Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 129

Bālapaṇḍita sutta
Budale i mudraci

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

(BUDALA)

2. „Monasi, postoje tri karakteristike budale, obeležja budale, svojstva budale. Koja tri? Budala je onaj ko misli loše misli, govori loše reči i čini loša dela. Ako budala ne bi bio takav, kako bi ga mudar mogao prepoznati na ovaj način: ‘Ova osoba je budala, loš čovek?’ Pošto budala jeste onaj ko misli loše misli, govori loše reči i čini loša dela, mudar ga prepoznaje na ovaj način: ‘Ova osoba je budala, loš čovek.’

3. Budala oseća bol i tugu ovde i sada na tri načina. Ako budala sedi u društvu, na ulici ili trgu i ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima, tada – ako je budala taj koji ubija živa bića, uzima što mu nije dato, upušta se u nedolične seksualne odnose, laže i opija se, a to je sve osnova nemara – on razmišlja ovako: ‘Ovi ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima; a ovakve stvari su povezane sa mnom, drugi vide da se u njih upuštam.’ To je prva vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

4. I opet, kad uhvate nekog lopova, budala vidi da ga kraljevi stavljaju na razne muke. Tako lopova osuđuju na bičevanje, udarce štapom, udarce batinom, odsecanje šake, odsecanje stopala, odsecanje i šake i sto­pala, odsecanje ušiju, odsecanje nosa, odsecanje i ušiju i nosa, osuđuju na ‘lonac vruće kaše’, ‘brijanje školjke’, ‘Rahuova usta’, ‘vatreni venac’, ‘vatrene ruke’, ‘vlati trave’, ‘suknju od traka’, ‘crnu antilopu’, na ‘meso sa kuke’, ‘novčiće’, ‘obradu kiselinom’, ‘osovinu’, ‘slamnatu prostirku’, polivanje vrelim uljem, psi ga rastrgnu, bude živ nataknut na kolac ili mu odseku glavu mačem. Onda budala razmišlja ovako: ‘Zbog loših postupa­ka kao što su ovi, kad uhvate nekog lopova, kraljevi ga stavljaju na razne muke: tako ga osuđuju na bičevanje… ili mu odseku glavu mačem. Takve stvari su povezane sa mnom, drugi vide da se u njih upuštam.’ To je druga vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

5. I opet, kad budala sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, tada loša dela učinjena u prošlosti – njegova telesna, verbalna i mentalna nedela – prekriju ga, zasene i zaokruže. Baš kao što senka visokog planinskog vrha uveče prekrije, zaseni i zaokruži zemlju, isto tako kad budala sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, loša dela učinjena u prošlosti – njegova telesna, verbalna i mentalna nedela – prekriju ga, zasene i zaokruže. Onda budala razmišlja ovako: ‘Nisam činio ono što je dobro, nisam činio ono što je korisno, nisam sebi načinio sklonište od jada. Činio sam ono što je loše, činio sam ono što je okrutno, činio sam ono što je rđavo. Kada umrem, naći ću se na mestu namenjenom onima koji nisu činili ono što je dobro… koji su činili ono što je rđavo.’ Budala tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u grudi i postaje rastresen. To je treća vrsta bola i tuge koju budala oseća ovde i sada.

6. Budala koja se prepustila lošim postupcima telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

(ČISTILIŠTE)

7. Ako ima bilo šta za šta se s pravom može reći: ‘To zaista niko ne bi trebalo da poželi, niko da teži, to je zaista bolno’, onda s pravom to treba reći za čistilište – zaista je teško pronaći poređenje za patnju u čistilištu”.

Kad ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženoga: „Ali, poštovani gospodine, je li ipak moguće dati neko poređenje?”

8. „Može, monaše”, reče Blaženi. „Monasi, zamislite da uhvate lopova i odvedu ga pred kralja: ‘Gospodaru, evo lopova. Odredite kojom kaznom da bude kažnjen.’ Na to kralj odgovori: ‘Idite u zoru i izbodite ovog čoveka sa stotinu kopalja.’ I izbodu ga u zoru sa stotinu kopalja. Onda u podne kralj upita: ‘Šta je bilo s onim čovekom?’ – ‘Gospodaru, još je živ.’ Na to kralj naredi: ‘Idite u podne i izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja.’ I izbodu ga u podne sa stotinu kopalja. Onda uveče kralj upita: ‘Šta je bilo sa onim čovekom?’ – ‘Gospodaru, još uvek je živ.’ Na to kralj naredi: ‘Idite uveče i izbodite tog čoveka sa stotinu kopalja.’ I izbodu ga uveče sa stotinu kopalja. Šta mislite, monasi? Hoće li taj čovek iskusiti bol i muku zato što je izboden sa trista kopalja?”

