Mađđhima nikāya 122
Mahā-suññata sutta
Dugi govor o praznini
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.1145 Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakyana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju.
2. Jednoga jutra Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kapilavatthua da prosi hranu. Kad je prošao Kapilavatthu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on da ostatak dana provede na imanju Sakyanina Kāḷakhemake. A tom prilikom bilo je pripremljeno mnogo mesta za odmor na imanju Sakyanina Kāḷakhemake.1146 Kad Blaženi to vide, pomisli: „Mnogo je mesta za odmor pripremljeno na imanju Sakyanina Kāḷakhemake. Da li mnogo monaha ovde živi?”
U to vreme poštovani Ānanda, zajedno sa grupom monaha, bio je zauzet šivenjem ogrtača na imanju Sakyanina Ghāṭe. Onda, kad pade veče, Blaženi izađe iz osame i otide do imanja Sakyanina Ghāṭe. Tu sede na pripremljeno mesto i upita poštovanog Ānandu:
„Ānanda, mnogo je mesta za odmor pripremljeno na imanju Sakyanina Kāḷakhemake. Da li mnogo monaha ovde živi?”1147
„Poštovani gospodine, mnogo je mesta za odmor pripremljeno na imanju Sakyanina Kāḷakhemake. Mnogo monaha ovde živi. Ovo je vreme kada šijemo ogrtače.”1148
3. „Ānanda, monah ne blista kad je oduševljen druženjem, zaokupljen druženjem, posvećen druženju; kad je oduševljen društvom, zaokupljen društvom, raduje se društvu. Zaista, Ānanda, nije moguće da monah koji je oduševljen druženjem, zaokupljen druženjem, posvećen druženju, monah koji je oduševljen društvom, zaokupljen društvom, raduje se društvu, ikada svojom voljom, bez muke i teškoća, stigne do blaženstva obuzdanosti, blaženstva osame, blaženstva mira, blaženstva probuđenja.1149 Ali može se očekivati da kada monah živi sam, povučen od ljudi, svojom voljom, bez muke i teškoća, stigne do blaženstva obuzdanosti, blaženstva osame, blaženstva mira, blaženstva probuđenja.
4. Zaista, Ānanda, nije moguće da monah koji je oduševljen druženjem, zaokupljen druženjem, posvećen druženju, monah koji je oduševljen društvom, zaokupljen društvom, raduje se društvu, ikada svojom voljom, bez muke i teškoća, stigne do oslobođenja uma koje je privremeno i opozivo ili do [oslobođenja uma] koje je trajno i neopozivo.1150 Ali može se očekivati da monah živeći sam, povučen od ljudi, svojom voljom, bez muke i teškoća, stigne do oslobođenja uma koje je privremeno i opozivo ili do [oslobođenja uma] koje je trajno i neopozivo.
5. Zaista, Ānanda, ne vidim nijednu vrstu oblika iz čije promene i prolaska ne bi nastali žalost, naricanje, bol, tuga i očaj u onome ko za njim žudi i njime se oduševljava.
6. Međutim, Ānanda, postoji to stanje koje je otkrio Tathāgata: ući i ostati u praznini u sebi, i to kroz neobraćanje pažnje na bilo koji znak.1151 Ako Tathāgatu, dok boravi u takvom stanju, posete monasi ili monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, kraljevi ili njihovi savetnici, učitelji drugih tradicija ili njihovi sledbenici, tada im se on, uma koji naginje osami, negujući i priklanjajući se osami, povučen, obradovan osamom i potpuno odvojen od stvari koje su osnova za otrove, obraća na način koji inspiriše i podstiče na praksu.
7. Zato, Ānanda, ako bi monah poželeo: ‘Neka dostignem i boravim u praznini u sebi, treba da ustali svoj um u sebi, umiri ga, ujedini i koncentriše. A kako to on ustali svoj um u sebi, umiri ga, ujedini i koncentriše?
8. Tako, Ānanda, što sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Tako monah ustali svoj um u sebi, umiri ga, ujedini i koncentriše.
