Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 13

Mahā-dukkhakkhandha sutta
Dugi govor o okeanu patnje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

  1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
  2. Jednog jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše do Sāvatthīja da prose hranu. Usput pomisliše: „Još je rano da prosimo hranu u Sāvatthīju. Kako bi bilo da odemo do parka u kojem borave askete drugih tradicija?” Tako odoše do parka u kojem borave askete drugih tradicija i pozdraviše se s njima. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane. A askete im rekoše:
  3. „Prijatelji, asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje zadovoljstava čula, a i mi isto činimo; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje materijalnog oblika, a i mi isto činimo; asketa Gotama opisuje potpuno razumevanje osećaja, a i mi isto činimo. Čini se da nema razlike, prijatelji, nema odstupanja između učenja o Dhammi askete Gotame i našega, između njegovih saveta i naših.”200
  4. Monasi niti potvrdiše, niti opovrgnuše reči asketa. Umesto toga ustadoše sa svojih mesta i odoše razmišljajući: „Značenje ovih reči ćemo razumeti u prisustvu Blaženoga.”
  5. A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo. [Blaženi na to reče:]
  6. „Monasi, askete drugih tradicija koji tako govore treba pitati ovako: ‘Prijatelji, šta je zadovoljenje, šta je opasnost, a šta je izlaz u pogledu zadovoljstava čula? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost, a šta izlaz u pogledu materijalnog oblika? Šta je zadovoljenje, šta je opasnost i šta je izlaz u pogledu osećaja?’ Kada ih tako pitate, askete drugih tradicija neće moći objasniti, štaviše, upetljaće se u poteškoće. A zašto? Zato što to nije njihova teritorija. Monasi, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi, ko može zadovoljiti um odgovorom na ova pitanja, izuzev Tathāgate, njegovog učenika ili nekoga ko je to naučio od njih.

(ZADOVOLJSTVA ČULA)

  1. (I) A šta je to, monasi, zadovoljenje u pogledu zadovoljstava čula? Monasi, postoji ovih pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zadovoljstva čula. A prijatnost i radost koji nastanu u zavisnosti od tih pet struna zadovoljstva čula jesu zadovoljenje u pogledu zadovoljstava čula.
  2. (II) A šta je to, monasi, opasnost u pogledu zadovoljstava čula? Monasi, zbog posla kojim se neki čovek bavi da bi preživeo – bilo da je reč o računanju, popisivanju, obračunavanju, ratarstvu, trgovini, povrtarstvu, streljaštvu, služenju kralju, bilo kojem drugom zanatu – on mora da se suoči sa hladnoćom, da se suoči sa vrućinom, povređuju ga ubodi obada, komaraca, vetar, sunce, gmizavci; rizikuje smrt od gladi i žeđi. To je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada, a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  3. Ako čovek ne stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on tuguje, žali i nariče, plače udarajući se u prsa i postaje rastresen, jadikujući: ‘Moj rad je uzalud, moj napor je bez ploda!’ I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  4. Ako čovek stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on doživljava bol i tugu nastojeći da je zaštiti: ‘Kako da ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, ni voda ne odnese, niti da je gramzivi naslednici raznesu?’ I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi ili lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese ili je gramzivi naslednici raznesu. I onda tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen, jadikujući: ‘Ono što sam imao, sada više nemam!’ I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  5. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići s plemićima, brahmani sa brahmanima, kućedomaćini s kućedomaćinima; majka se svađa sa sinom, sin s majkom, otac sa sinom, sin sa ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj s prijateljem. I tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, grumenom zemlje, štapovima ili noževima, čime uzrokuju smrt ili tešku patnju. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  1. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, lûk i tobolac, i jurišaju u bitku postrojeni u redove, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  2. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, lûk i tobolac, i jurišaju na utvrđenja, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, na njih sipaju vrelo ulje ili bacaju veliko kamenje, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  3. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi provaljuju u kuće, otimaju, kradu, postavljaju zasede, zavode tuđe žene, a kad ih uhvate, kraljevi ih stavljaju na razne muke. Tako ih osuđuju na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje ušiju, na odsecanje nosa, na odsecanje i ušiju i nosa, na ‘lonac vruće kaše’, na ‘brijanje školjke’, na ‘Rāhuova usta’, na ‘vatreni venac’, na ‘vatrene ruke’, na ‘vlati trave’, na ‘odeću od kore’, na ‘crnu antilopu’, na ‘meso sa kuke’, na ‘novčiće’, na ‘obradu kiselinom’, na ‘osovinu’, na ‘slamnatu prostirku’;201 polivaju ih vrelim uljem, daju psima da ih rastrgnu, žive nataknu na kolac, odsecaju glave mačem – tako ih zadesi smrt ili teška patnja. I to je opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada… opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  4. I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, ljudi čine loše stvari telom, govorom i umom. Otuda, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. To je takođe opasnost u pogledu zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv u budućem životu,202 a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.
  5. (III) A šta je, monasi, izlaz u pogledu zadovoljstava čula? Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti za zadovoljstvima čula.203 To je izlaz u pogledu zadovoljstava čula.
  6. Nemoguće je da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu zadovoljstava čula, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula. Ali moguće je da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu zadovoljstava čula, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju zadovoljstva čula ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju zadovoljstva čula.