„Poštovani gospodine, taj čovek bi iskusio bol i muku i da je uboden samo jednim kopljem, a kamoli sa trista.”

9. Na to, uzevši kamen veličine pesnice, Blaženi se ovako obrati monasima: „Šta mislite, monasi? Šta je veće, ovaj kamen veličine pesnice, koji držim u ruci ili Himalaji, kralj među planinama?”

„Poštovani gospodine, taj kamen veličine pesnice, koji Blaženi drži u ruci jeste beznačajan u odnosu na Himalaje, kralja među planinama, nije ni njihov delić. To dvoje ne mogu se ni porediti.”

„Isto tako, bol i muka koju bi taj čovek iskusio da je proboden sa trista kopalja jeste beznačajan u odnosu na patnje u čistilištu, nije ni njihov delić. To dvoje ne mogu se ni porediti.

10. Čuvari čistilišta muče ga tako što ga zakivaju na pet mesta. Usijanim gvožđem zakivaju mu jednu šaku, usijanim gvožđem zakivaju drugu šaku, usijanim gvožđem zakivaju mu jedno stopalo, usijanim gvožđem zakivaju drugo stopalo, usijanim gvožđem zakivaju mu stomak. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

11. Zatim ga čuvari čistilišta obore i delju deo po deo sekirama. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

12. Zatim ga čuvari čistilišta okrenu, tako da su stopala nagore, a glava nadole, te ga delju deo po deo sekirama. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

13. Zatim ga čuvari čistilišta vežu za kočije i vuku tamo-amo preko zemlje koja je u plamenu, bukti i usijana je. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

14. Zatim ga čuvari čistilišta nateraju da se penje i silazi niz ogromno brdo užarenog ugljevlja, koje bukti i usijano je. Tako on oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

15. Zatim ga čuvari čistilišta okrenu, tako da su stopala nagore, a glava nadole, te ga urone u usijan metalni kotao, koji se puši, bukti i užaren je. I dok se kuva u kovitlacu pene, čas izroni, pa uroni, čas se zavrti. Tako oseća bolne, razdiruće, probadajuće osećaje. I ne umire sve dok njegov loš postupak nije iscrpeo svoju posledicu.

16. Zatim ga čuvari čistilišta bace u Veliko čistilište. A što se tiče Velikog čistilišta, monasi:

Ima četiri ugla i sagrađeno je
sa četvoro vrata, na svakoj strani po jedna.
Zidovi mu gvozdeni, svuda unaokolo
a pokriven gvozdenim krovom.
I pod mu od gvožđa sačinjen
te zagrejan tako da se usija.
Veličina mu je stotinu yođana;
stoji tako, muka prepun.

17. Monasi, mogao bih vam na bezbroj načina pričati o čistilištu. Toliko načina da je teško naći poređenje za sve muke u njemu.

(SVET ŽIVOTINJA)

18. Monasi, ima životinja koje se hrane travom. One jedu tako što pregrizu zubima zelenu ili suvu travu. A koje se životinje hrane travom? Slonovi, konji, stoka, magarci, koze i jeleni, kao i druge slične životinje. Budala koja se ranije oduševljavala ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu životinja koje se hrane travom.

19. Postoje životinje koje se hrane izmetom. Nanjuše izmet izdaleka i jurnu ka njemu: ‘Hrana, hrana!’ Baš kao što brahmani pojure kad namirišu žrtveni obred, misleći: ‘Hrana, hrana!’, isto tako i životinje koje se hrane izmetom, kad namirišu izmet izdaleka, pojure ka njemu: ‘Hrana, hrana!’ A koje se životinje hrane izmetom? Živina, svinje, psi i šakali, kao i druge slične životinje. Budala koja se ranije oduševljavala ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu životinja koje se hrane izmetom.

20. Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u mraku. A koje se životinje rode, ostare i umru u mraku? Moljci, crvi i gliste, kao i druge slične  životinje.  Budala  koja  se  ranije  oduševljavala  ukusima  ovde  i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u mraku.

21. Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u vodi. A koje se životinje rode, ostare i umru u vodi? Ribe, kornjače i krokodili, kao i druge slične životinje. Budala koja se ranije oduševljavala ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u vodi.

22. Postoje životinje koje se rode, ostare i umru u truleži. A koje se životinje rode, ostare i umru u truleži? One životinje koje se rode, ostare i umru u truloj ribi, u trulom lešu, usmrdelom testu, u septičkoj jami ili u odvodnom kanalu. Budala koja se ranije oduševljavala ukusima ovde i činila loša dela ovde, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu životinja koje se rode, ostare i umru u truleži.

23. Monasi, mogao bih vam na bezbroj načina pričati o svetu životinja, na toliko načina da je teško naći poređenje za sve muke u svetu životinja.

24. Monasi, zamislite da neki čovek baci obruč da pluta u velikom okeanu, te ga istočni vetar pogura na zapad, a zapadni vetar na istok, severni vetar ga pogura na jug, a južni vetar na sever. I zamislite da u tom okeanu živi slepa kornjača, koja svakih sto godina izranja na površinu. Šta mislite, monasi? Da li bi slepa kornjača uspela da proturi glavu kroz taj obruč?”

„Možda bi joj jednom uspelo, poštovani gospodine, posle veoma du­gog vremena.”

„Monasi, kažem vam, manje bi vremena trebalo slepoj kornjači da proturi glavu kroz taj obruč nego budali, kad jednom ode u čistilište, da se ponovo rodi kao ljudsko biće. A zašto? Zato što tamo nema praktikovanja Dhamme, nema praktikovanja onoga što jeste ispravno, nema činjenja onoga što jeste korisno, nema sticanja zasluga. Tamo preovlađuje uzajamno proždiranje i pokolj slabih.

25. Ako se, pre ili kasnije, na kraju dugog perioda, ta budala ponovo rodi kao ljudsko biće, rađa se u porodici niskog porekla – u porodici izopštenika, lovaca, pletača bambusa, kolara ili onih koji se hrane đubretom – onoj koja je siromašna, s malo toga za jelo i piće, teško preživljava, u kojoj tek retko nađe hranu i odeću; uz to, ružan je, neugledan i deformisan, bolestan, slep, obogaljenih ruku, hrom ili paralizovan; ne dobija ni hranu ni piće, odeću, prevoz, cvetne vence, mirise i kreme za kožu, krevet, prenoćište, ni svetlo; onda telom, govorom i mišlju čini nedela, pa kako tako radi, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

26. Monasi, zamislite da kockar svojim prvim nesrećnim bacanjem kocki izgubi dete, ženu i sav imetak, te i sam postane rob, ipak je takvo nesrećno bacanje zanemarivo; nesrećnije je bacanje kad se budala koja čini nedela telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti preporodi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Takav je potpuna i istinska budala.

(MUDRAC)

27. Monasi, postoje tri karakteristike mudraca, obeležja mudraca, svojstva mudraca. Koja tri? Mudrac je onaj ko misli dobre misli, govori dobre reči i čini dobra dela. Ako mudrac ne bi bio takav, kako bi ga mudar mogao prepoznati na ovaj način: ‘Ova osoba je mudrac, dobar čovek’? Ali kako mudrac jeste onaj ko misli dobre misli, govori dobre reči i čini dobra dela, mudar ga prepoznaje na ovaj način: ‘Ova osoba je mudrac, dobar čovek.’

28. Mudrac oseća zadovoljstvo i radost ovde i sada na tri načina. Ako mudrac sedi u društvu, na ulici ili trgu, i ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima, tada – ako je mudrac taj koji je odustao od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što mu nije dato, nedoličnih seksualnih odnosa, laganja i opijanja, a što je sve osnova nemara – on razmišlja ovako: ‘Ovi ljudi raspravljaju o nekim važnim i značajnim stvarima; a ovakve stvari nisu povezane sa mnom, drugi vide da se u njih ne upuštam.’ To je prva vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

29. I opet, kad uhvate nekog lopova, mudrac vidi da ga kraljevi stavljaju na razne muke… (kao u §4)… Onda mudrac razmišlja ovako: ‘Zbog loših postupaka poput ovih, kada uhvate nekog lopova, kraljevi ga stavljaju na razne muke. Takve stvari nisu povezane sa mnom, drugi me ne vide da se u njih upuštam.’ To je druga vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