9. Zatim usmerava pažnju na prazninu u sebi.1152 Dok usmerava pažnju na prazninu u sebi, njegov um ne uranja oduševljen u tu prazninu u sebi, niti stiče poverenje, postojanost i rešenost. Kada je tako, monah razume: ‘Dok usmeravam pažnju na prazninu u sebi, moj um ne uranja oduševljen u tu prazninu u sebi, niti stiče poverenje, postojanost i rešenost.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
Monah usmerava pažnju na prazninu oko sebe… Usmerava pažnju na prazninu u sebi i oko sebe… Usmerava pažnju na neoborivost.1153 Dok usmerava pažnju na neoborivost, njegov um ne uranja oduševljen u tu neoborivost, niti stiče poverenje, postojanost i rešenost. Kada je tako, on razume: ‘Dok usmeravam pažnju na neoborivost, moj um ne uranja oduševljen u tu neoborivost, niti stiče poverenje, postojanost i rešenost.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
10. Zatim bi taj monah trebalo da ustali svoj um u sebi, umiri ga, ujedini i koncentriše na isti onaj znak koncentracije kao i ranije.1154 Onda usmerava pažnju na prazninu u sebi. Dok usmerava pažnju na prazninu u sebi, njegov um uranja u tu prazninu u sebi, stiče poverenje, postojanost i rešenost. Kada je tako, on razume: ‘Dok usmeravam pažnju na prazninu u sebi, moj um uranja u tu prazninu u sebi, stiče poverenje, postojanost i rešenost.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
Monah usmerava pažnju na prazninu oko sebe… Usmerava pažnju na prazninu u sebi i oko sebe… Usmerava pažnju na neoborivost. Dok usmerava pažnju na neoborivost, njegov um uranja u tu neoborivost, stiče poverenje, postojanost i rešenost. Kada je tako, on razume: ‘Dok usmeravam pažnju na neoborivost, moj um uranja u tu neoborivost, stiče poverenje, postojanost i rešenost.’ Tako je on potpuno svestan svega toga.
11. Kada monah tako boravi, ako se njegov um priklanja hodanju, hoda on razmišljajući: ‘Dok ovako hodam, štetna mentalna stanja gramzivosti i odbojnosti neće me opsedati.’ Tako je potpuno svestan svega toga. I kad monah tako boravi, ako se njegov um priklanja stajanju, on stoji… ako se njegov um priklanja ležanju, on leži razmišljajući: ‘Dok ovako ležim, štetna mentalna stanja gramzivosti i odbojnosti neće me opsedati.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
12. Kada monah tako boravi, ako se njegov um priklanja razgovoru, donosi on odluku: ‘Razgovor koji je prizeman, vulgaran, grub, prost, beskoristan i ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni, dakle razgovor o kraljevima i kraljevim savetnicima, razbojnicima, vojskama, opasnostima, bitkama, hrani, piću, odeći, ležajima, cvetnim vencima, mirisima, rođacima, vozilima, selima, varošima, gradovima, zemljama, ženama, herojima, ulicama, izvorima, pokojnicima, raznim sitnicama, nastanku sveta, nastanku mora, jesu li stvari ovakve ili onakve: takav razgovor neću voditi.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
Ali monah donosi i odluku: ‘Razgovor koji se tiče obuzdanosti, pomaže oslobađanje uma i vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni, dakle razgovor o zadovoljstvu i malim, zadovoljenosti, osami, povučenosti od gomile, podsticanju energije, vrlini, koncentraciji, mudrosti, oslobođenju, znanju i viđenju koji oslobađaju: takav razgovor ću voditi.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
13. Kada monah tako boravi, ako se njegov um priklanja razmišljanju, donosi on odluku: ‘Misli koje su prizemne, vulgarne, grube, proste, beskorisne i ne vode otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni, dakle misli rođene iz želje za zadovoljstvima čula, misli rođene iz zlovolje i misli rođene iz okrutnosti: takve misli neću misliti.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
Ali monah donosi i odluku: ‘Misli koje su plemenite i oslobađajuće, onoga ko postupa u skladu s njima vode do potpunog razaranja patnje, dakle misli rođene iz obuzdavanja, misli rođene iz odsustva zlovolje i misli rođene iz nepovređivanja: takve misli ću misliti.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
14. Ānanda, postoji pet struna zadovoljstva čula.1155 Kojih pet? Oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zadovoljstva čula.
