Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 119

Kāyagatāsati sutta
Sabranost pažnje na telo


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. U to vreme, pošto su se vratili iz prošenja hrane i obedovali, monasi se okupiše u glavnoj dvorani. Među njima se zapodenu ovakav razgovor: „Izvrsno je, prijatelji, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, koji zna i vidi, usavršeni i potpuno probuđeni, da sabranost pažnje na telo, kada se neguje i razvija, donosi veliki plod, veliku korist.“

Ovde njihov razgovor beše prekinut. Kada je palo veče, vrativši se iz osame, Blaženi je došao do glavne dvorane i seo na unapred pripremljeno sedište. Tu se ovako obrati monasima: "Monasi, radi kakve diskusije ste se ovde sada okupili? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?"

„Poštovani gospodine, pošto su se vratili iz prošenja hrane i obedovali, okupismo se ovde u glavnoj dvorani. Među nama se zapodenu ovakav razgovor: „Izvrsno je, prijatelji, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, koji zna i vidi, usavršeni i potpuno probuđeni, da sabranost pažnje na telo, kada se neguje i razvija, donosi veliki plod, veliku korist. U takvom nas je razgovoru Blaženi prekinuo.“

3. „A kako se to, monasi, sabranost pažnje na telo neguje i razvija, tako da donese veliki plod, veliku korist?“

(SABRANOST PAŽNJE NA DAH)
4. Tako što monah [1] ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna 'Sada udišem dugi dah'; izdišući dugi dah, on zna 'Sada izdišem dugi dah'; udišući kratak dah, on zna 'Sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah, on zna ' Sada izdišem kratak dah'. Ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, izdisaću'. Ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, izdisaću'. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene; napuštajući ih, njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i skoncentrisan. Tako monah razvija sabranost pažnje na telo.

(ČETIRI POLOŽAJA TELA)
5. I opet, monasi, kada hoda, monah zna: 'Hodam'; kada stoji, zna: 'Stojim', kada sedi, zna: 'Sedim'; kad leži zna: 'Ležim'; svestan je i svakog drugog položaja tela. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… Tako monah razvija sabranost pažnje na telo.

(JASNO RAZUMEVANJE)
6. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi, monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

(NEPRIVLAČNOST TELA)
7. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće, ovako: 'Ovo je telo načinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, pluća, creva, crevne opne, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima, mokraće.' Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek sa dobrim vidom, odvezavši je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito'. Isto tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: 'Ovo je telo sačinjeno od: kose … mokraće'. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

(ELEMENTI)
8. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.' Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

(DEVET KONTEMPLACIJA NA GROBLJU)
9. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

10. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

11-14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur i ponegde mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur, bez mesa i mrlja na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… razbacane kosti na sve strane – ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja — monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

15-17. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke… gomila kostiju stara više od godinu dana… kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

(ZADUBLJENJA)
18. I opet, monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. On čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik [2] sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše. Slično je sa monahom: on čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz osame oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

19. I opet, monasi, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. On čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Kao kad postoji duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora. Slično je sa monahom: on čini da ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije oblivaju, natapaju, ispunjavaju i prožimaju to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

20. I opet, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući; sa fizičkim osećajem zadovoljstva ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!" On čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja. Kao što u jezeru sa plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom. Slično je sa monahom: on čini da zadovoljstvo lišeno ushićenja obliva, natapa, ispunjava i prožima to telo, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen zadovoljstvom lišenim ushićenja. I dok tako boravi predan… Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

21. I opet, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti — monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. On seda prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom. Kao kada bi neki čovek sedeo zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom. Slično je i sa monahom: sedi, prožimajući to telo čistim i kristalno jasnim umom, tako da nijedan deo čitavog njegovog tela ne ostane nezahvaćen tim čistim i kristalno jasnim umom. I dok tako boravi predan, marljiv i odlučan, njegova sećanja i namere u vezi sa životom kućedomaćina bivaju napuštene; napuštajući ih, njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i skoncentrisan. Tako takođe monah razvija sabranost pažnje na telo.