30. I opet, kad mudrac sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, dobra dela učinjena u prošlosti – njegova dobra telesna, verbalna i mentalna dela – prekriju ga, zasene i zaokruže. Baš kao što senka visokog planinskog vrha uveče prekrije, zaseni i zaokruži zemlju, tako kad mudrac sedi na stolici, leži u krevetu ili se pruži po podu, dobra dela učinjena u prošlosti – njegova dobra telesna, verbalna i mentalna dela – prekriju ga, zasene i zaokruže. Onda mudrac razmišlja ovako: ‘Nisam činio ono što je loše, nisam činio ono što je okrutno, nisam činio ono što je rđavo. Činio sam ono što je dobro, činio sam ono što je korisno, načinio sam sebi sklonište od jada. Kada umrem, naći ću se na mestu namenjenom onima koji nisu činili ono što je loše… koji su sebi načinili sklonište od jada.’ On ne tuguje, ne žali, niti nariče, ne plače udarajući se u grudi i ne postaje rastresen. To je treća vrsta zadovoljstva i radosti koju mudrac oseća ovde i sada.

31. Mudrac koji se prepustio dobrim postupcima telom, govorom i mišlju, posle sloma tela, posle smrti preporađa se na srećnom odredištu, čak na nebu.

(NEBO)

32. „Ako ima bilo šta za šta se s pravom može reći: ‘To je zaista ono što neko treba da poželi, da teži, to je zaista prijatno’, onda bi to trebalo reći za nebo, jer je zaista teško pronaći poređenje za sreću na nebu”.

Kad ovo bi rečeno, neki monah upita Blaženoga: „Ali, poštovani gospodine, je li ipak moguće dati neko poređenje?”

33. „Može, monaše”, reče Blaženi. „Monasi, zamislite da vladar koji pokreće točak istine poseduje sedam blaga i četiri divne odlike, te zbog toga doživljava zadovoljstvo i radost.

34. A kojih je to sedam blaga? Tako, kada je miropomazani kralj okitio glavu na uposatha dan, petnaestog u mesecu, te se uspeo u gornje oda­je svoje palate, tu mu se ukaže božanski točak-blago, sa hiljadu paoka, naplatkom i glavčinom, savršen u svakom pogledu. Kad ga ugleda, miro­pomazani kralj ovako pomisli: ‘Čuo sam ovo: kada miropomazani kralj okiti glavu na uposatha dan, te se uspne u gornje odaje svoje palate i tu mu se ukaže božanski točak-blago, sa hiljadu paoka, naplatkom i glavčinom, savršen u svakom pogledu, taj kralj tada postaje vladar koji pokreće točak istine. Jesam li ja onda vladar koji pokreće točak istine?’

35. Onda miropomazani kralj ustane sa svog mesta, uze posudu s vodom u levu ruku, poprska točak desnom, ovako govoreći: ‘Okreći se unapred, dobri točku!’ I na to točak-blago, okrećući se, krene ka istoku, a vladar koji pokreće točak istine sledi ga sa svojom četvorostrukom vojskom.

A gde god da se točak zaustavi, tu se ulogori i vladar koji pokreće točak istine, zajedno sa svojom četvorostrukom vojskom. A suparnički kraljevi s istoka dođu do vladara koji pokreće točak istine i ovako mu kažu: ‘Naklon, veliki kralju; dobrodošao, veliki kralju; posavetuj, veliki kralju.’ A vladar koji pokreće točak istine ovako im kaže: ‘Ne treba da ubijate živa bića; ne treba da uzimate ono što vam nije dato; ne treba da zloupotrebljavate čulna zadovoljstva; ne treba da govorite laži; ne treba da uzimate bilo šta što po­mućuje svest; ne treba da jedete ono što ste navikli da jedete.’ I suparnički kraljevi s istoka iskažu lojalnost vladaru koji pokreće točak istine.

Onda točak-blago uroni u istočni okean i ponovo izroni. A potom poč­ne da se okreće ka jugu… I suparnički kraljevi s juga iskažu svoju lojalnost vladaru koji pokreće točak istine. Onda točak-blago uroni u južni okean i ponovo izroni. A potom počne da se okreće ka zapadu… I suparnički kraljevi sa zapada iskažu lojalnost vladaru koji pokreće točak istine. Onda točak-blago uroni u zapadni okean i ponovo izroni. A potom počne da se okreće ka severu… I suparnički kraljevi sa severa iskažu lojalnost vladaru koji pokreće točak istine.