15. Tu bi monah trebalo neprekidno da osmatra svoj um ovako: ‘Da li se nekakvo mentalno uzbuđenje u vezi sa ovih pet struna zadovoljstva čula ikada javi u meni, u bilo kojoj situaciji?’ Ovako osmatrajući svoj um, monah shvati: ‘Mentalno uzbuđenje u vezi sa ovih pet struna zadovoljstva čula se javlja u meni u određenoj situaciji’, tada on razume: ‘Želja i strast za tih pet struna zadovoljstva čula još uvek postoje u meni.’ Tako je potpuno svestan svega toga. Ali ako osmatrajući svoj um, monah shvati: ‘Mentalno uzbuđenje u vezi sa ovih pet struna zadovoljstva čula ne javlja se u meni u bilo kojoj situaciji’, tada on razume: ‘Želja i strast za tih pet struna zadovoljstva čula ne postoje u meni.’ Tako je potpuno svestan svega toga.
16. Ānanda, postoji pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja,1156 u odnosu na koje bi monah trebalo da kontemplira nastanak i nestanak ovako: ‘Takav je oblik, takav je njegov nastanak, takav je njegov nestanak; takav je osećaj, takav je njegov nastanak, takav je njegov nestanak; takav je opažaj, takav je njegov nastanak, takav je njegov nestanak; takvi su mentalni obrasci, takav je njihov nastanak, takav je njihov nestanak; takva je svest, takav je njen nastanak, takav je njen nestanak.’
17. Kada tako kontemplira nastanak i nestanak ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja, tada je u monahu napuštena obmana „ja sam”, zasnovana na tih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja. Kada je tako, tada monah razume: ‘Obmana „ja sam” zasnovana na tih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja u meni je napuštena.’ Tako je on potpuno svestan svega toga.
18. Ova stanja imaju sasvim korisnu osnovu; plemenita su, transcendentna i nedostupna Zlom.
19. Šta misliš, Ānanda? Koje dobro učenik vidi da ima od društva s Učiteljem, čak i kad mu ovaj kaže da ide od njega?”
„Poštovani gospodine, učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženome, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
20. „Ānanda, učenik ne bi trebalo da traži društvo Učiteljevo radi govora, stihova i izlaganja. A zašto? Već dugo, Ānanda, proučavao si učenje, pamtio ga, recitovao ga, promišljao i u njega pronicao. Ali razgovor koji se tiče obuzdanosti, pomaže oslobađanje uma i vodi potpunom otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni, dakle razgovor o zadovoljstvu i malim, zadovoljenosti, osami, povučenosti od gomile, podsticanju energije, vrlini, koncentraciji, mudrosti, oslobođenju, znanju i viđenju koji oslobađaju: radi takvog razgovora bi učenik trebalo da traži društvo Učiteljevo, čak i kada mu ovaj kaže da ide od njega.
21. Pošto je tako, Ānanda, može se dogoditi učiteljeva propast, može se dogoditi učenikova propast i može se dogoditi propast onoga ko živi svetačkim životom.1157
22. A kako se dogodi učiteljeva propast? Tako se neki učitelj nastani na osamljenom mestu: u šumi, podnožju drveta, planini, klisuri, pećini, mestu za kremaciju, gustoj džungli, proplanku, stogu sena. Dok živi tako osamljen, brahmani i kućedomaćini iz grada i sela ga posećuju i zbog toga on zaluta, ispune ga želje, podlegne žudnji i vrati se obilju. Za takvog učitelja se kaže da je doživeo učiteljevu propast. Bio je oboren lošim, štetnim stanjima uma koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode narednom rođenju, starosti i smrti. Tako se dogodi učiteljeva propast.