(NAPREDOVANJE PUTEM SABRANOSTI PAŽNJE NA TELO)
22. Monasi, svako ko je razvijao i negovao sabranost pažnje na telo uključio je u sebe i sva korisna mentalna stanja koja su deo istinskog znanja. [3] Monasi, baš kao što onaj ko svojim umom obuhvati veliki okean, time obuhvati i sve one rečice koje se u njega ulivaju, isto tako, svako ko je razvijao i negovao sabranost pažnje na telo uključio je u sebe i sva korisna mentalna stanja koja su deo istinskog znanja.

23. Monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara pronalazi priliku i podršku u takvome. Zamislite čoveka koji tešku kamenu kuglu baci na gomilu vlažne gline. Šta mislite, monasi? Može li ona teška kamena kugla upasti u tu gomilu vlažne gline? – „Može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara može pronaći priliku i podršku u takvome.

24. Zamislite komad suvog, tvrdog drveta. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad suvog, tvrdog drveta?“ – „Može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara može pronaći priliku i podršku u takvome.

25. Zamislite ćup za vodu, ispražnjen, prazan, ostavljen na stolu. A onda naiđe čovek sa kofom vode. Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da sipa onu vodu u ćup? — „Može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko nije razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara može pronaći priliku i podršku u takvome.

26. Monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara ne pronalazi priliku i podršku u takvome. Zamislite čoveka koji malo klupko vune baci na vrata sačinjena od tvrdog drveta. Šta mislite, monasi? Može li ono malo klupko vune probiti ta vrata sačinjena od tvrdog drveta? – „Ne može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara ne može pronaći priliku i podršku u takvome.

27. Zamislite komad vlažnog, tvrdog drveta. A onda naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: 'Upaliću vatru, da se malo zagrejem.' Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da upali vatru uzevši svoj komad drveta i trljajući ga uz onaj komad vlažnog, tvrdog drveta?“ – „Ne može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara ne može pronaći priliku i podršku u takvome.

28. Zamislite ćup za vodu, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju, ostavljen na stolu. A onda naiđe čovek sa kofom vode. Šta mislite, monasi? Može li taj čovek da sipa onu vodu u ćup? — „Ne može, poštovani gospodine.“ – „Isto tako, monasi, u svakom ko jeste razvijao i negovao sabranost pažnje na telo, Mara ne može pronaći priliku i podršku u takvome.

29. Monasi, kada neko razvija i neguje sabranost pažnje na telo, tada ka kojem god da okrene um višem stanju koje je moguće saznati i shvatiti neposredno, on stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni. Zamislite ćup za vodu, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju, ostavljen na stolu. Kad god ga snažan čovek nakrivi, hoće li voda poteći iz njega?“ – „Hoće, poštovani gospodine.“ — „Isto tako, monasi, kada neko razvija i neguje sabranost pažnje na telo, tada ka kojem god da okrene um višem stanju koje je moguće saznati i shvatiti neposredno, on stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.

30. Zamislite kvadratni bazen u istom nivou sa tlom, okružen malim nasipom, do vrha pun, tako da i vrane mogu iz njega da piju. Kad god snažan čovek razgrne onaj nasip, hoće li voda poteći iz njega?“ – „Hoće, poštovani gospodine.“ — „Isto tako, monasi, kada neko razvija i neguje sabranost pažnje na telo… on stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.

31. Zamislite kočiju na ravnom tlu, na nekoj raskrsnici, u nju upregnuti čistokrvni konji, a kandžija na njoj spremna, tako da je vešti vozar, gonič konja koje je moguće ukrotiti, popne na nju i uzevši uzde u levu ruku, a bič u desnu, u stanju da je vozi tamo-amo bilo kojim putem, kad god poželi. „Isto tako, monasi, kada neko razvija i neguje sabranost pažnje na telo… on stiče sposobnost da svedoči sam za sebe svaki njegov aspekt, kad god su uslovi povoljni.

