Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 121

Ćūla-suññata sutta
Kratki govor o praznini

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke.

2. Jedno veče poštovani Ānanda izađe iz osame, otide do Blaženoga, pokloni se, sede sa strane i reče:

3. „Poštovani gospodine, jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji Sakyana, kraj grada po imenu Nagaraka. Tu sam ovo čuo i naučio iz usta Blaženoga: ‘Sada, Ānanda, često boravim u praznini.’ Jesam li ja to do­bro čuo, poštovani gospodine, jesam li ja to dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećam?”

„Naravno, Ānanda, dobro si to čuo, dobro naučio, dobro zapamtio i dobro se sećaš. Kao i ranije, Ānanda, ja i sada često boravim u praznini.

4. Ānanda, baš kao što je ova palata Migārine majke ispražnjena od slonova, stoke, pastuva i kobila, ispražnjena od zlata i srebra, ispražnjena od grupa muškaraca i žena i postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu monaške zajednice; isto tako – ne obraćajući pažnju na opažaj sela, ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja šume. Njegov um uranja u opažaj šume i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja sela, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja sela; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja šume.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

5. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj ljudi, ne obraćaju­ći pažnju na opažaj šume – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja zemlje. Njegov um uranja u taj opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Baš kao što na volovskoj koži nema nijednog nabora kad se sasvim razapne na stotinu klinova; isto tako – ne obraćajući pažnju na bilo kakve prevoje i udubljenja na ovoj zemlji, na reke i vododerine, delove pune panjeva i bodljikavog šipražja, planinska i druga neravna mesta – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osno­vu opažaja zemlje. Njegov um uranja u opažaj zemlje i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle na­stati na osnovu opažaja ljudi, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja šume, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja zemlje.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja ljudi; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jed­nost nastala na osnovu opažaja zemlje.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

6. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj šume, ne obraćaju­ći pažnju na opažaj zemlje – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora. Njegov um uranja u taj opažaj područja beskrajnog prostora i stiče poverenje, postojanost i odluč­nost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opa­žaja šume, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jed­nost nastala na osnovu opažaja zemlje. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja šume; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskrajnog prostora.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, on to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu.

7. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obra­ćajući pažnju na opažaj područja beskrajnog prostora – monah ostaje fo­kusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja beskonačne svesti. Njegov um uranja u taj opažaj područja beskonačne svesti i stiče povere­nje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja zemlje, njih ovde nema; kakve bi god smet­nje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačnog prostora, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti.’ On razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja zemlje; ovo polje opažaja je ispražnjeno od opa­žaja područja beskonačnog prostora. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja beskonačne svesti.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

8. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj zemlje, ne obraća­jući pažnju na opažaj područja beskrajnog prostora, ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonačne svesti – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ničega. Njegov um uranja u taj opažaj područja ničega i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razu­me: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja be­skrajnog prostora, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ničega.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskrajnog prostora; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja pod­ručja beskonačne svesti. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nasta­la na osnovu opažaja područja ničega.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

9. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja beskonač­ne svesti, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega – monah ostaje fokusiran na jednost nastalu na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja. Njegov um uranja u taj opažaj područja ni opažanja ni neopa­žanja i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja beskonačne svesti, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ničega, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, a to je jednost nastala na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja.’ Monah razume: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja beskonačne svesti; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ničega. Postoji samo ta ne-praznina, a to je jednost nastala na osnovu opa­žaja područja ni opažanja ni neopažanja.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

10. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – mo­nah ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obelež­ja”. Njegov um uranja u tu koncentraciju uma „bez obeležja” i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ničega, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu opažaja područja ni opažanja ni neopažanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Monah razu­me: ‘Ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ničega; ovo polje opažaja jeste ispražnjeno od opažaja područja ni opažanja ni neopa­žanja. Postoji samo ta ne-praznina, a ona je povezana sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Tako je on drži za ispražnjenu od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Tako, Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti ulazak u prazninu.

11. I opet, Ānanda – ne obraćajući pažnju na opažaj područja ničega, ne obraćajući pažnju na opažaj područja ni opažanja ni neopažanja – mo­nah ostaje fokusiran na jednost nastalu na koncentraciji uma „bez obe­ležja”. Njegov um uranja u tu koncentraciju uma „bez obeležja” i stiče poverenje, postojanost i odlučnost. Ovako razume: ‘Ova koncentracija uma „bez obeležja” uslovljena je i proizvod volje. Ali sve što je uslovljeno i proizvod volje jeste prolazno, podložno nestanku.’ Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: „Slobodan sam”. Monah razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

12. Ovako razume: ‘Kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova želje za zadovoljstvima čula, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova želje za bivanjem, njih ovde nema; kakve bi god smetnje mogle nastati na osnovu otrova neznanja, njih ovde nema. Postoji samo ovoliko smetnji, one povezane sa šest područja čula, zavisnih od tela i uslovljenih životom.’ Monah razume: ‘U ovom polju opažanja nema otrova želje za zadovoljstvima čula; u ovom polju opažanja nema otrova želje za bivanjem; u ovom polju opažanja nema otrova neznanja. Postoji u njemu jedino ono što je povezano sa šest osnova zavisnih od ovog tela i uslovljenih životom. Tako ga on drži za ispražnjeno od onoga što nije tu, a za ono što preostaje, to što jeste tu razume ovako: ‘To jeste tu.’ Ānanda, to je istinski, neiskrivljen, čisti silazak u prazninu, najviše i nenadmašno.

13. Ānanda, koji god da su askete i brahmani u prošlosti dostizali i ostajali u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi su dostizali i ostajali u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da će askete i brahmani u budućnosti dostizati i ostajati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini, svi će dostizati i ostajati u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Koji god da askete i brahmani sada dostižu i ostaju u čistoj, naj­višoj i nenadmašnoj praznini, svi dostižu i ostaju u istoj toj čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini. Zato, Ānanda, ovako treba da vežbate: ‘Dostići ćemo i ostati u čistoj, najvišoj i nenadmašnoj praznini.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženoga.