Mađđhima nikāya 119
Kāyagatāsati sutta
Svesnost tela
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. U to vreme, pošto su se vratili iz prošenja hrane i obedovali, monasi se okupiše u glavnoj dvorani. Među njima se zapodene ovakav razgovor: „Izvrsno je, prijatelji, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: kada se neguje i razvija, svesnost tela donosi veliki plod, veliku korist.”
Ovde njihov razgovor beše prekinut. Kad je palo veče, vrativši se iz osame, Blaženi dođe do glavne dvorane i sede na pripremljeno mesto. Tu se ovako obrati monasima: „Monasi, radi kakvog razgovora ste se ovde okupili? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?”
„Poštovani gospodine, pošto smo se vratili iz prošenja hrane i obedovali, okupismo se ovde u glavnoj dvorani. Među nama se zapodene ovakav razgovor: „Izvrsno je, prijatelji, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: kada se neguje i razvija, svesnost tela donosi veliki plod, veliku korist. U takvom nas je razgovoru Blaženi prekinuo.”
3. „A kako se, monasi, svesnost tela neguje i razvija tako da donese veliki plod, veliku korist?”
(SVESNOST DAHA)
4. Tako što monah1129 ode u šumu, do podnožja nekog drveta ili do prazne kolibe; seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom; neprekidno svestan, udiše i neprekidno svestan, izdiše. Udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’ ili, izdišući dugi dah, zna: ‘Sada izdišem dugi dah.’ Udišući kratak dah, zna: ‘Sada udišem kratak dah’ ili, izdišući kratak dah, zna: ‘Sada izdišem kratak dah.’ Ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], izdisaću.’ Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene; napuštajući ih, njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan. Tako monah razvija svesnost tela.
(ČETIRI POLOŽAJA TELA)
5. I opet, monasi, kada hoda, monah razume: ‘Ja hodam’; kad stoji, razume: ‘Ja stojim’; kad sedi, razume: ‘Ja sedim’; kad leži, razume: ‘Ja ležim’; razume i svaki drugi položaj u kojem je njegovo telo. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… I tako monah razvija svesnost tela.
(JASNO RAZUMEVANJE)
6. I opet, monasi, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa s jasnim razumevanjem; kad oblači donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s jasnim razumevanjem. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… I tako monah razvija svesnost tela.
(ODBOJNOST DELOVA TELA)
7. I opet, monasi, monah razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ‘Ovo je telo načinjeno od kose, malja, noktiju, zuba, kože, mišića, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, debelog creva, tankog creva, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima i mokraće.’ Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek dobrog vida, odvezavši je, prebira po njoj: ‘Ovo je zob, ovo pirinač, ovo grašak, ovo susam, ovo je žito.’ Isto tako, monah razmatra upravo ovo telo… zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ‘Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… I tako monah razvija svesnost tela.
(ELEMENTI)
8. I opet, monasi, monah razmatra upravo ovo telo, u kakvom god ono bilo položaju, kroz njegove primarne elemente: ‘U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’ Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmatra upravo ovo telo, u kakvom god ono bilo položaju, kroz njegove primarne elemente: ‘U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… I tako monah razvija svesnost tela.
(DEVET KONTEMPLACIJA NA GROBLJU)
9. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo ostavljeno na mestu za spaljivanje jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, ostavljeno na mestu za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ‘I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
10. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, divlji psi, šakali ili razne vrste crva, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ‘I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
11–14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostali jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur i ponegde mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… razbacane kosti na sve strane – ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja – monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ‘I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
15–17. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke… gomila kostiju stara više od godinu dana… kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ‘I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
(ZADUBLJENJA)
18. I opet, monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. On čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik1130 sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše. Slično je s monahom: čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
19. I opet, monasi, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Monah čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Kao duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni s istoka ni sa zapada, ni sa severa ni s juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Slično je s monahom: čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
20. I opet, slabljenjem ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i s jasnim razumevanjem; sa fizičkim osećajem zadovoljstva ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!” Monah čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja. Kao što u jezeru sa plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo lotosa ne ostane neprožet vodom. Slično je s monahom: čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan… I tako monah razvija svesnost tela.
21. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Monah seda prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom. Kao kad bi neki čovek sedeo zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut belim platnom. Slično je i s monahom: sedi, prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen čistim i kristalno jasnim umom. I dok tako boravi marljiv, predan i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene; napuštajući ih, njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i koncentrisan. I tako monah razvija svesnost tela.
(NAPREDOVANJE PUTEM SVESNOSTI TELA)
22. Monasi, svako ko je razvijao i negovao svesnost tela, uključio je u sebe i sva korisna mentalna stanja kao deo istinskog znanja.1131 Monasi, baš kao što onaj ko svojim umom obuhvati veliki okean, time obuhvati i sve one rečice što se u njega ulivaju, isto tako, svako ko je razvijao i negovao svesnost tela, uključio je u sebe i sva korisna mentalna stanja koja su deo istinskog znanja.
23. Monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao svesnost tela, Māra pronalazi priliku i podršku u takvome. Zamislite čoveka koji tešku kamenu kuglu baci na gomilu vlažne gline. Šta mislite, monasi? Može li teška kamena kugla upasti u tu gomilu vlažne gline?” – „Može, poštovani gospodine.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao svesnost tela, Māra može pronaći priliku i podršku u takvome.
24. Zamislite komad suvog, tvrdog drveta. A onda naiđe čovek s komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: ‘Upaliću vatru, da se malo zagrejem.’ Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da upali vatru trljajući svoj komad drveta uz onaj komad suvog, tvrdog drveta?” – „Može, poštovani.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao svesnost tela, Māra može pronaći priliku i podršku u takvome.