(KORISTI OD SABRANOSTI PAŽNJE NA TELO)
32. Monasi, kada se sabranost pažnje na telo uvek iznova praktikuje, razvija, neguje, koristi kao sredstvo, koristi kao osnova, učvršćuje, konsoliduje i ustaljuje, može se očekivati deset koristi. Kojih deset?

33. (I) Čovek pobeđuje nezadovoljstvo i ushićenje, njega nezadovoljstvo ne osvaja; živi on pobeđujući nezadovoljstvo kad god se javi.

34. (II) Čovek pobeđuje strah i jezu, njega strah i jeza ne osvajaju; živi on pobeđujući strah i jezu kad god se jave.

35. (III) Čovek podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, ubode obada, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca; podnosi zlonamerne, uvredljive reči i telesne osećaje koji su bolni, razdirući, oštri, probadajući, nepoželjni, uznemirujući i pretnja životu.

36. (IV) Čovek ulazi po volji, bez muka i poteškoća, u četiri zadubljenja koja čine viši um i obezbeđuju prijatno boravište ovde i sada.

37. (V) Čovek stiče različite vrste natprirodnih moći : iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; prolazi neometano kroz zidove, kroz bedeme i planine, kao da prolazi kroz vazduh; uranja i izranja iz zemlje kao da je voda; hoda po vodi, a da ne potone, kao da hoda po zemlji; sedeći prekrštenih nogu, leti kroz vazduh poput ptice; svojom rukom dodiruje Mesec i Sunce, tako jake i moćne; telom se uzdiže čak u svet boga Brame.

38. (VI) Čovek duhovnim uhom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, čuje obe vrste zvukova, i božanske i ljudske, one daleko i one u blizini.

39. (VII) Čovek razume umove drugih bića, drugih osoba, obuhvativši ih sopstvenim umom. On um zahvaćen požudom razume kao um zahvaćen požudom i um koji nije zahvaćen požudom kao um koji nije zahvaćen požudom; on um zahvaćen mržnjom razume kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom; on um zahvaćen obmanom razume kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom; on razume sabran um kao sabran i rastresen um kao rastresen; on razume ushićen um kao ushićen i neushićen um kao neushićen; on razume nadmašiv um kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv; on razume skoncentrisan um kao skoncentrisan i neskoncentrisan um kao neskoncentrisan; on razume oslobođen um kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen.

40. (VIII) Čovek se seća mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. ’Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde’. Tako se on seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

41. (IX) Duhovnim okom, koje je pročišćenije i nadmašuje ono fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, bića niska i plemenita, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim delima.

42. (X) Tako što razume sam za sebe putem neposrednog znanja, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su čiste, sa svim nečistoćama uklonjenim.

43. Monasi, kada se sabranost pažnje na telo uvek iznova praktikuje, razvija, neguje, koristi kao sredstvo, koristi kao osnova, učvršćuje, konsoliduje i ustaljuje, može se očekivati tih deset koristi.“

Tako reče Blaženi, Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Pasusi 4-17 ove sutte identični su sa MN 10.4-30, jedino što je refren o uvidu zamenjen refrenom koji počinje sa „I dok tako boravi predan“. Ova promena označava menjanje težišta sa uvida u MN 10 na koncentraciju u ovoj sutti. Iste promene ponovo se javljaju u pasusima 18-21 posvećenim zadubljenjima i delu o neposrednom znanju u pasusima 37-41, po čemu se ova sutta razlikuje od MN 10. [Natrag]

[2] Ova poređenja u vezi sa zadubljenjima se takođe nalaze u MN 39.15-18 i MN 77.25-28. [Natrag]

[3] Viđđābhāgiya dhammā. Komentar za MN objašnjava ova stanja kao osam vrsta znanja, o kojima se govori u MN 77.29-36. [Natrag]