Mađđhima nikāya 140
Dhātuvibhanga sutta
Razjašnjenje elemenata
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Magadha i na kraju stigao do Rāđagahe. Tu on otide do grnčara Bhaggave i reče mu:
2. „Ako ti nije smetnja, Bhaggava, prenoćio bih jednu noć u tvojoj radionici.”
„Nije mi smetnja, poštovani gospodine, ali već je jedan asketa u njoj. Ako se saglasi, onda ostanite koliko želite.”
3. U to vreme mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti je napustio dom i otišao u beskućnike ispunjen poverenjem u Blaženog, te se već smestio u grnčarevoj kolibi.1264 Tako Blaženi dođe do poštovanog Pukkusātija i reče mu: „Ako ti nije smetnja, monaše, prenoćio bih jednu noć u ovoj radionici.”
„Radionica je dovoljno prostrana, prijatelju.1265 Neka poštovani ostane koliko želi.”
4. Tako Blaženi uđe u grnčarevu radionicu, prostre seno na jednoj strani, te sede nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom. Veći deo noći provede on sedeći [u meditaciji], a poštovani Pukkusāti takođe provede veći deo noći sedeći [u meditaciji]. Onda se u Blaženom javi misao: „Način na koji se ovaj mladić iz dobre porodice ponaša uliva poverenje! Kako bi bilo da ga malo propitam?” Tako upita poštovanog Pukkusātija:
5. „Iz predanosti kome si, monaše, otišao u beskućnike? Ko je tvoj učitelj? Čije učenje slediš?”1266
„Postoji, prijatelju, asketa Gotama, sin naroda Sakya, koji napusti pleme Sakya. I onda se ovakav glas raširi o poštovanom Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Dom napustih iz predanosti Blaženome. Blaženi je moj učitelj. I ja sledim učenje tog Blaženog.”
„Ali, monaše, gde sada živi taj Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni?”
„Prijatelju, ima na severu grad po imenu Sāvatthī. Tamo sada živi taj Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni.”
„Jesi li ikada ranije video Blaženog? I kad bi ga video, da li bi ga prepoznao?”
„Ne, prijatelju. Nikada ranije nisam video Blaženog, niti bih ga prepoznao kad bih ga video.”
6. Onda se Blaženom javi misao: „Iz posvećenosti meni ovaj je mladić iz dobre porodice napustio dom i otišao u beskućnike. Kako bi bilo da ga podučim Dhammi?” I ovako Blaženi reče poštovanom Pukkusātiju: „Poučiću te Dhammi, monaše. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” – „Da, prijatelju”, odgovori poštovani Pukkusāti. A Blaženi ovako nastavi:
7. „Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata, šest osnova čulnog kontakta, osamnaest vrsta mentalnog istraživanja i ima četiri temelja.1267 Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kad ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, taj se naziva utihnuli mudrac. Ne treba zanemarivati mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdavanje i vežbati sebe mira radi. To je sažetak razjašnjenja šest elemenata.
8. ‘Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata.’1268 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoje element zemlje, element vode, element vatre, element vazduha, element prostora i element svesti. U vezi sa tim je rečeno: ‘Monaše, ova osoba se sastoji od šest elemenata.’
9. ‘Monaše, ova osoba se sastoji od šest osnova čulnog kontakta.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čim je tako rečeno? Postoje osnova kontakta okom, osnova kontakta uhom, osnova kontakta nosom, osnova kontakta jezikom, osnova kontakta telom i osnova kontakta umom. U vezi s tim je rečeno: ‘Monaše, ova osoba se sastoji od šest osnova čulnog kontakta.’
10. ‘Monaše, ova osoba se sastoji od osamnaest vrsta mentalnog istraživanja.’1269 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Kad okom vidi oblik, čovek istražuje oblik koji može stvoriti radost, istražuje oblik koji može stvoriti tugu, istražuje oblik koji može stvoriti spokojstvo. Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom pomiriše miris… Kad jezikom okusi ukus… Kad telom dodirne nešto opipljivo… Kad umom spozna objekat uma, čovek istražuje objekat uma koji može stvoriti radost, istražuje objekat uma koji može stvoriti tugu, istražuje objekat uma koji može stvoriti spokojstvo. U vezi s tim je rečeno: ‘Monaše, ova osoba se sastoji od osamnaest vrsta mentalnog istraživanja.’
11. ‘Monaše, ova osoba ima četiri temelja.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoji temelj mudrosti, temelj istine, temelj obuzdavanja i temelj mira.1270 U vezi s tim je rečeno: ‘Monaše, ova osoba ima četiri temelja.’
