Mađđhima nikāya 121
Ćūla-suññata sutta
Kratki govor o praznini
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.
2. Jedno veče poštovani Ānanda izađe iz osame, otide do Blaženoga, pokloni se, sede sa strane i reče:
3. „Poštovani gospodine, jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Sakyana, kraj grada po imenu Nagaraka. Tu sam ovo čuo i naučio iz usta Blaženoga: ‘Sada, Ānanda, često boravim u praznini.’1137 Jesam li ja to dobro čuo, poštovani gospodine, jesam li ja to dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećam?”
„Naravno, Ānanda, dobro si to čuo, dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećaš. Kao i ranije, Ānanda, ja i sada često boravim u praznini.
4. Ānanda, baš kao što je ova palata Migārine majke ispražnjena od slonova, stoke, pastuva i kobila, ispražnjena od zlata i srebra, ispražnjena od grupa muškaraca i žena i postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu monaške zajednice; isto tako – ne obraćajući pažnju na opažaj sela, ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja šume.1138 Njegov um uranja u opažaj šume i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja sela, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume.’1139 Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja sela; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
5. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi, ne obraćajući pažnju na opažaj šume – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja zemlje.1140 Njegov um uranja u taj opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Baš kao što na volovskoj koži nema nijednog nabora kad se sasvim razapne na stotinu klinova; isto tako – ne obraćajući pažnju na bilo kakve prevoje i udubljenja na ovoj zemlji, na reke i vododerine, delove pune panjeva i bodljikavog šipražja, planinska i druga neravna mesta – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja zemlje. Njegov um uranja u opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja šume, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
6. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj šume, ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora.1141 Njegov um uranja u taj opažaj područja beskrajnog prostora i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja šume, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.
7. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskrajnog prostora – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskonačne svesti. Njegov um uranja u taj opažaj područja beskonačne svesti i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti.’ On razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje; ovo polje opažaja je ispražnjeno od opažaja područja beskonačnog prostora. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
8. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskrajnog prostora, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačne svesti – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ničega. Njegov um uranja u taj opažaj područja ničega i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ničega.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskrajnog prostora; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačne svesti. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ničega.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
9. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačne svesti, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja. Njegov um uranja u taj opažaj područja ni opažanja ni neopažanja i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ničega, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačne svesti; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ničega. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
10. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obeležja”.1142 Njegov um uranja u tu koncentraciju uma „bez obeležja” i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ničega, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ničega; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ni opažanja ni neopažanja. Postoji samo ta ne-praznina, a ona je povezana sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.
11. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obeležja”. Njegov um uranja u tu koncentraciju uma „bez obeležja” i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Ova koncentracija uma „bez obeležja” uslovljena je i proizvod volje. Ali sve što je uslovljeno i proizvod volje jeste prolazno, podložno nestanku.’1143 Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: „Slobodan sam”. Monah razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
12. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova želje za zadovoljstvima čula, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova želje za bivanjem, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova neznanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Monah razume: ‘U ovom polju opažanja nema otrova želje za zadovoljstvima čula; u ovom polju opažanja nema otrova želje za bivanjem; u ovom polju opažanja nema otrova neznanja. Postoji u njemu jedino ono što je povezano sa šest osnova zavisnih od ovog tela i uslovljenih životom. Tako ga on drži za ispražnjeno od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu, najviše i nenadmašno.1144
13. Ānanda, koji god da su askete i brahmani u prošlosti dostizali i ostajali u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi su dostizali i ostajali u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da će askete i brahmani u budućnosti dostizati i ostajati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi će dostizati i ostajati u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da askete i brahmani sada dostižu i ostaju u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi dostižu i ostaju u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Zato, Ānanda, ovako treba da vežbate: ‘Dostići ćemo i ostati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini.’”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1137 Suññatāvihāra. U govoru će postepeno postati jasno da se ovo odnosi na postignuće ploda praznine (suññataphala-samāpatti), postignuće ploda stupnja arahanta, do čega se stiže fokusiranjem na onaj aspekt nibbāne koji čini praznina. Videti fusnotu 458.
1138 MA: Fokusiran je na opažaj šume nastao na osnovu jedne šume, razmišljajući: „Ovo je šuma, ovo je drvo, ovo je planina, ovo je gaj.”
1139 MA i MṬ objašnjavaju smisao ovog odlomka na sledeći način: Smetnja mentalnih nečistoća – privlačnost i odbojnost – koja se javlja kroz opažaj ljudi ovde ne postoji. Ali ipak postoji smetnja izazvana pojavom grubih stanja usled pomanjkanja nužnog spokojstva.
1140 MA: Napušta percepciju šume i usmerava pažnju na percepciju zemlje, zato što se ne može postići napredak u meditaciji kroz opažaj šume – ni pristupna koncentracija, niti puno zadubljenje. Ali zemlju je moguće koristiti kao preliminarni objekat za kasinu, na osnovu kojeg se stvara zadubljenje, razvija uvid i dostiže stupanj arahanta.
1141 Pošto je zahvaljujući percepciji zemlje dostigao četiri zadubljenja, on proširuje zemlja-kasinu i potom uklanja kasinu kao znak, kako bi dosegao područje beskonačnog prostora. Videti Vsm X, 6–7.
1142 Animitta ćetosamādhi. MA: Ovo je koncentracija uma pri uvidu; naziva se „bez obeležja”, zato što je lišena obeležja prolaznosti itd.
1143 Videti MN 52.4. MA ovo naziva „protivuvid” (paṭivipassanā), tj. primena principâ uvida na čin svesti koji koristi funkciju uvida. Na osnovu toga on dostiže stupanj arahanta.
1144 Ovde su dodate reči „najviše i nenadmašno” (paramānuttarā). MA kaže da je tu reč o plodu kao dostizanju praznine kod arahanta.