Mađđhima nikāya 119
Kāyagatāsati sutta
Sabranost pažnje na telo
Prevod Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Uzvišeni boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru Anāthapindike. U to vreme dobar broj monaha, pošto su se bili vratili iz prošnje hrane, pošto su obedovali, okupiše se u glavnoj dvorani. Među njima se zapodenu ovakav razgovor:
"Divno je, braćo, izuzetno je, kako je Uzvišeni, znalac, vidilac, svetac, potpuno prosvetljen, opisao sabranost pažnje na telo kao veoma korisnu, plodotvornu."
Ovde razgovor monaha beše prekinut. Uzvišeni, vrativši se iz osame, ode do glavne dvorane i sede na za njega pripremljeno sedište. Tako sedeći, obrati se on monasima:
"O čemu razgovarate, monasi, dok ovde sedite? O čemu beše razgovor koji prekinuste?"
"Pošto smo se vratili iz prošnje hrane, pošto smo obedovali, okupismo se u glavnoj dvorani i započeli smo ovakav razgovor među nama: 'Divno je, braćo, izuzetno je, kako je Uzvišeni, znalac, vidilac, svetac, potpuno prosvetljen, opisao sabranost pažnje na telo kao veoma korisnu, plodotvornu. 'Taj razgovor prekinusmo, gospodine, kad uđe Uzvišeni.'
"Pa kako je to, monasi, sabranost pažnje na telo veoma korisna, plodotvorna, ukoliko se neguje i redovno vežba?
(Sabranost pažnje na dah) Kada, monasi, otišavši u šumu, u podnožje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah sedne nogu prekrštenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udiše i sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna 'Ja sada udišem dugi dah'…
(Nastavlja se kao u Govoru sve do:) 'Smirujući telesnu funkciju (disanja), izdisaću', tako on vežba. U onom ko na takav način živi predan, marljiv i odlučan, sećanje na svet i sklonosti iščezavaju, a njihovim iščezavanjem njegov um postaće čvrst, smiren, harmoničan i koncentrisan. Na taj način, monasi, neguje monah sabranost pažnje na telo."
Ovde zatim slede, kao i u Govoru, poglavlja o položajima tela, sabranosti i jasnom shvatanju, odbojnosti prema telu i kontemplacijama na groblju, a iza svakog sledi gornji odlomak: "U onome ko na takav način živi predan…"
(Meditativna zadubljenja)
Sem toga, monasi, napustivši objekte čula, napustivši nekorisne stvari, monah ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, združeno sa zamišljanjem i razmišljanjem i ispunjeno prijatnošću i radošću. Vođen tom prijatnošću i radošću rođenim iz odvojenosti, ispunjava i prožima on to telo tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen prijatnošću i radošću rođenim iz odvojenosti.
Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše. Slično je sa monahom: prijatnošću i radošću rođenim iz odvojenosti ispunjava i prožima on to telo, tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen prijatnošću i radošću rođenim iz odvojenosti.
U onom ko na takav način živi predan, marljiv i odlučan, sećanje na svet i sklonosti iščezavaju, a njihovim iščezavanjem njegov um postaje čvrst, smiren, harmoničan i koncentrisan. Na taj način, monasi, neguje monah sabranost pažnje na telo.
Sem toga, monasi, pošto se oslobodio zamišljanja i razmišljanja, postiže on unutrašnju smirenost i harmoničnost drugog zadubljenja, koje je nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnošću i radošću. Tom prijatnošću i radošću rođenim iz koncentracije ispunjava i prožima on to telo, tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen prijatnošću i radošću rođenim iz koncentracije.
Kao duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan delić jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora — slično je sa monahom: prijatnošću i radošću rođenim iz koncentracije ispunjava i prožima on to telo, tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen prijatnošću i radošću rođenim iz koncentracije.
U onom ko na takav način živi…
Sem toga, monasi: pošto je nestala prijatnost, boravi monah u ravnodušnosti, sabran i potpuno svestan, pa telesno doživljava ono zadovoljstvo koje plemenita bića izražavaju rečima: "Srećan je čovek ispunjen ravnodušnošću i sabranošću!" — tako postiže treće zadubljenje. Tom srećom lišenom prijatnosti ispunjava i prožima on to telo tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen.
Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda napaja i oplahuje, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan delić tih lotosa ne ostane neprožet vodom. Slično je sa monahom: zadovoljstvom lišenim prijatnosti napaja i oplahuje, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim prijatnosti.
