Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 137

Saḷāyatanavibhanga sutta
Razjašnjenje šest područja čula

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas razjašnjenjem šest područja čula. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovori­še monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti. Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti. Šest vrsta svesti treba razumeti. Šest vrsta kontakata treba razumeti. Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti. Trideset šest pozicija bića treba razumeti. I tako, oslanjajući se na ovo, napustite ono. Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju, Plemeniti je podoban da poduči neku grupu. Među onima koji podučavaju, on je taj kojeg nazivaju nenadmašnim vodičem onima kojima je putokaz potreban. Ovo je sažetak razjašnjenja šest područja čula.

4. ‘Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji područje oka, područje uha, područje nosa, područje jezika, područje tela i područje uma. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’

5. ‘Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji područje oblika, područje zvuka, područje mirisa, područje ukusa, područje opipljivog i područje objekta uma. U vezi sa tim je rečeno: ‘Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’

6. ‘Šest vrsta svesti treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji svest o viđenom, svest o čujnom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta svesti treba razumeti.’

7. ‘Šest vrsta kontakata treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji kontakt oka, kontakt uha, kontakt nosa, kontakt jezika, kontakt tela i kontakt uma. U vezi sa tim je rečeno: ‘Šest vrsta kontakata treba razumeti.’

8. ‘Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti.’Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno?

Kad okom vidi oblik, čovek istražuje oblik koji može stvoriti radost, istražuje oblik koji može stvoriti tugu, istražuje oblik koji može stvoriti spo­kojstvo. Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma, čovek istražuje objekat uma koji može stvoriti radost, istra­žuje objekat uma koji može stvoriti tugu, istražuje objekat uma koji može stvoriti spokojstvo. Tako postoji šest vrsta istraživanja s radošću, šest vrsta istraživanja s tugom, šest vrsta istraživanja sa spokojstvom. U vezi s tim je rečeno: ‘Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti.’

9. ‘Trideset šest pozicija bića treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je to rečeno? Postoji šest vrsta radosti zasnovanih na doma­ćinskom životu i šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju. Postoji šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju. Postoji šest vrsta spokojstva zasno­vanih na domaćinskom životu i šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.

10. A kojih je to šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra dobitkom ako stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na domaćinskom životu.

Kad neko smatra dobitkom ako stekne zvuke dostupne uhu… stekne mirise dostupne nosu… stekne dodire dostupne telu… stekne objekte uma dostupne umu, objekte za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radost za­snovana na domaćinskom životu.

11. A kojih je to šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na životu u obuzdavanju.

Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, isprav­nom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radost zasnovana na životu u obuzdavanju.

12. A kojih je to šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra nedobitkom ako ne stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao, što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na domaćinskom životu.

Kad neko smatra nedobitkom ako ne stekne zvukove dostupne uhu… ako ne stekne mirise dostupne nosu… ne stekne ukuse dostupne jeziku… ne stekne dodire dostupne telu… ne stekne objekte uma dostupne umu, objekte uma za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao, što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na do­maćinskom životu.

13. A kojih je to šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, stvara u sebi čežnju za krajnjim pročišćenjem ovako: ‘Kada ću dostići i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’ U onome ko tako stvara čežnju za krajnjim oslobo­đenjem, tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na životu u obuzdavanju.

Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, isprav­nom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem ovako: ‘Kada ću dosti­ći i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’ U onome ko tako stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tuga zasnovana na životu u obuzdavanju. To je šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju.

14. A kojih je to šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu? Kada okom vidi oblik, spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neukom, običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela], te je slep za opasnost. Takvo spokojstvo ne nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na domaćinskom životu.

Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna obje­kat uma spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neukom, običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela], te je slep za opasnost. Takvo spokojstvo ne nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na domaćinskom životu. To je šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu.

15. A  kojih  je  to  šest  vrsta  spokojstva  zasnovanih  na  životu  u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak oblika, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na životu u obuzdavanju.

Kada neko zna prolaznost, promenu, kopnjenje i nestanak zvuko­va… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, prolazni, patnja i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvo zasnovano na životu u obuzdavanju. To je šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.

U vezi s ovim je rečeno: ‘Trideset šest pozicija bića treba razumeti.’

16. ‘I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?

Monasi, zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta radosti zasnovanih na do­maćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se one prevazilaze. Zavise­ći i oslanjajući se na šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze.

Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzda­vanju, napustite i prevaziđite šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju. Tako se one napuštaju; tako se prevazilaze.

17. Postoji, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti; postoji spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu.

18. A kakvo je, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti? Postoji spokojstvo u pogledu oblika, zvukova, mirisa, ukusa i dodira. To je, monasi, spokojstvo raznoliko, zasnovano na raznolikosti.

19. A kakvo je, monasi, spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu? Postoji spokojstvo u pogledu područja beskrajnog prostora, područja beskonačne svesti, područja ničega i područja ni opažanja ni neopažanja. To, monasi, jeste spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu

20. Tako, monasi, zaviseći i oslanjajući se na spokojstvo ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, napustite i prevaziđite spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti. Tako se ono napušta; tako se prevazilazi.

Monasi, zaviseći i oslanjajući se na ne-poistovećivanje, napustite i prevaziđite spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu. Tako se ono napušta; tako se prevazilazi.

U vezi s ovim je rečeno: ‘I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono.’

21. ‘Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?

22. Monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; greše i iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva prvi temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

23. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Neki od njegovih učenika ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; greše i iskrivljuju Učiteljev nauk. Neki od njegovih učenika žele da čuju, da saslušaju i trude se da razumeju; oni ne greše i ne iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene, time on nije ni nezadovoljan, niti oseća da njegove želje nisu ispunjene; ostajući slobodan i od zadovoljstva i od nezadovolj­stva, živi u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva drugi temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

24. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ‘Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću.’ Njegovi učenici žele da čuju, da saslušaju i trude se da razume­ju; ne greše i ne iskrivljuju Učiteljev nauk. Time Tathāgata jeste zadovo­ljan i oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, svestan i s jasnim razumevanjem. To se, monasi, naziva treći temelj svesnosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

U vezi s ovim je rečeno: ‘Postoje tri temelja svesnosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’

25. ‘Među onima koji podučavaju, Plemenitog nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?

Kada ga krotitelj slonova vodi, monasi, slon kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj konja vodi, monasi, konj kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, za­pad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj bivola vodi, monasi, bivo kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug.

26. Monasi, kada ga Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova. Pošto poseduje materi­jalni oblik, taj čovek vidi oblik: to je prvi smer. Ne opažajući oblik unutar, on opaža oblike izvan: to je drugi smer. Okrenut je samo lepome: to je treći smer. Potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čul­nih podražaja, neobraćanjem pažnje na opažanje raznolikosti, svestan da „prostor jeste beskrajan”, ulazi on i boravi u području beskrajnog prostora: to je četvrti smer. Potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna”, ulazi i boravi u području beskonačne svesti: to je peti smer. Potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da „ništa ne postoji”, ulazi i boravi u području ničega: to je šesti smer. Potpunim nadilaženjem područja ničega, ulazi i boravi u području ni opažanja ni neopažanja: to je sedmi smer. Potpunim nadilaženjem područ­ja ni opažanja ni neopažanja, ulazi i boravi u području prestanka opažaja i osećaja: to je osmi smer.

Monasi, kada ga Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova.

27. Dakle, u vezi s ovim je rečeno: ‘Među onima koji podučavaju, Plemenitog nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti.’”

Ovako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.