(MATERIJALNI OBLIK)

  1. (I) A šta je, monasi, zadovoljenje u pogledu materijalnog oblika? Zamislite devojku iz kaste plemića, iz kaste brahmana ili iz kaste kućedomaćina, od petnaest ili šesnaest godina, ni suviše visoku, ni suviše nisku, ni suviše mršavu, ni suviše debelu, ni suviše tamne, ni suviše svetle puti. Jesu li njezina lepota i ljupkost u tom trenutku na vrhuncu?” – „Da, poštovani gospodine.” – „Prijatnost i radost koji se javljaju zbog te lepote i ljupkosti jesu zadovoljenje u pogledu materijalnog oblika.
  2. (II) A šta je, monasi, opasnost u pogledu materijalnog oblika? Kasnije neko može videti istu tu ženu, ali sada u osamdesetoj, devedesetoj, pa i stotoj godini, staru, povijenu poput kuke, presamićenu, sa štapom, kako se tetura, krhku, u dubokoj starosti, bez zuba, sedu, proređene kose, ćelavu, smežuranu, mlohavih udova. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” – „Jeste.” – „Monasi, to je opasnost u pogledu materijalnog oblika.
  3. I opet, neko može videti istu tu ženu u bolovima, kako pati, smrtno bolesnu, kako leži u sopstvenom izmetu ili mokraći, pa je neko uzme i stavi na drugo mesto. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” – „Jeste.” – „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnog oblika.
  4. I opet, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, dan, dva ili tri pošto je umrla, nadutu, modru, iz nje gnoj curi. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” – „Jeste.” – „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnog oblika.

22–29. I opet, neko može videti istu tu ženu kao leš bačen na mesto za spaljivanje, kako je proždiru gavranovi, sokoli, lešinari, psi, šakali ili razne vrste crva… kostur sa mesom i krvlju, koji na okupu drže tetive… kostur bez mesa, umrljan krvlju, koji na okupu drže tetive… kostur bez mesa i krvi, koji na okupu drže tetive… kosti razbacane svuda unaokolo – ovde kost šake, tamo kost stopala, ovde butna kost, tamo rebro, ovde karlica, tamo kičma, ovde lobanja… kosti sasvim bele, boje školjki… kosti na jednoj gomili… kosti više od godinu dana stare, istrulile i izmrvljene u prah. Šta mislite, monasi? Jesu li njezina nekadašnja lepota i ljupkost iščezli i opasnost postala očigledna?” – „Jeste.” – „Monasi, i to je opasnost u pogledu materijalnog oblika.

  1. (III) A šta je, monasi, izlaz u pogledu materijalnog oblika? Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti za materijalnim oblikom. To je izlaz u pogledu materijalnog oblika.
  2. Nemoguće je da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu materijalnog oblika, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju materijalni oblik ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik. Ali moguće je da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu materijalnog oblika, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju materijalni oblik ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju materijalni oblik.

(OSEĆAJI)

  1. (I) A šta je, monasi, zadovoljenje u pogledu osećaja? Tako, monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, neki monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.204 U takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U takvoj prilici oseća jedino osećaj lišen bola. Zato, kažem, najveće zadovoljenje u pogledu osećaja jeste sloboda od bola.

33–35. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… I u takvoj prilici on se ne odlučuje da nanese bol sebi, ni da nanese bol drugome, niti da nanese bol oboma. U takvoj prilici on oseća jedino osećaj lišen bola. Zato, kažem, najveće zadovoljenje u pogledu osećaja jeste sloboda od bola.

  1. (II) A šta je, monasi, opasnost u pogledu osećaja? Osećaji su prolaz ni, patnja, podložni promeni. To je opasnost u pogledu osećaja.
  2. (III) A šta je, monasi, izlaz u pogledu osećaja? Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti za osećajima. To je izlaz u pogledu osećaja.
  3. Nemoguće je da oni askete i brahmani koji ne razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu osećaja, dakle, nemoguće je da oni sami do kraja razumeju osećaje ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju osećaje. Ali moguće je da oni askete i brahmani koji razumeju, u skladu sa istinom, zadovoljenje kao zadovoljenje, opasnost kao opasnost i izlaz kao izlaz u pogledu osećaja, dakle, moguće je da oni sami do kraja razumeju osećaje ili da upućuju druge, tako da ovi do kraja razumeju osećaje.

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga

Beleške

200 MA: „Potpuno razumevanje” (pariññā) ovde znači prevladavanje (samatikkama) ili napuštanje (pahāna). Isposnici drugih škola poistovećuju puno razumevanje zadovoljstava čula s prvim zadubljenjem, puno razumevanje materijalnog oblika sa nematerijalnom sferom bivanja, a puno razumevanje osećaja sa neperceptivnom sferom bivanja. Buda, nasuprot tome, puno razumevanje zadovoljstava čula opisuje kao put nepovratnika, a puno razumevanje materijalnog oblika i osećaja kao put arahanta.
201 MA daje veoma živopisan opis svakog od ovih oblika mučenja.
202 Treba uočiti ovo: dok se prethodne opasnosti u zadovoljstvima čula nazivaju „okean patnje vidljiv ovde i sada” (sandiṭṭhiko dukkhakkhandho), ova se naziva „okean patnje vidljiv u budućem životu” (samparāyiko dukkhakkhandho).
203 MA kaže da je nibbāna uklanjanje i napuštanje želje i strasti za zadovoljstvima čula, jer sa nibbānom želja i strast bivaju uklonjene i napuštene. Ovde je možda moguće uključiti i put nepovratnika, koji zapravo potpuno napušta želju i strast za zadovoljstvima čula.
204 Da bi osvetlio opasnost u osećajima, Buda se odlučuje da za primer uzme najrafiniraniji i najuzvišeniji tip profanog zadovoljstva, blaženstvo i mir zadubljenja, i pokazuje da su čak i ta stanja prolazna i otuda nas ne mogu trajno zadovoljiti.