23. A kako se dogodi učenikova propast? Učenik tog učitelja, podražavajući učiteljevu osamu, nastani se na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Dok živi tako osamljen, brahmani i kućedomaćini iz grada i sela ga posećuju i zbog toga on zaluta, ispune ga želje, podlegne žudnji i vrati se obilju. Za takvog učenika se kaže da je doživeo učenikovu propast. Bio je oboren lošim, štetnim stanjima uma koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode narednom rođenju, starosti i smrti. Tako se dogodi učenikova propast.
24. A kako se dogodi propast onoga ko živi svetačkim životom? Tako se Tathāgata pojavi u ovom svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. I nastani se na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Dok živi tako osamljen, brahmani i kućedomaćini iz grada i sela ga posećuju, ali on ne zaluta, ne ispune ga želje, niti podlegne žudnji i vrati se obilju. Ali učenik takvog učitelja, podražavajući učiteljevu osamu, nastani se na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Dok živi tako osamljen, brahmani i kućedomaćini iz grada i sela ga posećuju i zbog toga on zaluta, ispune ga želje, podlegne žudnji i vrati se obilju. Za takvog se kaže da je doživeo propast onoga ko živi svetačkim životom. Bio je oboren lošim, štetnim stanjima uma koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode narednom rođenju, starosti i smrti. Tako se dogodi propast onoga ko živi svetačkim životom. I otuda, Ānanda, propast onoga ko živi svetačkim životom ima bolniju posledicu, težu posledicu od učiteljeve propasti i učenikove propasti, čak vodi preporađanju u čistilištu.1158
25. Zato se, Ānanda, ponašaj prema meni prijateljski, ne neprijateljski. To će ti doneti dobrobit i sreću za dugo vremena. A kako se učenici ponašaju prema Učitelju neprijateljski, a ne prijateljski? Tako, Ānanda, posvećen i želeći im dobrobit, Učitelj iz saosećanja podučava učenike Dhammi: ‘Ovo je za vašu dobrobit, ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici ne žele da čuju, saslušaju ili promisle kako bi razumeli; prave greške i okreću se od Učiteljevog nauka. Tako se učenici ponašaju prema Učitelju neprijateljski, a ne prijateljski.
26. A kako se učenici ponašaju prema Učitelju prijateljski, a ne neprijateljski? Tako, Ānanda, posvećen i želeći im dobrobit, Učitelj iz saosećanja podučava učenike Dhammi: ‘Ovo je za vašu dobrobit, ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici žele da čuju, saslušaju i promisle kako bi razumeli; ne prave greške i ne okreću se od Učiteljevog nauka. Tako se učenici ponašaju prema Učitelju prijateljski, a ne neprijateljski. Zato se, Ānanda, ponašaj prema meni prijateljski, ne neprijateljski. To će ti doneti dobrobit i sreću za dugo vremena.
27. Neću s vama postupati kao što grnčar postupa s komadom sirove gline. Uvek vas iznova obuzdavajući, govoriću vam, Ānanda. Uvek vas iznova opominjući, govoriću vam, Ānanda. Ono što jeste zdravo jezgro, izdržaće [ovaj test].”1159
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1145 Ova sutta je u Ñm prevodu, zajedno s kompletnim komentarom, objavljena kao The Greater Discourse on Voidness, BPS, Wheel 87, Kandy, 1965.
1146 MA: Bilo je to boravište koje je u Nigrodinom gaju sagradio Sakyanin Kāḷakhemaka. Kreveti, stolice, dušeci i prostirke bili su pripremljeni i postavljeni tako blizu jedni drugima da je izgledalo kao spavaona za grupu monaha.
1147 MA objašnjava da je ovo bilo puko retoričko pitanje, jer Buda neposrednim znanjem može da zna sve što želi da zna. Buda je ovo pitao imajući na umu sledeće: „Čim ovi monasi načine družinu i njome se oduševljavaju, počeće da postupaju na pogrešan način. Izložiću im veliku praksu praznine, što će biti jedno od pravila discipline [zabrana oduševljavanja društvom].”
