Mađđhima nikāya 133
Mahā-Kaććānabhaddekaratta sutta
Mahā Kaććāna i jedna izvanredna noć
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Parku sa toplim izvorima. Kada je zora skoro svanula, poštovani Samiddhi otide do toplih izvora da se okupa. Pošto se okupao, izađe iz vode, te je stajao u donjem ogrtaču i brisao udove. Onda, dok je unaokolo bila još polutama, neko božanstvo divnog sjaja kojim je osvetlilo okolinu toplih izvora dođe do poštovanog Samiddhija. Stojeći sa strane, božanstvo mu ovako reče:
2. „Monaše, da li se sećaš sažetka i razjašnjenja govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć?’”
„Prijatelju, ne sećam se sažetka i razjašnjenja govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Ali, prijatelju, da li se sećaš sažetka i razjašnjenja govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć?’”
„Monaše, ni ja se ne sećam sažetka i razjašnjenja govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Ali, monaše, da li se sećaš stihova iz govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć?’”
„Prijatelju, ne sećam se stihova iz govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Ali, prijatelju, da li se sećaš stihova iz govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć?’”
„Monaše, ni ja se ne sećam stihova iz govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Ali, monaše, nauči sažetak i razjašnjenje govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Monaše, ovladaj sažetkom i razjašnjenjem govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Monaše, zapamti sažetak i razjašnjenje govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’ Monaše, sažetak i razjašnjenje govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć’ jesu korisni, oni pripadaju temelju svetačkog života.”
3. I tako, kad noć bi okončana, poštovani Samiddhi otide do Blaženoga. Pošto mu se pokloni, sede sa strane, ispriča Blaženom sve što se dogodilo, te reče: „Bilo bi dobro ako bi me Blaženi podučio sažetku i razjašnjenju govora ‘Onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’”
4. „Onda, monaše, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Samiddhi. A Blaženi ovako reče:
5. Neka čovek ne oživljava prošlost,
niti na budućnosti svoje nade gradi;
jer prošlost je daleko iza njega,
a do budućnosti još stigao nije.
Umesto toga, neka s uvidom motri
svako stanje koje se javi;
neka ga zna i bude u njega siguran,
nepobedivo, nepokolebljivo.
Napor moraš uložiti danas;
jer, ko zna, već sutra smrt možda stiže.
Sa smrću nagodbe nema,
da ona i horde njene ostanu podalje;
ali onaj ko tako živi marljivo,
neumorno, danju i noću –
njega je Mirni mudrac nazvao –
onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.”
6. Tako reče Blaženi. Ovo izrekavši, Uzvišeni ustade sa svog mesta i otide u svoje odaje.
7. Ubrzo pošto je Blaženi otišao, monasi pomisliše:1219 „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja. A ko će to izložiti podrobno?” Potom pomisliše: „Učitelj hvali Mahā Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje. Kako bi bilo da odemo do njega i upitamo za značenje svega ovoga?”
8. Tako monasi odoše do Mahā Kaććāne i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše: „Neka nam poštovani Mahā Kaććāna to detaljno objasni”.
9. [A poštovani Mahā Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom. Tragajući za zdravim drvetom pomisli kako je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo. Isto tako je i sa vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje toga, a prevideli ste Blaženog, iako ste bili oči u oči s Učiteljem. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste najviši; on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata. To je bilo vreme kad je trebalo Blaženog da pitate za značenje. A kako on kaže, tako je trebalo da zapamtite.”
10. „Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata. To je bilo vreme kad je trebalo Blaženog da pitamo za značenje. A kako on kaže, tako je trebalo da zapamtimo. Pa ipak, Učitelj hvali Mahā Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije podrobno objasnio. Neka poštovanom Mahā Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.”
11. „Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Mahā Kaććāna ovako nastavi:
12. „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u kolibu, pošto je dao sažetak, a ne i detaljno značenje, ovako:
’Neka čovek ne oživljava prošlost…
onaj ko je imao jednu izvanrednu noć.’
Detaljno značenje toga ja razumem na ovaj način:
13. Kako, prijatelji, neko oživljava prošlost? Nečija svest postaje obuzeta željom i strašću kada razmišlja: ‘Moje oko je bilo ovakvo u prošlosti, a oblici su bili takvi.’1220 Pošto mu je svest obuzeta željom i strašću, oduševljava se time. Kad se time oduševljava, oživljava prošlost.
Nečija svest postaje obuzeta željom i strašću kada razmišlja: ‘Moje uho je bilo ovakvo u prošlosti, a zvuci su bili takvi… Moj nos i mirisi… Moj jezik i ukusi… Moje telo i opipljivi predmeti… Moj um je bio ovakav u prošlosti, a objekti uma bili su takvi.’ Pošto mu je svest obuzeta željom i strašću, oduševljava se time. Kad se time oduševljava, oživljava prošlost.
14. A kako neko ne oživljava prošlost? Nečija svest ne postaje obuzeta željom i strašću kada razmišlja: ‘Moje oko je bilo ovakvo u prošlosti, a oblici su bili takvi.’ Pošto mu svest nije obuzeta željom i strašću, ne oduševljava se time. Kad se time ne oduševljava, ne oživljava prošlost.
