Mađđhima nikāya 128
Upakkilesa sutta
Nedostaci
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Kosambiju, u Ghositinom parku.
2. U to vreme monasi u Kosambiju su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima.1186
3. Onda neki monah otide do Blaženoga, pokloni se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, monasi u Kosambiju se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima. Bilo bi dobro ako bi Blaženi iz saosećanja posetio te monahe.”
Blaženi ćutke prihvati poziv.
4. I tako Blaženi otide do onih monaha i reče im: „Dosta je, monasi, neka ne bude svađa, prepirki, sukoba i sporova.” Kada to bi rečeno, neki monah reče Blaženome: „Čekajte, poštovani gospodine! Neka Blaženi, Gospodar Dhamme, bude spokojan i uživa u ovom prijatnom boravištu ovde i sada. Mi smo ti koji će biti odgovorni za te svađe, prepirke, sukobe i sporove.”
I drugi put… I treći put Blaženi reče: „Dosta je, monasi, neka ne bude svađa, prepirki, sukoba i sporova.” I treći put onaj monah reče Blaženome: „Čekajte, poštovani!… Mi smo ti koji će biti odgovorni za te svađe, prepirke, sukobe i sporove.”
5. Kada je svanulo, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kosambija da prosi hranu. Kad je prošao Kosambi i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, pospremi on mesto na kojem je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te tako stojeći izreče ove stihove:
6. „Gde mnogo glasova u isto vreme govore,
niko sebe neznalicom ne smatra;
iako Sangha jeste podeljena,
niko to sebi ne pripisuje za greh.
Zaboravili su na promišljen govor,
pričaju opsednuti pukim rečima.
Neobuzdanih usta, brbljaju što im na um padne;
i niko ne zna šta ga goni da tako radi.
’Psovao me je, tukao,1187
pobedio me je i orobio’,
u onima koji tako misle,
mržnja se nikad ne smiruje.
Mržnjom se mržnja
zaista nikad ne smiruje,
mržnja se ne-mržnjom smiruje;
to je zakon večni.
Mnogi ne razumeju ovde
da sebe obuzdati treba,
ali oni koji to shvate,
svađe svoje smiruju lako.
Kostolomci i ubice,
oni što kradu stoku, konje i imetak,
oni što poharaju čitav kraj –
ako i takvi mogu da delaju zajedno,
zašto je vama to nedostižno?
Ako naiđeš na mudrog saputnika,
čistih dela, čvrstog u vrlini,
prevladavši prepreke sve,
takvom se obradovan i sabran pridruži.
Ako ne naiđeš na mudrog saputnika,
čistih dela, čvrstog u vrlini,
tada kô kralj što zemlju u boju izgubi
ili slon u šumi, sam se zaputi.
Bolje je živeti sam,
jer nema drugarstva s budalom.
Sam se kreći i ne čini ništa loše,
zadovoljan i s malim, kô slon u šumi samotan.”
7. Pošto je, tako stojeći, izrekao ove stihove, Blaženi se zaputi u selo Bālakaloṇakāra. A tada je poštovani Bhagu živeo u selu Bālakaloṇakāra. Kada poštovani Bhagu izdaleka ugleda Blaženog kako dolazi, pripremi mesto za njega i vodu za pranje nogu. Blaženi sede na pripremljeno mesto i opra noge. A poštovani Bhagu se pokloni Blaženom, sede sa strane i Blaženi mu ovako reče: „Nadam se da ti dobro ide vežbanje, monaše, nadam se da si se udobno smestio, nadam se da nemaš poteškoća da isprosiš hranu”.
„Dobro mi je, Blaženi, udobno mi je i nemam poteškoća da isprosim hranu.”
Na to Blaženi uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri poštovanog Bhagua govorom o Dhammi, posle čega ustade sa svog mesta i otide u Istočni bambusov gaj.
8. U to vreme poštovani Anuruddha, poštovani Nandiya i poštovani Kimbila živeli su u Istočnom bambusovom gaju.1188 Čuvar šume ugledao je Blaženog još izdaleka i reče mu: „Ne ulazi u ovu šumu, isposniče. U njoj su tri mladića koja tu traže svoju dobrobit. Nemoj ih uznemiravati.”
9. A poštovani Anuruddha je čuo čuvara šume kako razgovara sa Blaženim, te mu doviknu: „Prijatelju, čuvaru šume, ne sprečavaj Blaženoga da uđe. To je naš učitelj, Blaženi, koji nam dolazi.” Potom poštovani Anuruddha otide do poštovanog Nandiye i poštovanog Kimbile i reče im: „Hajdete, poštovani prijatelji, hajdete! Naš učitelj, Blaženi, došao je.”