Kada je točak-blago zavladao čitavom zemljom, sve do obala okeana, vrati se u svoju prestonicu i na kapiji unutrašnje palate vladara koji pokreće točak istine ostane za glavčinu pričvršćen, poput ukrasa na kapiji vladareve unutrašnje palate. Takav je točak-blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

36. I opet, slon-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine, potpuno beo, sa sedam oslonaca, natprirodnih moći, sposoban da leti, kralj slonova po imenu ‘Uposatha.’ Kada ga ugleda, vladar koji pokreće točak istine pomisli: ‘Divno bi bilo uzjahati ovoga slona, ako je moguće ukrotiti ga!’ Potom slon-blago bi ukroćen poput čistokrvnog slona kojeg su dugo vežbali. I tako se desi da vladar koji pokreće točak istine, isprobavajući slona-blago, popne se na njega ujutro i pošto pređe čitavu zemlju do obala okeana, vrati se u kraljevsku prestonicu na jutarnji obrok. Takav je slon- blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

37. I opet, konj-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine, potpuno beo, sa glavom crnom kao zift, sa grivom nalik munđa travi, natprirodnih moći, sposoban da leti, kralj konja po imenu ‘Valāhaka’ [’Oblak koji grmi’]. Kada ga ugleda, vladar koji pokreće točak istine pomisli: ‘Divno bi bilo uzjahati ovoga konja, ako je moguće ukrotiti ga!’ Potom konj-blago bi ukroćen poput čistokrvnog konja kojeg su dugo vežbali. I tako se desi da vladar koji pokreće točak istine, isprobavajući konja-blago, popne se na njega ujutro i pošto pređe čitavu zemlju do obala okeana, vrati se u kraljevsku prestonicu na jutarnji obrok. Takav je konj- blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

38. I opet, dragulj-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine. To je fini beril iz najčistije vode, sa osam strana i pravih ivica. Sjaj dragulja-blaga prostire se mnogo yođana unaokolo. I tako se desi da vladar  koji  pokreće  točak  istine,  isprobavajući  blago-dragulj,  postroji svoju četvorostruku vojsku i stavivši dragulj-blago na vrh barjaka, krete ka crnilu i tami mraka. A svi [stanovnici] obližnjih sela ustadoše da rade pri toj svetlosti, misleći da je već dan. Takav je dragulj-blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

39. I opet, žena-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine, divna, lepa i ljupka, prekrasnog tena, ni previsoka, ni preniska, ni premršava, ni predebela, ni suviše tamne, ni suviše blede puti, nadmašuje ljudsku lepotu, ne dosežući do božanske. Dodir žene-blaga je poput svile ili pamuka. Kada je hladno, njene ruke su tople; kada je toplo, njen dodir hladi. Telo joj odaje miris sandalovine, a dah miriše na lotos. Ujutro ustaje pre vladara koji pokreće točak istine, a leže posle njega. Spremna da služi, dopadljivog ponašanja i umilnih reči. Pošto nije neverna vladaru koji pokreće točak istine čak ni u mislima, kako bi to mogla biti telom? Takva je žena-blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

40. I opet, rizničar-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine. Zahvaljujući prošlim delima, poseduje božanski vid, vidi skrivena blaga, i ona koja imaju vlasnika i ona koja ga nemaju. Dođe do vladara koji pokreće točak istine i kaže: ‘Gospodaru, budite spokojni, ja ću se pobrinuti za vaše finansije.’ I tako se desi da vladar koji pokreće točak istine, ispro­bavajući rizničara-blago, ukrca se na brod i zaplovi rekom Gang, te nasred reke kaže rizničaru-blagu: ‘Treba mi zlata i zlatnika, rizničaru.’ – ‘Onda, gospodaru, neka se brod zaputi ka jednoj od obala.’ – ‘Rizničaru, meni zapravo zlato i zlatnici treba ovde.’ Na to rizničar-blago uroni obe ruke u vodu i izvuče ćup pun zlata i zlatnika, te se obrati vladaru koji pokreće točak istine: ‘Gospodaru, je li ovo dovoljno? Je li dovoljno učinjeno, do­voljno prineto?’ Takav je rizničar-blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

41. I opet, savetnik-blago se ukaže vladaru koji pokreće točak istine, mudar, lukav, britkog uma, sposoban da vladara koji pokreće točak istine privoli da unapredi ono što jeste vredno napretka, odbaci ono što treba odbaciti i učvrsti ono što treba učvrstiti. On dođe kod vladara koji pokreće točak istine i kaže: ‘Gospodaru, budite spokojni. Ja ću upravljati.’ Takav je savetnik-blago što se ukaza vladaru koji pokreće točak istine.

