Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 137

Saḷāyatanavibhanga sutta
Razjašnjenje šest područja čula


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, razjasniću vam šest područja čula. Slušajte i dobro zapamtite ono što ću vam reći.“ — „Da, poštovani gospodine“, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti. Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti. Šest vrsta svesti treba razumeti. Šest vrsta kontakata treba razumeti. Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti. Trideset šest pozicija bića treba razumeti. I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono. Postoje tri temelja sabranosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu. Među onima koji podučavaju, on je taj kojeg nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti. Ovo je sažetak razjašnjenja šest područja čula.

4. ’Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Postoji područje oka, područje uha, područje nosa, područje jezika, područje tela i područje uma. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti’.

5. ’Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Postoji područje oblika, područje zvuka, područje mirisa, područje ukusa, područje opipljivog i područje objekta uma. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti’.

6. ’Šest vrsta svesti treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Postoji svest o viđenom, svest o čutom, svest o pomirisanom, svest o okušenom, svest o dodirnutom i svest o mišljenom. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta svesti treba razumeti’.

7. ’Šest vrsta kontakata treba razumeti’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Postoji kontakt oka, kontakt uha, kontakt nosa, kontakt jezika, kontakt tela i kontakt uma. U vezi sa tim je rečeno: ’Šest vrsta kontakata treba razumeti’.

8. ’Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti’. [1] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Kad vidi okom oblik, čovek istražuje oblik koji može stvoriti radost, istražuje oblik koji može stvoriti tugu, istražuje oblik koji može stvoriti spokojstvo. [2] Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma, čovek istražuje objekat uma koji može stvoriti radost, istražuje objekat uma koji može stvoriti tugu, istražuje objekat uma koji može stvoriti spokojstvo. Tako postoji šest vrsta istraživanja sa radošću, šest vrsta istraživanja sa tugom, šest vrsta istraživanja sa spokojstvom. U vezi sa tim je rečeno: ’ Osamnaest vrsta mentalnog istraživanja treba razumeti’.

9. ’Trideset šest pozicija bića treba razumeti’. [3] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno? Postoji šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju. [4] Postoji šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju. Postoji šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu i šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.

10. A kojih su to šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra dobitkom ako stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radošću zasnovanom na domaćinskom životu.

Kad neko smatra dobitkom ako stekne zvuke dostupne uhu… stekne mirise dostupne nosu… stekne dodire dostupne telu… stekne objekte uma dostupne umu, objekte za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što je ranije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – radost se javlja. Takva se radost naziva radošću zasnovanom na domaćinskom životu.

11. A kojih su to šest vrsta radosti zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak oblika, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radošću zasnovanom na životu u obuzdavanju. [5]

Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, radost se u njemu javlja. Takva se radost naziva radošću zasnovanom na životu u obuzdavanju.

12. A kojih su to šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu? Kad neko smatra ne-dobitkom ako ne stekne oblike dostupne oku, oblike za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tugom zasnovanom na domaćinskom životu.

Kad neko smatra ne-dobitkom ako ne stekne zvukove dostupne uhu… ako ne stekne mirise dostupne nosu… ako ne stekne ukuse dostupne jeziku… ako ne stekne dodire dostupne telu… ako ne stekne objekte uma dostupne umu, objekte uma za kojima žudi, poželjne, prijatne, divne i vezane za ovaj svet – ili kada se priseća onoga što ranije nije stekao i što je prošlo, nestalo i promenilo se – tuga se javlja. Takva se tuga naziva tugom zasnovanom na domaćinskom životu.

13. A kojih su to šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak oblika, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, stvara u sebi čežnju za krajnjim oslobođenjem ovako: ’ Kada ću dostići i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’ [6] U onome ko tako u sebi stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tugom zasnovanom na životu u obuzdavanju.

Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, stvara u sebi čežnju za krajnjim oslobođenjem ovako: ’Kada ću dostići i boraviti u tom području koje plemeniti dostižu i u njemu borave?’ U onome ko tako u sebi stvara čežnju za krajnjim oslobođenjem tuga se javlja, sa čežnjom kao uslovom. Takva se tuga naziva tugom zasnovanom na životu u obuzdavanju. To su šest vrsta tuge zasnovanih na životu u obuzdavanju.

14. A kojih su to šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu? Kada okom vidi oblik, spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neupućenom običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela] i slep je prema opasnosti. Takvo spokojstvo ne nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvom zasnovanim na domaćinskom životu. [7]

Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma spokojstvo nastaje u budalastom, zavedenom, običnom čoveku, u neupućenom običnom čoveku koji nije savladao svoja ograničenja ili savladao plodove [svojih dela] i slep je prema opasnosti. Takvo spokojstvo ne nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvom zasnovanim na domaćinskom životu. To su šest vrsta spokojstva zasnovanih na domaćinskom životu.

