Mađđhima nikāya 137
Saḷāyatanavibhanga sutta
Razjašnjenje šest područja čula
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, podučiću vas razjašnjenjem šest područja čula. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
3. „Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti. Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti. Šest vrsta svesti treba razumeti. Šest vrsta kontakata treba razumeti. Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti. Trideset šest pozicija bića treba razumeti. I tako, oslanjajući se na ovo, napustite ono. Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju, Plemeniti je podoban da poduči neku grupu. Među onima koji podučavaju, on je taj kojeg nazivaju nenadmašnim vodičem onima kojima je putokaz potreban. Ovo je sažetak razjašnjenja šest područja čula.
4. ‘Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji područje oka, područje uha, područje nosa, područje jezika, područje tela i područje uma. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’
5. ‘Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji područje oblika, područje zvuka, područje mirisa, područje ukusa, područje opipljivog i područje objekta uma. U vezi sa tim je rečeno: ‘Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’
6. ‘Šest vrsta svesti treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji svest o viđenom, svest o čujnom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta svesti treba razumeti.’
7. ‘Šest vrsta kontakata treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji kontakt oka, kontakt uha, kontakt nosa, kontakt jezika, kontakt tela i kontakt uma. U vezi sa tim je rečeno: ‘Šest vrsta kontakata treba razumeti.’
8. ‘Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti.’1235 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno?
Kad okom vidi oblik, čovek istražuje oblik koji može stvoriti radost, istražuje oblik koji može stvoriti tugu, istražuje oblik koji može stvoriti spokojstvo.1236 Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma, čovek istražuje objekat uma koji može stvoriti radost, istražuje objekat uma koji može stvoriti tugu, istražuje objekat uma koji može stvoriti spokojstvo. Tako postoji šest vrsta istraživanja s radošću, šest vrsta istraživanja s tugom, šest vrsta istraživanja sa spokojstvom. U vezi s tim je rečeno: ‘Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti.’
9. ‘Trideset šest pozicija bića treba razumeti.’1237 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju.1238 Postoji šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju. Postoji šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.
10. A kojih je to šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra dobitkom ako stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na domaćinskom životu.
Kad neko smatra dobitkom ako stekne zvuke dostupne uhu… stekne mirise dostupne nosu… stekne dodire dostupne telu… stekne objekte uma dostupne umu, objekte za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na domaćinskom životu.
11. A kojih je to šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na životu u obuzdavanju.1239
Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na životu u obuzdavanju.
12. A kojih je to šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra nedobitkom ako ne stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao, što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na domaćinskom životu.
Kad neko smatra nedobitkom ako ne stekne zvukove dostupne uhu… ako ne stekne mirise dostupne nosu… ne stekne ukuse dostupne jeziku… ne stekne dodire dostupne telu… ne stekne objekte uma dostupne umu, objekte uma za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao, što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na domaćinskom životu.
13. A kojih je to šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, stvara u sebi čežnju za krajnjim pročišćenjem ovako: ‘Kada ću dostići i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’1240 U onome ko tako stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem, tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na životu u obuzdavanju.
Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem ovako: ‘Kada ću dostići i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’ U onome ko tako stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na životu u obuzdavanju. To je šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju.
14. A kojih je to šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu? Kada okom vidi oblik, spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neukom, običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela], te je slep za opasnost. Takvo spokojstvo ne nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na domaćinskom životu.1241
Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neukom, običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela], te je slep za opasnost. Takvo spokojstvo ne nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na domaćinskom životu. To je šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu.
15. A kojih je to šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na životu u obuzdavanju.1242
Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na životu u obuzdavanju. To je šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.
U vezi s ovim je rečeno: ‘Trideset šest pozicija bića treba razumeti.’
16. ‘I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
Monasi, zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se one prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze.
Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze.
17. Postoji, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti; postoji spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu.1243
18. A kakvo je, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti? Postoji spokojstvo u pogledu oblika, zvukova, mirisa, ukusa i dodira. To je, monasi, spokojstvo raznoliko, zasnovano na raznolikosti.
19. A kakvo je, monasi, spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu? Postoji spokojstvo u pogledu područja beskrajnog prostora, područja beskonačne svesti, područja ničega i područja ni opažanja ni neopažanja. To, monasi, jeste spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu
20. Tako, monasi, zaviseći i oslanjajući se na spokojstvo ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, napustite i prevaziđite spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti. Tako se ono napušta; tako se prevazilazi.1244
Monasi, zaviseći i oslanjajući se na ne-poistovećivanje,1245 napustite i prevaziđite spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu. Tako se ono napušta; tako se prevazilazi.
U vezi s ovim je rečeno: ‘I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono.’