To je sedam blaga koja poseduje vladar koji pokreće točak istine.

42. A koje su to četiri divne odlike? Tako, vladar koji pokreće točak istine jeste naočit, ljubak i graciozan, izvanredno lepe spoljašnjosti koja nadmašuje ljudska bića. To je prva odlika vladara koji pokreće točak istine.

43. I opet, vladar koji pokreće točak istine živi dugo i traje dugo, i u tom pogledu nadmašuje ljudska bića. To je druga odlika vladara koji pokreće točak istine.

44. I opet, vladar koji pokreće točak istine nema ni bolova ni bolesti, dobrog varenja koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, i u tom pogledu nadmašuje ljudska bića. To je treća odlika vladara koji pokreće točak istine.

45. I opet, vladar koji pokreće točak istine jeste drag i prijatan brahmanima i kućedomaćinima. Baš kao što je otac drag i prijatan svojoj deci, tako vladar koji pokreće točak istine jeste drag i prijatan brahmanima i kućedomaćinima. Brahmani i kućedomaćini takođe su dragi i prijatni vladaru koji pokreće točak istine. Jednom se vladar koji pokreće točak istine sa svojom četvorostrukom vojskom vozio parkom u borbenim kočijama. Onda brahmani i kućedomaćini dođoše kod njega i ovako mu rekoše: ‘Gospodaru, vozite sporije, kako bismo mogli duže da vas posmatramo.’ A on reče svom vozaru: ‘Vozaru, vozi sporije, kako bih mogao da brahmane i kućedomaćine duže posmatram.’ To je četvrta odlika vladara koji pokreće točak istine.

To su četiri divne odlike vladara koji pokreće točak istine.

46. Šta mislite, monasi? Da li bi vladar koji pokreće točak istine osećao zadovoljstvo i radost što poseduje tih sedam blaga i te četiri divne odlike?”

„Poštovani gospodine, vladar koji pokreće točak istine osećao bi za­dovoljstvo i radost makar imao samo jedno blago, a kamoli sedam blaga i četiri divne odlike.”

47. Na to, uzevši kamen veličine pesnice, Blaženi se ovako obrati monasima: „Šta mislite, monasi? Šta je veće, ovaj kamen veličine pesnice, koji držim u ruci ili Himalaji, kralj među planinama?”

„Poštovani, taj kamen veličine pesnice, koji Blaženi drži u ruci jeste beznačajan u odnosu na Himalaje, kralja među planinama, nije ni njihov delić. To dvoje ne mogu se ni porediti.”

„Isto tako, zadovoljstvo i radost koje bi vladar koji pokreće točak isti­ne iskusio jer poseduje tih sedam blaga i te četiri divne odlike beznačajni su u odnosu na sreću na nebu, nisu ni njen delić. To dvoje ne mogu se ni porediti.

48. Ako se pre ili kasnije, na kraju dugog perioda, mudrac ponovo vrati u svet ljudi, preporađa se u porodici plemenitog porekla – u porodici imućnih plemića, imućnih brahmana ili imućnih kućedomaćina – onih koji su bogati, s velikim blagom i imovinom, s ogromnim količinama srebra i zlata, s mnogim posedima i prihodima, bezmernim novcem i žetvom. Naočit je, ljubak i graciozan, izvanredno lepe spoljašnjosti. Raspolaže hranom i pićem, odećom, vozilima, cvetnim vencima, mirisima i pomadama, ležajem, smeštajem i osvetljenjem. Dobro se ponaša telom, govorom i umom, pa pošto tako čini, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se na srećnom odredištu, čak na nebu.

49. Monasi, zamislite da kockar svojim prvim srećnim bacanjem kocki dobije veliko bogatstvo, ipak je to srećno bacanje zanemarivo; mnogo je srećnije bacanje kad se mudrac, koji se dobro ponaša telom, govorom i umom, posle sloma tela, posle smrti preporodi na srećnom odredištu, čak na nebu. Takav je potpuni i istinski mudrac.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.