10. I tako sva trojica dočekaše Blaženog. Jedan od njega prihvati zdelu i gornji ogrtač, drugi pripremi mesto za sedenje, treći donese vode za pranje nogu. Blaženi sede na pripremljeno mesto i opra noge. Onda se sva trojica poštovanih pokloniše Blaženome i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, Blaženi im reče: „Nadam se da vam dobro ide vežbanje, Anuruddha, nadam se da ste se dobro smestili, nadam se da nemate poteškoća da isprosite hranu.”
„Dobro nam ide, Blaženi, dobro smo se smestili i nemamo poteškoća da isprosimo hranu.”
11. „Nadam se, Anuruddha, da živite u slozi, poštujete jedan drugog, ne svađate se, kad ste zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledate s ljubavlju.”
„Svakako, poštovani gospodine, živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se, kad smo zajedno kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju.”
„Ali kako, Anuruddha, uspevate da tako živite?”
12. „Otome ja ovako mislim: ‘Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene, živim s takvim saputnicima u svetačkom životu.’ I tako telesne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; verbalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; mentalne postupke ispunjavam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Ovako razmišljam: ‘Zašto ne bih ostavio po strani ono što želim da radim i uradio ono što ovi poštovani žele da urade?’ Onda to ostavim po strani i uradim ono što ovi poštovani žele da urade. Poštovani gospodine, mi smo različiti u telu, ali jedinstveni u umu.”
Poštovani Nandiya i poštovani Kimbila su svaki slično govorili, te dodadoše: „Tako mi živimo u slozi, poštujemo jedan drugog, ne svađamo se. Kada smo zajedno, kao mleko i voda da se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju.”
13. „Dobro je, Anuruddha. Nadam se da sva trojica živite marljivi, predani i odlučni.”
„Svakako živimo marljivi, predani i odlučni.”
„Ali kako, Anuruddha, uspevate da tako živite?”
14. „Poštovani gospodine, ko god se od nas prvi vrati iz sela, iz prošenja hrane, priprema mesta za sedenje, vodu za piće i pranje zdela, na mesto stavlja posudu za otpatke. Ko god se od nas vrati poslednji, jede ono što je preostalo, ukoliko želi; inače, baci to na mesto gde nema trave ili sipa u vodu u kojoj nema živih bića. Rasprema mesta za sedenje i odnosi vodu za piće i pranje zdela. Odnosi posudu za otpatke, pošto je opere, te počisti mesto na kojem se jede. Ko god primeti da su posude sa vodom za piće, pranje zdela ili čišćenje toaleta skoro prazne, pobrine se da ih napuni. Ako su mu teške da ih nosi, pozove rukom nekoga u pomoć i prenesu ih zajedničkim snagama, ali zbog svega toga ne prekidamo plemenitu ćutnju. Umesto toga, svakih pet dana okupimo se i celu noć razgovaramo o Dhammi. Tako živimo marljivi, predani i odlučni.”
15. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali dok tako sva trojica živite marljivi, predani i odlučni, jeste li dostigli bilo kakve nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište?”
„Poštovani gospodine, dok ovde živimo marljivi, predani i odlučni, opažamo i svetlost i viziju oblika.1189 Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika nestaju, ali mi nismo otkrili uzrok tome.”
16. „Treba da otkrijete uzrok tome,1190 Anuruddha. Pre svog probuđenja, dok sam bio tek neprobuđeni bodhisatta, i ja sam opažao svetlost i viziju oblika. Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika bi nestali. I pomislih: ‘Šta je urok i razlog da svetlost i vizija oblika nestanu?’ Onda sam ovako razmišljao: ‘Sumnja se u meni javila, te je zbog sumnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni sumnja više ne pojavi.’
17. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam svetlost i viziju oblika. Ubrzo zatim svetlost i vizija oblika su nestali. I pomislih: ‘Šta je urok i razlog da svetlost i vizija oblika nestanu?’ Onda sam ovako razmišljao: ‘Nepažnja se u meni javila, te je zbog nepažnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja više ne pojave.’
18. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Tromost i tupost su se u meni javili, te je zbog tromosti i tuposti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja, niti tromost i tupost više ne pojave.’
19. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Strah se u meni javio, te je zbog straha koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali.’ Kao kada čovek krene na put i na nekom mestu ubice iskoče pred njega; u njemu bi se javio strah zbog toga. Isto tako, strah se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I pomislih:] ‘Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja, ni tromost i tupost, niti strah više ne pojave.’
20. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Oduševljenje se pojavilo u meni, te je zbog oduševljenja koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali.’ Kao kada čovek traži vrata ka skrivenom blagu i odjednom se nađe pred petoro vrata ka skrivenom blagu;1191 u njemu bi se pojavilo oduševljenje zbog toga. Isto tako, oduševljenje se pojavilo u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I pomislih:] ‘Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni strah, niti oduševljenje više ne pojave.’
21. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Inertnost se u meni javila, te je zbog inertnosti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i viđenje oblika su nestali.’ Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni oduševljenje, niti inertnost više ne pojave.’
22. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Višak energije se u meni javio, te je zbog viška energije koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali.’ Kao kada bi čovek čvrsto uhvatio prepelicu obema rukama; ona bi na tom mestu izdahnula. Isto tako, višak energije se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I pomislih:] ‘Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni inertnost, niti višak energije više ne pojave.’
23. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Manjak energije se u meni javio, te je zbog manjka energije koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali.’ Kao kada bi čovek mlako uhvatio prepelicu sa obema rukama; ona bi iz ruku pobegla. Isto tako, manjak energije se javio u meni… svetlost i vizija oblika su nestali. [I pomislih:] ‘Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni višak energije, niti manjak energije više ne pojave.’
24. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Čežnja se u meni javila, te je zbog čežnje koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni manjak energije, niti čežnja više ne pojave.’
25. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Opažanje raznolikosti se u meni javilo,1192 te je zbog opažanja raznolikosti koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni čežnja, niti opažanje raznolikosti više ne pojave.’
26. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv… Onda sam ovako razmišljao: ‘Preterana meditacija na oblike se u meni javila,1193 te je zbog preterane meditacije na oblike koncentracija u meni zamrla; kada je koncentracija u meni zamrla, svetlost i vizija oblika su nestali. Tako ću postupati da se u meni ni sumnja, ni nepažnja… ni opažanje raznolikosti, niti preterana meditacija na oblike više ne pojave.’
27. Kada sam, Anuruddha, razumeo da sumnjičavost jeste nedostatak uma,1194 napustio sam sumnju, jedan od nedostataka uma. Kada sam razumeo da nepažnja… tromost i tupost… strah… oduševljenje… inertnost… višak energije… manjak energije… čežnja… opažanje raznolikosti… preterana meditacija na oblike jeste nedostatak uma, napustio sam preteranu meditaciju na oblike, jedan od nedostataka uma.
28. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam svetlost, ali ne i viziju oblika; video sam oblike, ali nisam opažao svetlost, čak po čitavu noć ili čitav dan ili čitav dan i noć. I pomislih: ‘Šta je uzrok i razlog tome?’ Onda sam ovako razmišljao: ‘Kada nisam bio fokusiran na znak oblika, već sam se fokusirao na znak svetlosti, tada sam opažao svetlost, ali nisam video oblike. Kada nisam bio fokusiran na znak svetlosti, već sam se fokusirao na znak oblika, tada sam video oblike, ali nisam opažao svetlost, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć.
29. Dok sam tako, Anuruddha, živeo marljiv, predan i odlučan, opažao sam ograničenu svetlost i video ograničene oblike; opažao sam nemerljivu svetlost i video nemerljive oblike, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć. I pomislih: ‘Šta je uzrok i razlog tome?’ Onda sam ovako razmišljao: ‘Kada je koncentracija ograničena, moje viđenje je ograničeno; ograničenim viđenjem opažao sam ograničenu svetlost i ograničene oblike. Ali kada je koncentracija nemerljiva, moje viđenje je nemerljivo; nemerljivim viđenjem opažao sam nemerljivu svetlost i nemerljive oblike, čak po čitavu noć, čitav dan ili čitav dan i noć.’