12. ‘Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdanost i vežbati sebe mira radi.’1271 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
13. Kako, monaše, neko zanemaruje mudrost?1272 Postoji ovih šest elemenata: element zemlje, element vode, element vatre, element vazduha, element prostora i element svesti.
14. A šta je, monaše, element zemlje? Element zemlje može biti unutrašnji ili spoljašnji. Koji je to unutrašnji element zemlje? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, trajno i za njega je vezana, dakle kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i za njega je vezana, zove se unutrašnji element zemlje. Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje. I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.
15. A šta je, monaše, element vode? Element vode može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vode? Bilo šta unutrašnje što pripada osobi, a da je tečno, vodnjikavo i za njega je vezana, dakle žuč, šlajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je tečno, vodnjikavo i za to je vezana, zove se unutrašnji element vode. Unutrašnji i spoljašnji element vode zajedno čine element vode. I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vode i u umu nestaje strast prema elementu vode.
16. A šta je, monaše, element vatre? Element vatre može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vatre? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi, a da je vatreno, vrelo i za to je vezana, dakle ono čime se (telo) zagreva, stari i iscrpljuje groznicom; ono čime se sve pojedeno, popijeno, sažvakano i okušano pravilno svari ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vatreno, vrelo i za to je vezana, zove se unutrašnji element vatre. Unutrašnji i spoljašnji elementi vatre zajedno čine element vatre. I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre.
17. A šta je, monaše, element vazduha? Element vazduha može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vazduha? Bilo šta unutrašnje što pripada osobi, a da je vetar, pokretno i za to je vezana, dakle uzlazni gasovi, silazni gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vetar, pokretno i za to je vezana, zove se unutrašnji element vazduha. Unutrašnji i spoljašnji elementi vazduha zajedno čine element vazduha. I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha.
18. A šta je, monaše, element prostora? Element prostora može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element prostora? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi, a da je prostor, šupljina i za to je vezana, dakle ušne šupljine, nozdrve, usna duplja i ono čime jedemo, pijemo, gutamo i varimo, tamo gde se to izbacuje nadole ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je prostor, šupljina i za to je vezana, zove se unutrašnji element prostora. Unutrašnji i spoljašnji elementi prostora zajedno čine element prostora. I to treba videti kao što zaista jeste, s ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, s pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom prostora i u umu nestaje strast prema elementu prostora.
19. Tada ostaje jedino svest, pročišćena i sjajna.1273 I šta čovek spoznaje takvom svešću? Spoznaje: ‘[Ovo je] prijatno’; spoznaje: ‘[Ovo je] bolno’; spoznaje: ‘[Ovo je] ni bolno ni prijatno.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan, javlja se prijatan osećaj.1274 Kada čovek oseća prijatan osećaj, razume: ‘Osećam prijatan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog kontakta koji osećam kao prijatan, njemu odgovarajući osećaj – prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan – slabi i nestaje.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao bolan javlja se bolan osećaj. Kada čovek oseća bolan osećaj, razume: ‘Osećam bolan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog kontakta koji osećam kao bolan, njemu odgovarajući osećaj – bolan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao bolan – slabi i nestaje.’ Na osnovu kontakta koji se oseća kao ni bolan ni prijatan, javlja se ni bolan ni prijatan osećaj. Kada čovek oseća ni bolan ni prijatan osećaj, razume: ‘Osećam ni bolan ni prijatan osećaj.’ Razume: ‘Nestankom tog kontakta koji osećam kao ni bolan ni prijatan, njemu odgovarajući osećaj – ni bolan ni prijatan osećaj koji je nastao na osnovu kontakta koji se oseća kao ni bolan ni prijatan – slabi i nestaje.’
Monaše, baš kao što se iz kontakta i trenja dva štapa za paljenje stvara toplota i potom vatra, a razdvajanjem i razmeštanjem ta dva štapa za paljenje toplota koju oni stvaraju slabi i nestaje; isto tako, na osnovu kontakta koji se oseća kao prijatan… koji se oseća kao bolan… koji se oseća kao ni bolan ni prijatan, javlja se ni bolan ni prijatan osećaj… Čovek razume: ‘Nestankom tog kontakta koji osećam kao ni bolan ni prijatan, njemu odgovarajući osećaj… slabi i nestaje.’
20. Tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i blistavo.1275 Zamisli, monaše, da vešt zlatar ili zlatarev pomoćnik pripremi peć, užari posudu za topljenje, uhvati mašicama komad zlata i stavi ga u posudu. S vremena na vreme raspiruje vatru, s vremena na vreme poprska komad vodom, s vremena na vreme pažljivo ga ispita. Tako to zlato postane pročišćeno, veoma pročišćeno, potpuno pročišćeno, bez nečistoća, bez primesa, elastično, prilagodljivo i blistavo. Tada, kakvu god vrstu ukrasa da zlatar zamisli – zlatan lanac, minđuše, ogrlicu ili zlatan venac, zlato će poslužiti toj svrsi. Isto tako, monaše, tada ostaje jedino spokojstvo, pročišćeno i sjajno, elastično, prilagodljivo i blistavo.
21. Čovek razume ovako: ‘Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskrajnog prostora i razvijanju svog uma u skladu s tim, tada bi moje spokojstvo, potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega, ostalo za dugo vremena.1276 Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti… ka području ničega… ka području ni opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu s tim, tada bi moje spokojstvo, potpomognuto tim područjem, vezujući se za njega, ostalo za dugo vremena.’
22. Čovek razume ovako: ‘Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskrajnog prostora i razvijanju svog uma u skladu s tim, to bi bilo uslovljeno.1277 Ako bih ovo spokojstvo, tako pročišćeno i sjajno, usmerio ka području beskonačne svesti… ka području ničega… ka području ni opažanja ni neopažanja i ka razvijanju svog uma u skladu s tim, to bi bilo uslovljeno.’ čovek ne formira niti generiše bilo kakvu vrstu volje naklonjene ka bivanju ili ne-bivanju.1278 Pošto ne formira niti generiše bilo kakvu vrstu volje naklonjene ka bivanju ili ne-bivanju, ne vezuje se za bilo šta na ovome svetu. Kada se ne vezuje, nije uznemiren. Kada nije uznemiren, sam za sebe dostiže nibbānu. I ovako razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’1279
23. Ako oseća prijatan osećaj,1280 čovek razume: ‘I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema oduševljavanja njime.’ Ako oseća bolan osećaj, razume: ‘I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema oduševljavanja njime.’ Ako oseća ni bolan ni prijatan osećaj, razume: ‘I on je prolazan; nema vezivanja za njega; nema oduševljavanja njime.’
24. Ako oseća prijatan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe; ako oseća bolan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe; ako oseća ni bolan ni prijatan osećaj, oseća ga odvojenim od sebe. Kada oseća osećaj kojim prestaje telo, čovek razume: ‘Osećam osećaj kojim prestaje telo.’ Kada oseća osećaj kojim prestaje život, razume: ‘Osećam osećaj kojim prestaje život.’1281 Razume: ‘Posle raspada tela, okončanjem života, sve što je osećano, ako nema oduševljavanja time, postaće ohlađeno upravo ovde.’1282 Monaše, kao što lampa gori zahvaljujući ulju i fitilju, a kada ulje i fitilj izgore, ako se ne dospe novo gorivo, ona se gasi usled nedostatka goriva; isto tako, kad oseća osećaj kojim prestaje telo… osećaj kojim prestaje život, razume: ‘Osećam osećaj kojim prestaje život.’ Razume: ‘Posle raspada tela, s okončanjem života, sve što je osećano, ako nema oduševljavanja time, postaće ohlađeno upravo ovde.’
25. Zato, monah koji poseduje [takvu mudrost] poseduje i nenadmašan temelj mudrosti. Jer to je, monaše, nenadmašna plemenita mudrost, dakle znanje o iskorenjivanju svake patnje.1283
26. Njegovo oslobođenje, pošto je zasnovano na istini, neopozivo je. Jer lažno je ono, monaše, što je po svojoj prirodi obmana, a istinito ono što po svojoj prirodi nije obmana – a to je nibbāna. Zato, monah koji poseduje [takvu istinu] poseduje i nenadmašan temelj istine. Jer ono je, monaše, nenadmašna plemenita istina, dakle nibbāna, što po svojoj prirodi nije obmana.
27. Ranije, dok je bio neznalica, sticao je i razvijao vezanosti;1284 sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio s njima i za njih nema ponovnog nastanka. Zato monah koji poseduje [takvu obuzdanost], poseduje i nenadmašan temelj obuzdavanja. Jer to je, monaše, nenadmašna plemenita obuzdanost, dakle napuštanje svakog vezivanja.
28. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je gramzivost, želju i strast; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio s njima i za njih nema ponovnog nastanka. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je bes, zlovolju i mržnju; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio s njima i za njih nema ponovnog nastanka. Ranije, dok je bio neznalica, doživljavao je neznanje i obmanu; sada ih je napustio, sasekao u korenu, načinio poput panja palme, završio s njima i za njih nema ponovnog nastanka. Zato monah koji poseduje [takav mir], poseduje i nenadmašan temelj mira. Jer to je, monaše, nenadmašni plemeniti mir, dakle smirivanje strasti, mržnje i obmanutosti.