21. ‘Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’1246 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
22. Monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; greše i iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva prvi temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.
23. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Neki od njegovih učenika ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; greše i iskrivljuju Učiteljev nauk. Neki od njegovih učenika žele da čuju, da saslušaju i trude se da razumeju; oni ne greše i ne iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene, time on nije ni nezadovoljan, niti oseća da njegove želje nisu ispunjene; ostajući slobodan i od zadovoljstva i od nezadovoljstva, živi u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva drugi temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.
24. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici žele da čuju, da saslušaju i trude se da razumeju; ne greše i ne iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata jeste zadovoljan i oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva treći temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.
U vezi s ovim je rečeno: ‘Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’
25. ‘Među onima koji podučavaju, Plemenitog nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti.’1247 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
Kada ga krotitelj slonova vodi, monasi, slon kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj konja vodi, monasi, konj kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj bivola vodi, monasi, bivo kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug.
26. Monasi, kada ga Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova.1248 Pošto poseduje materijalni oblik, taj čovek vidi oblik: to je prvi smer. Ne opažajući oblik unutar, on opaža oblike izvan: to je drugi smer. Okrenut je samo lepome: to je treći smer. Potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih podražaja, neobraćanjem pažnje na opažanje raznolikosti, svestan da „prostor jeste beskrajan”, ulazi on i boravi u području beskrajnog prostora: to je četvrti smer. Potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna”, ulazi i boravi u području beskonačne svesti: to je peti smer. Potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da „ništa ne postoji”, ulazi i boravi u području ničega: to je šesti smer. Potpunim nadilaženjem područja ničega, ulazi i boravi u području ni opažanja ni neopažanja: to je sedmi smer. Potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, ulazi i boravi u području prestanka opažaja i osećaja: to je osmi smer.
Monasi, kada ga Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova.
27. Dakle, u vezi s ovim je rečeno: ‘Među onima koji podučavaju, Plemenitog nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti.’”
Ovako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1235 MA: Mentalno istraživanje (manopavićāra) jesu usmerena misao i istraživanje. Čovek istražuje (ili ispituje, upavićarati) određeni objekat kroz misao koja istražuje (vićāra), a usmerena misao je s ovom povezana.
1236 MA: Videvši oblik svešću o viđenom, čovek istražuje oblik koji je, kao objekat, izvor radosti (tuge, spokojstva).
1237 MA: To su pozicije (pada) za bića koja nameravaju da ostanu u krugu preporađanja i za ona koja nameravaju da iz njega izađu.
1238 MA: „Zasnovanih na domaćinskom životu” znači povezanih sa strunama zadovoljstva čula; „zasnovanih na životu u obuzdavanju” znači povezanih s uvidom.
1239 MA: To je radost što nastane kada je neko stekao uvid i živi posmatrajući razlaganje tvorevina pomoću snage oštrog i blistavog znanja uvida usmerenog ka tvorevinama.
1240 MA objašnjava „najvišu pročišćenost” i „to područje” kao stanje arahanta. Videti MN 44.28.
1241 MA: Ovo je spokojstvo neznanja koje se javlja u onome ko nije savladao ograničenja nametnuta nečistoćama uma ili budućim rezultatima (postupaka). On „ne nadilazi oblik”, zato što je zarobljen, vezan za objekat poput muve za grumen šećera.
1242 MA: Ovo je spokojstvo povezano sa znanjem uvida. Ono ne postaje željno primamljivih objekata koji se pojave u dometu čula, niti postaje besno zbog neželjenih objekata.
1243 MA kaže da je prethodno bilo reči o profanom spokojstvu, ali ovde je kontrast između spokojstva u različitim čulnim iskustvima i spokojstva meditativnih postignuća.
1244 MA parafrazira: „Pomoću spokojstva nematerijalnih postignuća napusti spokojstvo postignuća suptilne materije; pomoću uvida u nematerijalnu sferu, napusti uvid u sferu suptilne materije.”
1245 MA kaže da se nepoistovećivanje (atammayatā – videti fusnotu 1066) ovde odnosi na „uvid koji vodi nastanku”, tj. uvid koji neposredno prethodi otvaranju transcendentnog puta; jer to vodi napuštanju spokojstva nematerijalnih postignuća i spokojstvu uvida.
1246 Satipaṭṭhāna ovde očigledno ima drugačije značenje nego obično, što postaje jasno na osnovu onoga što sledi. „Plemeniti” jeste Buda.
1247 Ovo je jedan od devet epiteta Budinih, prema uobičajenom nabrajanju Budinih kvaliteta.
1248 Ovih „osam smerova” je osam usavršenosti, o čemu videti fusnotu 764.