Nečija svest ne postaje obuzeta željom i strašću kada razmišlja: ‘Moje uho je bilo ovakvo u prošlosti, a zvuci su bili takvi… Moj nos i mirisi… Moj jezik i ukusi… Moje telo i opipljivi predmeti… Moj um je bio ovakav u prošlosti, a objekti uma bili su takvi.’ Pošto mu svest nije obuzeta željom i strašću, ne oduševljava se time. Kad se time ne oduševljava, ne oživljava prošlost.
15. Kako, prijatelji, neko polaže svoje nade u budućnost? Neko svim srcem želi da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ‘Neka moje oko bude ovakvo u budućnosti, a oblici takvi!’ Pošto svim srcem želi, oduševljava se time što želi. Kad se time oduševljava, polaže svoje nade u budućnost.
Neko svim srcem želi da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ‘Neka moje uho bude ovakvo u budućnosti, a zvuci takvi!… Neka moj nos i mirisi… Neka moj jezik i ukusi… Neka moje telo i opipljivi predmeti… Neka moj um bude ovakav u budućnosti, a objekti uma takvi!’ Pošto svim srcem želi, oduševljava se time što želi. Kad se time oduševljava, polaže svoje nade u budućnost.
16. A kako, prijatelji, neko ne polaže svoje nade u budućnost? Neko ne želi svim srcem da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ‘Neka moje oko bude ovakvo u budućnosti, a oblici takvi!’ Pošto ne želi svim srcem, ne oduševljava se time. Kad se ne oduševljava, ne polaže svoje nade u budućnost.
Neko ne želi svim srcem da dobije ono što još uvek ne poseduje, misleći: ‘Neka moje uho bude ovakvo u budućnosti, a zvuci takvi!… Neka moj nos i mirisi… Neka moj jezik i ukusi… Neka moje telo i opipljivi predmeti… Neka moj um bude ovakav u budućnosti, a objekti uma takvi!’ Pošto ne želi svim srcem, ne oduševljava se time. Kad se ne oduševljava, ne polaže svoje nade u budućnost.
17. Kako je neko pobeđen u pogledu stanjâ koja nastaju sada? U pogledu oka i oblika koji nastaju sada, njegova svest je obuzeta željom i strašću za tim što je nastalo sada. Pošto mu je svest obuzeta željom i strašću, time se oduševljava. Kad se time oduševljava, pobeđen je u pogledu stanjâ koja nastaju sada.
U pogledu uha i zvukova koji nastaju sada… nosa i mirisa… jezika i ukusa… tela i opipljivih predmeta… uma i objekata uma koji nastaju sada, njegova svest je obuzeta željom i strašću za tim što je nastalo sada. Pošto mu je svest obuzeta željom i strašću, time se oduševljava. Kad se time oduševljava, pobeđen je u pogledu stanjâ koja nastaju sada.
18. A kako je neko nepobediv u pogledu stanjâ koja nastaju sada? U pogledu oka i oblika koji nastaju sada, njegova svest nije obuzeta željom i strašću za tim što je nastalo sada. Pošto mu svest nije obuzeta željom i strašću, time se ne oduševljava. Kad se time ne oduševljava, nepobediv je u pogledu stanjâ koja nastaju sada.
U pogledu uha i zvukova koji nastaju sada… nosa i mirisa… jezika i ukusa… tela i opipljivih predmeta… uma i objekata uma koji nastaju sada, njegova svest nije obuzeta željom i strašću za tim što je nastalo sada. Pošto mu svest nije obuzeta željom i strašću, time se ne oduševljava. Kad se time ne oduševljava, nepobediv je u pogledu stanjâ koja nastaju sada.
19. Prijatelji, kada je Blaženi ustao sa svoga mesta i otišao u kolibu, pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja, a to je:
’Neka čovek ne oživljava prošlost… onaj ko je imao jednu izvanrednu noć’, detaljno značenje toga ja razumem na ovaj način. Prijatelji, ako želite, idite do Blaženoga i pitajte ga za značenje svega toga. Onako kako vam Blaženi objasni, tako bi trebalo da zapamtite.”
20. Na to monasi, nadahnuti i obradovani rečima poštovanog Mahā Kaććāne, ustadoše sa svog mesta i odoše do Blaženog. Pošto se poklone, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo pošto ih je on napustio, te dodadoše: „Tako smo otišli do poštovanog Mahā Kaććāne i upitali za značenje. I poštovani Mahā Kaććāna nam je objasnio značenje tim rečima, pojmovima i rečenicama”.
21. „Monasi, Mahā Kaććāna je mudar, Mahā Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, objasnio bih vam upravo na način kako je Mahā Kaććāna učinio. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da zapamtite.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1219 Sve do §12, isto kao u MN 18.10–15.
1220 MA: U dve prethodne sutte i u onoj koja sledi Buda sažetak i analizu zasniva na pet sastojaka, ali ovde im prilazi kroz razmatranje iz perspektive dvanaest područja čula. Razumevajući Budinu nameru, poštovani Mahā Kaććāna govori na ovaj način, a zbog veštine da razume metod čak i onda kad nije eksplicitno pokazan, Buda ga je označio kao prvog među svojim učenicima u detaljnom objašnjavanju učenja koje je saopšteno tek ukratko.