29. U vezi sa čime je tako rečeno: ‘Ne treba zanemariti mudrost, već stražariti nad istinom, negovati obuzdanost i vežbati sebe mira radi.’
30. ‘Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kad ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, naziva se mirni mudrac.’1285 Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno?
31. Monaše, ‘ja jesam’ jeste obmana; ‘ja sam ovo’ jeste obmana; ‘ja ću biti’ jeste obmana; ‘ja neću biti’ jeste obmana; ‘imaću oblik’ jeste obmana; ‘biću bez oblika’ jeste obmana; ‘biću onaj koji zamišlja’ jeste obmana; ‘biću onaj koji ne zamišlja’ jeste obmana; ‘neću biti ni onaj koji zamišlja, ni onaj koji ne zamišlja’ jeste obmana. Zamišljanje jeste bolest, zamišljanje jeste tumor, zamišljanje jeste strela. Ko prevaziđe svako zamišljanje, monaše, njega nazivaju utihnuli mudrac. A utihnuli mudrac nije rođen, ne stari, ne umire; nije potresen, niti uznemiren. Jer u njemu nema ničeg čime bi mogao biti rođen.1286 Pošto nije rođen, kako može da ostari? Pošto ne stari, kako može da umre? Pošto ne umire, kako može biti potresen? Pošto nije potresen, kako može biti uznemiren?
32. Dakle, u vezi s tim je rečeno: ‘Plime zamišljanja ne preplavljuju onoga ko stoji na tim [temeljima], a kad ga plime zamišljanja više ne preplavljuju, naziva se utihnuli mudrac.’ Monaše, dobro zapamti kratko razjašnjenje ovih šest elemenata.”
33. Na to poštovani Pukkusāti pomisli: „Zaista, Učitelj je došao do mene! Plemeniti je došao do mene! Potpuno probuđeni je došao do mene!” Onda ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena i poklonivši se do nogu Blaženog, reče: „Poštovani gospodine, zaista sam pogrešio, poneo se kao budala, pometen pogreših, te se Blaženom obratih sa ‘prijatelju.’ Neka mi Blaženi oprosti grešku, na koju ću dobro motriti u budućnosti.”
„Naravno, monaše, zaista si pogrešio, poneo se kao budala, pometen pogrešio, te se Blaženom obrati sa ‘prijatelju.’ Kako svoju grešku vidiš na takav način i ispravljaš sebe u skladu sa Dhammom, opraštam ti. Jer onaj je zreo u praksi Plemenitog kad svoju grešku uvidi na taj način, ispravi sebe u skladu sa Dhammom i obuzdava sebe ubuduće.”
34. „Poštovani gospodine, želeo bih da primim puno zaređenje od Blaženoga.”
„Imaš li čitav ogrtač i prosjačku zdelu, monaše?”
„Nemam ni čitav ogrtač, ni prosjačku zdelu.”
„Monaše, Tathāgata ne daje puno zaređenje onome ko to nema.”
35. Onda poštovani Pukkusāti, nadahnut i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta, poklonio se Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, krene u potragu za ogrtačem i prosjačkom zdelom. I dok je poštovani Pukkusāti tragao za ogrtačem i zdelom, zalutalo govedo nasrnu na njega i ubi ga.
36. Onda jedna grupa monaha dođe do Blaženog, poklone se, sedoše sa strane i rekoše: „Poštovani gospodine, mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti, kojeg je Blaženi kratko podučio, mrtav je. Koje je njegovo odredište? Koji je njegov budući smer?”
„Monasi, mladić iz dobre porodice po imenu Pukkusāti bio je mudar. Vežbao je u skladu sa Dhammom i nije mi zadavao glavobolje u tumačenju Dhamme. Sa razaranjem pet nižih okova, monah Pukkusāti se spontano preporodio [u čistim boravištima] i dostići će konačnu nibbānu, a da se nikada više ne vrati iz toga sveta.”1287
Ovako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1264 Prema MA, Pukkusāti je kralj Takkasile i postao je prijatelj sa Bimbisārom, kraljem Magadhe zahvaljujući trgovcima koji su putovali između ovih dveju država. Tako je Bimbisāra poslao Pukkusātiju zlatni pladanj, na kojem su ispisani opisi tri dragulja i različita tumačenja Dhamme. Kada je Pukkusāti pročitao napisano, ispunila ga je tolika radost, te je odlučio da napusti svetovni život. I bez formalnog zaređenja, obrijao je glavu, obukao žuti ogrtač i napustio palatu. Zaputio se u Rāđagahu, u nameri da sretne Budu, koji je u to vreme boravio u Sāvatthīju, otprilike 450 kilometara dalje. Svojim duhovnim okom Buda je video Pukkusātija i kako je prepoznao u njemu sposobnost da dostigne puteve i plodove, sam se zaputio peške do Rāđagahe da ga sretne. Kako ga ovaj ne bi prepoznao, Buda je snagom volje prikrio svoje posebne fizičke karakteristike, poput obeležja velikog čoveka, i pojavio se samo kao običan lutajući monah. Ubrzo pošto se Pukkusāti smestio u grnčarevoj radionici, s namerom da sutradan produži ka Sāvatthīju i sretne Budu, ovaj je stigao.