U onom ko na takav način živi…
Sem toga, monasi: pošto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iščezavanje dotadašnje radosti i žalosti ulazi on i boravi u četvrtom zadubljenju, koje je sa one strane zadovoljstva i bola i pročišćeno je ravnodušnošću i sabranošću. On seda prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan delić njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom.
Kao što neki čovek sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Slično je i sa tim monahom: sedi, prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan delić čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom.
U onom ko na takav način živi, predan, marljiv i odlučan, sećanje na svet i sklonosti iščezavaju, a njihovim iščezavanjem njegov um postaće čvrst, smiren, harmoničan i koncentrisan. Na taj način, monasi, neguje monah sabranost pažnje na telo.
Ko god je, monasi, negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo, u to su za njega uključene sve blagotvorne stvari koje vodi do mudrosti.
Kada bi neko zamislio okean, u njega bi bile uključene i sve rečice što se u njega ulivaju. Slično je sa onim ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo; u to su uključene za njega sve one korisne stvari što vode do mudrosti. Ali u monahu koji nije negovao sabranost pažnje na telo, niti ju je redovno vežbao, u njemu će, o monasi, Mara naći svoje utočište i njime zavladati.
Ukoliko, monasi, čovek baci kamenu kuglu u gomilu vlažne gline, šta mislite, monasi, hoće li ta teška kamena kugla upasti u onu gomilu vlažne gline, hoće li u njoj naći utočište?
— Svakako, gospodine.
— Isto tako će, monasi, u svakom ko nije negovao, niti redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara naći svoje utočište i njime ovladati. Ukoliko, monasi, čovek sa bakljom u ruci naiđe na odlomljen komad drveta, potpuno osušen, i pomisli: "Zapaliću vatru, razgoreću plamen"; šta mislite, monasi, hoće li taj čovek biti u stanju da to učini?
— Svakako, gospodine.
— Isto tako će, monasi, u svakom ko nije negovao, niti redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara naći svoje utočište i njime ovladati. Ukoliko, monasi, krčagu praznom, ostavljenom na stolu, priđe čovek s vedrom punim vode: šta mislite, monasi, hoće li taj čovek moći da sipa vodu u onaj krčag?
— Svakako, gospodine.
— Isto tako će, monasi, u svakom ko nije negovao, niti redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara naći svoje utočište i njime ovladati. Ali u svakom onom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo, u njemu Mara ne može naći utočište i njime ovladati. Ukoliko bi, monasi, čovek hteo da baci klupko vune na prag od tvrdog drveta: šta mislite, monasi, hoće li to klupko vune upasti u onaj prag od tvrdog drveta i u njemu naći utočište?
— Nikako, gospodine.
— Isto tako, monasi, u svakom onom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara ne može naći utočište i njime ovladati. Ukoliko bi čovek sa bakljom u ruci naišao na svež komad drveta, još zelen, i pomislio: "Zapaliću vatru, razgoreću plamen"; šta mislite, monasi, hoće li taj čovek moći to da uradi?
— Nikako, gospodine.
— Isto tako, monasi u svakom onom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara ne može naći utočište i njime ovladati.
Ukoliko, monasi, punom krčagu, ostavljenom na stolu, napunjenom vodom do same ivice, priđe čovek s vedrom vode: šta mislite, monasi, hoće li taj čovek moći da sipa vodu u onaj krčag?
— Nikako, gospodine.
— Isto tako, monasi, u svakom onom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo Mara ne može naći utočište i njime ovladati. Svako ko je, monasi, negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome će plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko, monasi, pun krčag, ostavljen na stolu, napunjen vodom do same ivice, snažan čovek počne da naginje sve više, hoće li voda iscuriti iz njega?
— Svakako, gospodine.
— Isto tako, monasi, svakom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao on usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome će plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko na ravnom zemljištu izidamo ogradu kao za cisternu i napunimo je vodom do samog vrha, a snažan čovek počne da ruši tu ogradu, sve više i više, hoće li voda isteći?
— Svakako, gospodine.
— Isto tako, monasi, svakom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao on usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome će plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Zamislite da na raskrsnici četiri glavna puta, na ravnom terenu, stoje kočije u koje su upregnuti rasni konji, spremni za pokret, a vešti se kočijaš, majstor svoga zanata, penje na kočije, uzima uzde u levu ruku i bič u desnu, spremajući se da ih potera kud god mu je volja.