25. Zamislite ćup za vodu, prazan, šupalj, ostavljen na stolu. A onda naiđe čovek sa kofom vode. Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da sipa onu vodu u ćup? – „Može, poštovani.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao svesnost tela, Māra može pronaći priliku i podršku u takvome.
26. Monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao svesnost tela, Māra ne pronalazi priliku i podršku u takvome. Zamislite čoveka koji malo klupko vune baci na vrata od tvrdog drveta. Šta mislite, monasi? Može li ono malo klupko vune probiti ta vrata sačinjena od tvrdog drveta? – „Ne može, poštovani gospodine.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao svesnost tela, Māra ne može pronaći priliku i podršku u takvome.
27. Zamislite komad vlažnog, tvrdog drveta. A onda naiđe čovek s komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: ‘Upaliću vatru, da se malo zagrejem.’ Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da upali vatru, trljajući svoj komad drveta uz onaj komad vlažnog, tvrdog drveta?” – „Ne može, poštovani.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao svesnost tela, Māra ne može pronaći priliku i podršku u takvome.
28. Zamislite ćup za vodu, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju, ostavljen na stolu. A onda naiđe čovek sa kofom vode. Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da sipa onu vodu u ćup? – „Ne može, poštovani.” – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao svesnost tela, Māra ne može pronaći priliku i podršku u takvome.
29. Monasi, kad neko razvija i neguje svesnost tela, tada ka kojem god višem stanju da okrene um, a koje je moguće saznati i shvatiti neposredno, stiče sposobnost da upozna sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni. Zamislite ćup za vodu, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju, ostavljen na stolu. Kad god ga snažan čovek nakrivi, hoće li voda poteći iz njega?” – „Hoće, poštovani gospodine.” – „Isto tako, monasi, kada neko razvija i neguje svesnost tela, tada ka kojem god višem stanju da okrene um, a koje je moguće saznati i shvatiti neposredno, stiče sposobnost da upozna sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.
30. Zamislite kvadratni bazen u istom nivou sa tlom, okružen malim nasipom, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju. Kad god snažan čovek razgrne nasip, hoće li voda poteći iz bazena?” – „Hoće, poštovani.” – „Isto tako, monasi, kad neko razvija i neguje svesnost tela… stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.
31. Zamislite kočiju na ravnom tlu, na nekoj raskrsnici, u nju upregnuti čistokrvni konji, a bič na njoj spreman, tako da se vešti vozar, gonič konja koje treba ukrotiti, popne na nju i uzevši uzde u levu ruku, a bič u desnu, u stanju je da kočiju potera na bilo koju stranu, kad god to poželi. Isto tako, monasi, kada neko razvija i neguje svesnost tela… stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.
(KORISTI OD SVESNOSTI TELA)
32. Monasi, kad se svesnost tela uvek iznova praktikuje, razvija, neguje, koristi kao sredstvo, koristi kao osnova, učvršćuje, konsoliduje i ustaljuje, može se očekivati deset koristi. Kojih deset?
33. (I) Čovek pobeđuje nezadovoljstvo i oduševljenje, njega nezadovoljstvo ne osvaja; živi pobeđujući nezadovoljstvo kad god se javi.
34. (II) Čovek pobeđuje strah i jezu, njega strah i jeza ne osvajaju; živi pobeđujući strah i jezu kad god se jave.
35. (III) Čovek podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, ubode obada i komaraca, vetar, sunce i gmizavce; podnosi zlonamerne, uvredljive reči i telesne osećaje koji su bolni, razdirući, oštri, probadajući, nepoželjni, uznemirujući, koji su pretnja životu.
36. (IV) Čovek ulazi po volji, bez muka i poteškoća, u četiri zadubljenja koja čine viši um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.
37. (V) Čovek stiče različite vrste duhovnih moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz brojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; prolazi neometano kroz zidove, bedeme i planine, kao da prolazi kroz vazduh; uranja i izranja iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi, a ne potone, kao da hoda po zemlji; sedeći prekrštenih nogu, leti kroz vazduh poput ptice; svojom rukom dodiruje Mesec i Sunce, tako jake i moćne; telom se uzdiže čak u svet boga Brahme.
38. (VI) Čovek duhovnim uhom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one daleke i one blizu.
39. (VII) Čovek zna umove drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. Um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću… (kao sutta 108, §20)… neoslobođen um kao neoslobođen.
40. (VIII) Čovek se seća mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva… (kao sutta 51, §24)… Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
41. (IX) Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima
42. (X) Razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
43. Monasi, kada se svesnost tela uvek iznova praktikuje, razvija, neguje, koristi kao sredstvo, koristi kao osnova, učvršćuje, konsoliduje i ustaljuje, može se očekivati tih deset koristi.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1129 §4–17 ove sutte identični su sa MN 10.4–30, jedino što je refren o uvidu zamenjen refrenom koji počinje sa „I dok tako boravi marljiv”. Ova promena označava menjanje težišta sa uvida u MN 10 na koncentraciju u ovoj sutti. Iste promene ponovo se javljaju u §18–21 posvećenim zadubljenjima i delu o neposrednom znanju u §37–41, po čemu se ova sutta razlikuje od MN 10.
1130 Ova poređenja u vezi sa zadubljenjima nalaze se i u MN 39.15–18 i MN 77.25–28.
1131 Viđđābhāgiya dhammā. MA objašnjava ova stanja kao osam vrsta znanja, o kojima se govori u MN 77.29–36.