Mađđhima nikāya 138
Uddesavibhanga sutta
Razjašnjenje sažetka
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, podučiću vas sažetkom i razjasniti. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
3. „Monasi, monah treba da ispituje stvari tako da, dok ih istražuje, njegova svest nije pometena i raštrkana spolja, niti zaglavljena unutra, a pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren. Ako njegova svest nije pometena i raštrkana nečim spolja, niti zaglavljena unutra, a pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren, tada za njega nema nastajanja patnje – rođenja, starenja i smrti u budućnosti.”
4. Tako reče Blaženi. Kada je to rekao, Uzvišeni ustade sa svog mesta i otide u svoje odaje.1249
5. Nedugo pošto je Blaženi otišao, monasi su ovako raspravljali: „Prijatelji, Blaženi je ustao sa svog mesta i otišao u svoje odaje, pošto je izložio sažetak, bez detaljnog objašnjenja značenja. Ko će sada dati podrobno razjašnjenje?” Zato ovako nastaviše: „Učitelj hvali poštovanog Mahā Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da dâ detaljno razjašnjenje. Kako bi bilo da odemo do njega i pitamo za značenje?”
6–8. (Kao u sutti 133, §8–10.)
9. „Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.
„Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. Poštovani Mahā Kaććāna ovako nastavi:
10. „Kada se, prijatelji, svest naziva ‘pometena i raštrkana spolja’?1250 Tako, kad je monah okom video oblik, ako njegova svest sledi taj znak oblika, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka oblika, 1251 ako je okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka oblika, tada se njegova svest naziva ‘pometena i raštrkana spolja.’
Kada je uhom čuo zvuk… nosom onjušio miris… jezikom okusio ukus… telom dodirnuo nešto opipljivo… umom spoznao objekat uma, ako njegova svest sledi taj znak objekta uma, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka objekta uma, ako je okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka objekta uma, tada se njegova svest naziva ‘pometena i raštrkana spolja.’
11. A kada se, prijatelji, svest naziva ‘nepometena i neraštrkana spolja’? Tako, kad je monah okom video oblik, ako njegova svest ne sledi taj znak oblika, ako nije vezana, niti sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka oblika, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka oblika, tada se njegova svest naziva ‘nepometena i neraštrkana spolja.’
Kada je uhom čuo zvuk… nosom onjušio miris… jezikom okusio ukus… telom dodirnuo nešto opipljivo… umom spoznao objekat uma, ako njegova svest ne sledi taj znak objekta uma, ako nije vezana, niti sputana zadovoljenjem nastalim iz tog znaka objekta uma, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog znaka objekta uma, tada se njegova svest naziva ‘nepometena i neraštrkana spolja.’
12. A kako se, prijatelji, um naziva ‘zaglavljen unutra’?1252 Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Ako njegova svest sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ushićenja i zadovoljstva rođenog iz osame, tada se njegov um naziva ‘zaglavljen unutra.’
13. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije. Ako njegova svest sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije … tada se njegov um naziva ‘zaglavljen unutra.’
14. I opet, slabljenjem ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Ako njegova svest sledi spokojstvo… tada se njegov um naziva ‘zaglavljen unutra.’
15. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Ako njegova svest sledi ni bol ni prijatnost, ako je vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ni bola ni prijatnosti, tada se njegov um naziva ‘zaglavljen unutra.’ Tako se um naziva ‘zaglavljen unutra.’
16. A kako se, prijatelji, um naziva ‘nezaglavljen unutra’? Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame, ako nije vezana i sputana zadovoljenjem nastalim iz tog ushićenja i zadovoljstva rođenog iz osame, ako nije okovana okovom zadovoljenja zbog tog ushićenja i zadovoljstva rođenog iz osame, tada se njegov um naziva ‘nezaglavljen unutra.’
17. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz koncentracije… tada se njegov um naziva ‘nezaglavljen unutra.’
18. I opet, slabljenjem ushićenja, monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi spokojstvo… tada se njegov um naziva ‘nezaglavljen unutra.’
19. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… Ako njegova svest ne sledi ni bol ni prijatnost, ako nije vezana i sputana zadovoljenjem ni u bolu ni u prijatnosti, ako nije okovana okovom zadovoljenja ni u bolu ni u prijatnosti, tada se njegov um naziva ‘nezaglavljen unutra.’ Tako se um naziva ‘nezaglavljen unutra.’
20. A kako, prijatelji, nastaje uznemirenost izazvana vezivanjem?1253 Tako neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, smatra da je materijalni oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da je materijalni oblik u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. Taj se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji. Kako se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji, njegova svest je zaokupljena tom promenom materijalnog oblika. Mentalna stanja uznemirenosti rođena iz te zaokupljenosti promenom materijalnog oblika, nastaju zajedno1254 i nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što je njegov um opsednut, taj čovek je pun strepnji, tužan i zabrinut, a zbog vezivanja postaje uznemiren.1255
Taj čovek smatra da je osećaj sopstvo… Smatra da je opažaj sopstvo… Smatra da su mentalni obrasci sopstvo… Smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Ta se svest menja i postaje drugačija. Kako se njegova svest menja i postaje drugačija, postaje zaokupljena tom promenom. Mentalna stanja uznemirenosti rođena iz te zaokupljenosti promenom svesti, nastaju zajedno i nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što je njegov um opsednut, taj čovek je pun strepnji, tužan i zabrinut, a zbog vezivanja postaje uznemiren. Tako nastaje uznemirenost izazvana vezivanjem.
21. A kako, prijatelji, postoji neuznemirenost usled nevezivanja?1256 Tako, dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne smatra da je materijalni oblik sopstvo ili da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da je materijalni oblik u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. Taj se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji. Kako se njegov materijalni oblik menja i postaje drugačiji, njegova svest nije zaokupljena tom promenom materijalnog oblika. Mentalna stanja uznemirenosti rođena iz te zaokupljenosti promenom materijalnog oblika, ne nastaju zajedno i ne nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što njegov um nije opsednut, taj čovek nije pun strepnji, tužan i zabrinut, a zbog nevezivanja ne postaje uznemiren.
Taj čovek ne smatra da je osećaj sopstvo… Ne smatra da je opažaj sopstvo… Ne smatra da su mentalni obrasci sopstvo… Ne smatra da je svest sopstvo ili da sopstvo poseduje svest ili da je svest u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Ta se svest menja i postaje drugačija. Kako se njegova svest menja i postaje drugačija, ona nije zaokupljena tom promenom. Mentalna stanja uznemirenosti rođena iz te zaokupljenosti promenom svesti ne nastaju zajedno i ne nastavljaju da opsedaju njegov um. Zato što njegov um nije opsednut, taj čovek nije pun strepnji, tužan i zabrinut, a zbog nevezivanja ne postaje uznemiren. Tako postoji neuznemirenost usled nevezivanja.
22. Prijatelji, kada je Blaženi ustao sa svog mesta i otišao u svoje odaje, pošto je izložio sažetak, bez detaljnog objašnjenja značenja, a to je: ‘Monasi, monah treba da ispituje stvari tako da, dok ih istražuje, njegova svest nije pometena i raštrkana spolja, niti zaglavljena unutra, a pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren. Ako njegova svest nije pometena i raštrkana nečim spolja, niti zaglavljena unutra, a pošto se ne vezuje, monah ne postaje uznemiren, tada za njega nema nastajanja patnje – rođenja, starenja i smrti u budućnosti’ – ja detaljno objašnjenje toga razumem na ovaj način. A sada, prijatelji, ako želite, otidite do Blaženoga i pitajte ga za značenje. Kako vam Blaženi objasni, tako bi trebalo da zapamtite.”
23. Nadahnuti i obradovani rečima poštovanog Mahā Kaććāne, monasi ustadoše sa svojih mesta i odoše do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo posle njegovog odlaska, te dodadoše: „Tako odosmo do poštovanog Mahā Kaććāne i upitasmo ga za značenje. Poštovani Mahā Kaććāna nam je izložio značenje tim rečima, tvrdnjama i pojmovima.”
24. „Monasi, Mahā Kaććāna je mudar, Mahā Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, objasnio bih vam upravo na isti način kao što je Mahā Kaććāna učinio. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo zapamtiti.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1249 Čudno je što Buda posle najave da će izložiti sažetak i objašnjenje izgovori samo sažetak i ode. Iako i na drugim mestima Buda iznenada odlazi pošto izgovori nešto enigmatično (na primer u MN 18), u tim situacijama nije prethodno najavio svoju nameru da govori. MA ne daje objašnjenja za ovo.
1250 MA: Svest je „pometena i raštrkana spolja”, tj. među spoljašnjim objektima kad je uzrok tome vezanost za neki spoljašnji objekat.
1251 MA: Sam oblik se naziva znak oblika (rūpanimitta), jer je uzrok javljanja mentalnih nečistoća. Monah „sledi taj znak oblika” vođen strašću.
1252 MA: Um je „zaglavljen unutra” tako što je vezan za neki unutrašnji objekat. Sam tekst pravi prelaz od viññāṇa u Budinom sažetku, na ćitta u Mahā Kaććāninom izlaganju.
1253 Sva poznata izdanja pāli teksta MN 138 imaju ovde anupādā paritassanā, doslovno „uznemirenost izazvana nevezivanjem”, što očigledno protivreči onome što je Buda podučavao na mnogim drugim mestima: uznemirenost nastaje usled vezivanja i prestaje njegovim prestankom. Međutim, ova verzija teksta očito je prethodila nastanku komentara, jer MA prihvata anupādā kao ispravno. Jedna od sutta u Saṁyutta nikāyi (SN 22:7) praktično je identična odlomku o kojem je ovde reč, sem što u njoj postoji, kao što bi se i očekivalo, upādā paritassanā, „uznemirenost izazvana vezivanjem”. Zato sa sigurnošću možemo zaključiti da je u MN 138 reč o vrlo staroj pogrešci, koju treba odbaciti.
1254 MA objašnjava neuobičajenu sintagmu paritassanā dhammasamuppādā kao „uznemirenost žudnje i nastanak (drugih) štetnih mentalnih stanja”.
1255 Uznemirenje je tako posledica nepostojanja bilo kakve trajne suštine u stvarima, a koja bi mogla da nam obezbedi utočište od patnje izazvane njihovom promenom i nestabilnošću.
1256 Ova sintagma identična je u Mađđhima i Saṁyutta verziji sutte.