Isto tako, monasi, svakom ko je negovao i redovno vežbao sabranost pažnje na telo i do bilo kog stupnja dostupnog direktnom znanju mogao on usmeriti svoj um kako bi ga dosegao direktnim znanjem, tome će plod pasti u ruke upravo na tom stupnju.
Ukoliko je, monasi, sabranost pažnje na telo negovana i redovno vežbana i tako stvoreno vozilo (napretka) postalo prava svojina uma, ukoliko je sabranost utvrđena, ojačana i usavršena, tada se mogu očekivati deset blagoslova. kojih deset?
Sledbenik nadvladava strast [1] i nezadovoljstvo [2] i nije savladan nezadovoljstvom; uvek iznova, potčinjava on nezadovoljstvo kad god se pojavi. Nadvladava on strah i zabrinutost i nije njima savladan; uvek iznova, potčinjava on strah i zabrinutost kad god se pojave.
Podnosi hladnoću i toplotu, glad i žeđ, vetar i pripeku, muve, komarce i zmije; strpljivo podnosi neljubazne, neprijatne reči i bolove u telu kad se jave, koji su oštri, razdirući, neugodni, neprijatni, kobni. Četiri zadubljenja koja pročišćuju um, ta stanja sreće što uvek pripadaju sadašnjosti, postiže on kad god poželi, bez teškoća i napora. Obdaren je različitim natprirodnim moćima: od jednog postaje mnogi; od mnogih postaje jedan; pojavljuje se i nestaje; bez muke prolazi kroz zidove, ograde i planine kao kroz vazduh; tone i izranja iz zemlje kao iz vode; prekrštenih nogu leti kroz vazduh poput ptice; rukom dodiruje Sunce i Mesec, ta velika i moćna svetla; njegova moć proteže se i do sveta Brame. — Božanskim uvom, pročišćenim i natprirodnim, čuje on zvukove, božanske i ljudske, bliske i daleke. Razume misli drugih ljudi, drugih bića, prodirući u njihov um. — Seća se mnogih prošlih egzistencija, jednog preporađanja, dva, tri, četiri i pet preporađanja, stotinu, dve stotine, tri stotine, četiri i pet stotina preporađanja, hiljadu preporađanja, sto hiljada preporađanja; seća se mnogih nastajanja i mnogih nestajanja ovoga sveta: "Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao, to sam jeo, uživao u tim zadovoljstvima i podnosio te muke, tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo drugde u novu egzistenciju; i tako sam se zvao… tako sam proživeo taj život. Nestavši tu, uđoh tamo drugde u novu egzistenciju." Tako se on seća svojih prošlih života, sa mnoštvom pojedinosti. — Božanskim okom, pročišćenim i natprirodnim, gleda on kako bića odlaze i ponovo se pojavljuju, bića nedostojna i plemenita, lepa i ružna, srećna i žalosna; gleda kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima — Pošto je iskorenio nečistoću (asava), boravi on, oslobođen od nečistoće, u oslobođenosti uma, u oslobođenosti mudrosti, razumevši je i ostvarivši, otelovljujući je. Ukoliko je, monasi, sabranost pažnje na telo negovana i redovno vežbana i tako stvoreno vozilo (napretka) postalo prava svojina uma; ukoliko je sabranost utvrđena, ojačana i usavršena, tada se tih deset blagoslova mogu očekivati."
Tako reče Uzvišeni. Vesela srca, monasi se obradovaše rečima Blaženog.
Beleške
[1] Jedino na ovom mjestu u cijelom govoru izostavljena je riječ "predodžba" ispred "područja" o kojem je riječ. Iako se u slijedećoj rečenici, i dalje, govori o predodžbi istog tog područja "svijesti" (viññanam), izostavljanje apozicije u prvoj referenci nije možda slučajno ili pogrešno, budući da je u ovom slučaju najprije svijest sama područje svog neposrednog doživljaja [analogno osnovnom principu netranscendiranja i ne-ekstatičnosti svih kontemplativnih doživljaja u metodi "postojane pažnje" (sati-patthanam): motrenje "svijesti u svijesti"], a istom se naknadno, u refleksiji, može govoriti o predodžbenoj svijesti neposrednog doživljaja same svijesti.[Natrag]
[2] Izraz ćittam označava izrazito intelektualnu svijest ("mišljenje"), dok bi se ćeto, u prethodnoj rečenici, mogao možda specifičnije prevesti i sa "ćud".[Natrag]