30. Kada sam, Anuruddha, razumeo da sumnjičavost jeste nedostatak uma, napustio sam sumnju, jedan od nedostataka uma. Kada sam razumeo da nepažnja jeste nedostatak uma, napustio sam nepažnju… napustio sam tromost i tupost… napustio sam strah… napustio sam oduševljenje… napustio sam inertnost… napustio sam višak energije… napustio sam manjak energije… napustio sam čežnju… napustio sam opažanje raznolikosti… napustio sam zaokupljenost vidljivim oblicima, jedan od nedostataka uma. Tada pomislih: ‘Napustio sam te nedostatke uma. A sada ću razvijati koncentraciju na tri načina.’1195
31. „Odmah zatim, Anuruddha, razvio sam koncentraciju s usmerenom mišlju i istraživanjem; razvio sam koncentraciju bez usmerene misli, već samo sa istraživanjem; razvio sam koncentraciju bez usmerene misli i bez istraživanja; razvio sam koncentraciju s ushićenjem; razvio sam koncentraciju bez ushićenja; razvio sam koncentraciju praćenu užitkom; razvio sam koncentraciju praćenu spokojstvom.1196
32. Kada sam, Anuruddha, razvio koncentraciju s usmerenom mišlju i istraživanjem… kada sam razvio koncentraciju praćenu spokojstvom, znanje i viđenje javiše se u meni: ‘Neopozivo je moje oslobođenje, ovo je rođenje poslednje; nema više novoga bivanja.’”1197
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Anuruddha se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1186 Početak ove sutte isti je kao i MN 48.
1187 Ova strofa i naredne dve javljaju se u Dhp 3, 5–6. Poslednje tri strofe pojavljuju se u Dhp 328–30.
1188 Ovde su §8–15 skoro identični sa MN 31.3–10. Međutim, na osnovu onoga što sledi, jasno je da ova sutta opisuje neku raniju priliku, jer u MN 31 sva tri monaha su već postali arahanti, dok ovde još uvek nastoje da dostignu cilj.
1189 Na ovom mestu se sutta odvaja od MN 31. MA objašnjava svetlost (abhāsa) kao preliminarnu, koju MṬ objašnjava kao svetlost stvorenu približavanjem đhāni. Dalje dodaje da onaj ko savlada četvrtu đhānu, razvija svetlosnu kasinu kao preliminarnu fazu ka pojavi duhovnog vida. „Vizija oblika” (dassanaṁ rūpānaṁ) jeste viđenje oblika duhovnim okom. Poštovanog Anuruddhu je ranije Buda označio kao prvog među svojim učenicima po sposobnosti duhovnog vida.
1190 Nimittaṁ paṭiviđđhitabbaṁ. Doslovno „treba da pronikneš taj znak”.
1191 Videti MN 52.15.
1192 MA parafrazira: „Dok sam bio fokusiran na jednu vrstu oblika, čežnja se javila. Pomislivši ‘Fokusiraću se na različite vrste oblika’, ponekad sam pažnju usmeravao ka nebeskom svetu, ponekad ka svetu ljudi. Dok sam bio fokusiran na različite vrste oblika, opažaj raznolikosti se javio u meni.”
1193 Atiniđđhāyitattaṁ rūpānaṁ. MA: „Kada se opažanje raznolikosti javilo, pomislih kako ću se fokusirati na jednu vrstu oblika, bilo da su prijatni ili neprijatni. Dok sam to činio, preterana meditacija na oblike u meni se javila”.
1194 Ćittassa upakkileso. Isti pojam javlja se u MN 7.3, iako ovde ne označava toliko nečistoće uma, koliko nedostatke u razvijanju koncentracije. Otuda ni prevod u ova dva slučaja nije sasvim identičan.
1195 Čini se da su ta „tri načina” prva tri tipa koncentracije pomenuta u narednom pasusu, o kojima se takođe govori kao o trijadi u DN 33.1.10. Među njima, prvi je prvo zadubljenje, a treće pokriva tri viša zadubljenja ove obično četvoročlane šeme. Drugi tip koncentracije nema svoje mesto u toj četvoročlanoj šemi, ali se javlja kao drugo zadubljenje u petočlanoj podeli zadubljenja, koja se javlja u Abhidhamma piṭaki. Ovo drugo zadubljenje unutar petočlane šeme postižu oni koji nisu u stanju da istovremeno prevladaju usmerena misao (vittaka) i istraživanje (viććara), već moraju da ih eliminišu jedno po jedno.
1196 MA: Koncentracija sa ushićenjem čini dva niža zadubljenja; bez ushićenja, dva viša zadubljenja; združena sa užitkom (sāta), čini tri niža zadubljenja; koncentracija združena sa spokojstvom predstavlja četvrto zadubljenje.
1197 MA kaže da je Buda razvio ove koncentracije u poslednjoj trećini noći svoga probuđenja, dok je sedeo u podnožju bodhi drveta.