstvom.
1126 MA kaže da gornji pasus pokazuje kako u okviru meditacije uvida elementi probuđenja postoje zajedno u svakom misao-trenutku.
1127 Videti fusnotu 48.
1128 MA: Svesnost koja poima dah jeste profana; profana svesnost daha usavršava profane temelje svesnosti; profani temelji svesnosti usavršavaju transcendentne elemente probuđenja, a transcendentni elementi probuđenje usavršavaju (ili ispunjavaju) istinsko znanje i oslobađanje, to jest plod i nibbānu.