15. A kojih su to šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju? Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak oblika, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su oblici, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi oblik; zato se ono naziva spokojstvom zasnovanim na životu u obuzdavanju. [8]

Kada neko zna prolaznost, promenu, bleđenje i nestanak zvukova… mirisa… ukusa… dodira… objekata uma, te vidi onakvim kakvi zaista jesu, ispravnom mudrošću, da su objekti uma, i pre i sada, nestalni, izvor patnje i podložni promeni, spokojstvo nastaje. Takvo spokojstvo nadilazi objekat uma; zato se ono naziva spokojstvom zasnovanim na životu u obuzdavanju. To su šest vrsta spokojstva zasnovanih na životu u obuzdavanju.

U vezi sa ovim je rečeno: ’Trideset šest pozicija bića treba razumeti’.

16. ’I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno?

Monasi, zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite  šest vrsta radosti zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se one prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite  šest vrsta tuge zasnovanih na domaćinskom životu. Tako se one napuštaju; tako se one prevazilaze. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanog na obuzdavanju, napustite i prevaziđite  šest vrsta spokojstva zasnovanog na domaćinskom životu. Tako se ono napušta; tako se ono prevazilazi.

Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju, napustite i prevaziđite šest vrsta tuge zasnovanih na obuzdavanju. Tako se ona napušta; tako se ona prevazilazi. Zaviseći i oslanjajući se na šest vrsta spokojstva zasnovanog na obuzdavanju, napustite i prevaziđite  šest vrsta radosti zasnovanih na obuzdavanju. Tako se one napuštaju; tako se one prevazilaze.

17. Postoji, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti; i postoji spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu. [9]

18. A kakvo je to, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti? Postoji spokojstvo u pogledu oblika, zvukova, mirisa, ukusa i dodira. To je, monasi, spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti.

19. A kakvo je to, monasi, spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu? Postoji spokojstvo u pogledu područja beskonačnog prostora, područja beskonačne svesti, podrušja ništavila i područja ni opažanja ni neopažanja. To, monasi, jeste spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu

20. Tako, monasi, zaviseći i oslanjajući se na spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu, napustite i prevaziđite spokojstvo koje je raznoliko, zasnovano na raznolikosti. Tako se ono napušta; tako se ono prevazilazi. [10]

Monasi, zaviseći i oslanjajući se na ne-poistovećivanje, [11] napustite i prevaziđite spokojstvo koje je ujedinjeno, zasnovano na jedinstvu. Tako se ono napušta; tako se ono prevazilazi.

U vezi sa ovim je rečeno: ’I tako, zaviseći od ovoga, napustite ono’.

21. ’Postoje tri temelja sabranosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’ [12] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno?

22. Monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ’Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću’. Njegovi učenici ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; prave greške i iskrivljuju Učiteljevu pouku. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, sabran i potpuno svestan. To se, monasi, naziva prvim temeljem sabranosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

23. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ’Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću’. Neki od njegovih učenika ne žele da čuju, da saslušaju ili se potrude da razumeju; prave greške i iskrivljuju Učiteljevu pouku. Neki od njegovih učenika žele da čuju, da saslušaju i trude se da razumeju; oni ne prave greške i ne iskrivljuju Učiteljevu pouku. Time Tathāgata nije zadovoljan i ne oseća da su njegove želje ispunjene; ostaje slobodan i od zadovoljstva i od nezadovoljstva, živi on u spokojstvu, sabran i potpuno svestan. To se, monasi, naziva drugim temeljem sabranosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

24. Dalje, monasi, saosećajan i želeći im dobro, Učitelj podučava Dhammi svoje učenike iz saosećanja: ’Ovo je za vašu dobrobit; ovo je za vašu sreću’. Njegovi učenici žele da čuju, da saslušaju i trude se da razumeju; ne prave greške i ne iskrivljuju Učiteljevu pouku. Time Tathāgata jese zadovoljan i oseća da su njegove želje ispunjene; pa ipak, živi nepotresen, sabran i potpuno svestan. To se, monasi, naziva trećim temeljem sabranosti koji Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.

U vezi sa ovim je rečeno: ’Postoje tri temelja sabranosti koje Plemeniti neguje i zahvaljujući takvom negovanju Plemeniti je podoban da poduči neku grupu.’

25. ’Među onima koji podučavaju, on je taj kojeg nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti.’ [13] Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno?

Kada ga krotitelj slonova vodi, monasi, slon kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj konja vodi, monasi, konj kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug. Kada ga krotitelj bivola vodi, monasi, bivo kojeg treba ukrotiti ide u jednom smeru – na istok, zapad, sever ili na jug.