1148 MA: Poštovani Ānanda je želeo da kaže: „Ovi monasi ne žive ovako samo zato što vole da su zajedno, već što je to vreme kad se pripremaju novi ogrtači.”
1149 Videti MN 66.20 i fusnotu 678.
1150 Prvo je oslobođenje kroz đhāne i nematerijalna postignuća, drugo oslobođenje kroz transcendentne puteve i plodove. Videti takođe MN 29.6 i fusnotu 348.
1151 MA: Buda ovaj deo započinje kako bi otklonio kritike: dok podstiče svoje učenike da žive u samoći, on je u isto vreme okružen velikom grupom monaha. „Praznina” ovde jeste dostizanje praznine kao ploda; videti fusnotu 1137.
1152 MA objašnjava prazninu u sebi kao onu povezanu sa sopstvenih pet sastojaka bića, prazninu oko sebe kao povezanu sa sastojcima drugih. Tako praznina o kojoj je ovde reč mora biti privremeno oslobođenje uma, postignuto kroz kontemplaciju ne-sopstva, kako je objašnjeno u MN 43.33. Kada je uvid u ne-sopstvo doveden do nivoa puta, on dozreva u plod iskustva nibbāne i to kroz njen aspekt praznine.
1153 MA: Posvećuje pažnju jednom neoborivom nematerijalnom meditativnom postignuću.
1154 MA: Ovo se odnosi na đhānu koja je iskorišćena kao osnova za uvid. Ako njegov um posle izlaska iz osnovne đhāne, ne uđe u prazninu putem kontemplacije sopstvenih sastojaka ili sastojaka drugih, a isto tako ne može da dostigne neoborivo nematerijalno postignuće, trebalo bi da se vrati onoj istoj osnovnoj đhāni koju je prvobitno razvio i neguje je uvek iznova.
1155 Prema komentaru za MN, sve do ovog mesta Buda je pokazivao vežbanje radi dostizanja prva dva puta, ulaska u tok i jednom-povratnika. A u §14–15 ukazuje na uvid neophodan da se dostigne put nepovratnika, koji kulminira u napuštanju žudnje za čulnim zadovoljstvima.
1156 §16–17 opisuju uvid neophodan da se dostigne put arahanta, koji kulminira u napuštanju obmane „ja sam”.
1157 Āćariyūpaddava, antevāsūpaddava, brahmaćāriyūpaddava. Upaddava se može prevesti i kao nesreća, nevolja. MA objašnjava da ovaj deo Buda iznosi kako bi pokazao opasnosti samoće kad neko nije ostvario pravi cilj života u osami. „Učitelj” jeste učitelj izvan budističkog učenja.
1158 MA: Odlazak u beskućnike izvan Budinog učenja donosi mali dobitak, pa neko ko se odvoji od takvog učenja napušta samo profani dobitak; takav ne doživljava veliku patnju, isto kao što se onaj ko, recimo, padne s magarca samo malo ugruva i isprlja. Ali odlazak u beskućnike u okviru Budinog učenja donosi veliki dobitak – puteve, plodove i nibbānu. Tako se onaj ko se odvoji od takvog učenja suočava s velikom patnjom, slično onome ko je pao sa slona.
1159 Kontrast u ovom poređenju jeste između načina na koji grnčar postupa sa sirovom i vlažnom glinom, s jedne strane, i načina na koji postupa sa već ispečenim posudama od iste te gline. MA parafrazira: „Pošto sam posavetovao jednom, neću ćutati; savetovaću vas i upućivati opet i opet. Baš kao što grnčar testira ispečene posude, stavlja sa strane one naprsle, slomljene i sa greškom, a ostavlja samo one koje su prošle test, tako ću i ja vas savetovati i upućivati, neprekidno vas testirajući. Oni među vama koji su ispravni, jer su dosegli puteve i plodove, oni će proći test.” MA dodaje da se i svetovni etički kvaliteti takođe smatraju kriterijumom ispravnosti.