26. Monasi, kada ga Tathāgata, usavršeni i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova. [14] Pošto poseduje materijalni oblik, taj čovek vidi oblik: to je prvi smer. Ne opažajući oblik unutar, on opaža oblike izvan: to je drugi smer. Okrenut je samo lepome: to je treći smer. Sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih podražaja, sa neobraćanjem pažnje na opažanje raznolikosti, svestan da „prostor jeste beskonačan“, ulazi on i boravi u području beskonačnog prostora: to je četvrti smer. Sa potpunim nadilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna“, ulazi on i boravi u sferi beskonačne svesti: to je peti smer. Sa potpunim nadilaženjem sfere beskonačne svesti, svestan da „ništa ne postoji“, ulazi on i boravi u području ništavila: to je šesti smer. Sa potpunim nadilaženjem sfere ništavila, on ulazi i boravi u sferi ni opažanja ni neopažanja: to je sedmi smer. Sa potpunim nadilaženjem sfere ni opažanja ni neopažanja, on ulazi i boravi u prestanku opažaja i osećaja: to je osmi smer.

Monasi, kada ga Tathāgata, usavršeni i potpuno probuđeni vodi, čovek kojeg treba ukrotiti ide u osam smerova.

27. Dakle, u vezi sa ovim je rečeno: ’Među onima koji podučavaju, on je taj kojeg nazivaju nenadmašnim vodičem onih koje treba krotiti’.“

Ovako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Komentar za MN: Mentalno istraživanje (manopavićāra) jeste usmerena misao i istraživanje. Čovek istražuje (ili ispituje, upavićarati) određeni objekat kroz misao koja istražuje (vićāra), a usmerena misao je sa ovom povezana. [Natrag]

[2] Komentar za MN: Videvši oblik svešću o viđenom, čovek istražuje oblik koji je, kao objekat, izvor radosti (tuge, spokojstva). [Natrag]

[3] Komentar za MN: To su pozicije (pada) za bića koja nameravaju da ostanu u ovom krugu preporađanja i za ona koja nameravaju da iz njega izađu. [Natrag]

[4] Komentar za MN: „Zasnovanih na domaćinskom životu“ znači povezani sa strunama zadovoljstava čula; „zasnovanih na životu u obuzdavanju“ znači povezanih sa uvidom. [Natrag]

[5] Komentar za MN: To je radost što nastane kada je neko stekao uvid i boravi posmatrajući razlaganje tvorevina uz pomoć snage oštrog i blistavog znanja uvida usmerenog ka tvorevinama. [Natrag]

[6] Komentar za MN objašnjava „najviša oslobođenja“ i „tu osnovu“ kao stanje arahanta. Videti MN 44.28. [Natrag]

[7] Komentar za MN: Ovo je spokojstvo neznanja koje se javlja u onome koji nije savladao ograničenja nametnuta nečistoćama uma ili budućim rezultatima (postupaka). Ona „ne prevazilazi formu“, zato što je zarobljena, vezana za objekat poput muve za grumen šećera. [Natrag]

[8] Komentar za MN: Ovo je spokojstvo povezano sa znanjem uvida. Ono ne postaje željno primamljivih objekata koji se pojave u dometu čula, niti postaje besno zbog neželjenih objekata. [Natrag]

[9] Komentar za MN kaže da je prethodno bilo reči o profanom spokojstvu, ali je ovde kontrast između spokojstva u različitim čulnim iskustvima i spokojstva meditativnih postignuća. [Natrag]

[10] Komentar za MN parafrazira: „Uz pomoć spokojstva nematerijalnih postignuća napusti spokojstvo postignuća suptilne materije; uz pomoć uvida u nematerijalnu sferu, napusti uvid u sferu suptilne materije“. [Natrag]

[11] Komentar za MN kaže da se ne-identifikovanje (atammayatā – videti MN 113, napomena 3) ovde odnosi na „uvid koji vodi do nastanka“, tj. uvid koji neposredno prethodi otvaranju transcendentnog puta; jer to dovodi do napuštanje spokojstva nematerijalnih postignuća i do spokojstva uvida. [Natrag]

[12] Satipaṭṭhāna ovde očigledno ima drugačije značenje nego obično, kao što to postaje jasno na osnovu onoga što sledi. „Plemeniti“ jeste Buda. [Natrag]

[13] Ovo je jedan od devet epiteta Budinih, prema uobičajenom nabrajanju Budinih kvaliteta. [Natrag]

[14] Ovih „osam smerova“ su osam oslobođenja, o čemu videti MN 77, napomenu 4. [Natrag]