1265 Pukkusāti, nesvestan da je pridošlica Buda lično, oslovljava ga na uobičajen način sa „āvuso”.
1266 MA: Buda je ova pitanja postavio tek kao način da započne komunikaciju, jer je već znao da je Pukkusāti zbog njega otišao u beskućnike.
1267 MA: Pošto je Pukkusāti već pročistio preliminarnu praksu puta i bio u stanju da dostigne četvrtu đhānu kroz svesnost daha, Buda je započeo direktno govorom o meditaciji uvida, objašnjavajući krajnju prazninu, koja je temelj za dostizanja stanja arahanta.
1268 MA: Pomoću onoga što zaista postoji Buda objašnjava ono što ne postoji zaista; jer elementi postoje, ali ne i osoba, koja je tek sklop. Ovde je značenje: „To što opažaš kao osobu sastoji se od šest elemenata. U krajnjoj suštini ovde nema osobe. ‘Osoba’ je tek jedan pojam.”
1269 Kao u MN 137.8.
1270 Paññādhiṭṭhāna, saććādhiṭṭhāna, ćāgādhiṭṭhāna, upasamādhiṭṭhāna. MA ādhiṭṭhāna objašnjava rečju patiṭṭhā, koja jasno znači temelj, i predočava značenje iskaza ovako: „Ova osoba koja se sastoji od šest elemenata, šest osnova kontakta i osamnaest vrsta mentalnog pristupa – kada se okrene od toga i dostigne stupanj arahanta, najviše postignuće, čini to oslanjajući se na ova četiri temelja.” Ta četiri temelja su razjašnjena, jedan po jedan, u §12–29.
1271 MA: Od samog početka ne treba zanemariti mudrost rođenu iz koncentracije i uvida, kako bi se prodrlo do mudrosti ploda stanja arahanta. Treba sačuvati istinit govor da bi se stiglo do nibbāne, krajnje istine. Treba negovati obuzdavanje mentalnih nečistoća, kako bismo obuzdali sve mentalne nečistoće prateći put ka stanju arahanta. Od samog početka treba se vežbati u smirivanju nečistoća, kako bismo smirili sve mentalne nečistoće, prateći put ka stanju arahanta. Tako se o mudrosti itd. rođenim iz smirenja i uvida govori kao o preliminarnim temeljima za postizanje temelja mudrosti itd. (karakterističnim za stupanj arahanta).
1272 MA: Nezapostavljanje mudrosti objašnjeno je pomoću meditacije na elemente. Analiza elemenata ovde identična je sa MN 28.6, 11, 16, 21 i MN 62.8–12.
1273 MA: Ovo je šesti element, koji „ostaje” utoliko što Buda treba da ga objasni, a Pukkusāti razume. Ovde je objašnjen kao svest, koja obavlja posao kontemplacije uvida u elemente. Pod ovim nazivom „svest” uključena je takođe kontemplacija osećaja.
1274 Ovaj odeljak pokazuje uslovljenost osećaja i njegovu prolaznost kroz nestanak uslova koji su ga stvorili.
1275 MA ovo objašnjava kao spokojstvo četvrte đhāne. Prema MA, Pukkusāti je već dosegao četvrto zadubljenje i snažno se vezao za njega. Buda prvo hvali ovo spokojstvo, kako bi Pukkusātija nadahnuo poverenjem, a potom ga postepeno odvodi do nematerijalnih zadubljenja i dostizanja puteva i plodova.
1276 Smisao je ovaj: Ako dosegne područje beskonačnog prostora i umre dok je još vezan za njega, preporodiće se u svetu beskonačnog prostora i proživeće čitav životni vek od 20.000 eona određen za taj svet. U tri viša nematerijalna sveta životni vek je dug 40.000, 60. 000 i 64.000 eona.
1277 MA: Ovo je rečeno da bi se pokazala opasnost u nematerijalnim đhānama. Sintagmom „to bi bilo uslovljeno”, on pokazuje: „Iako je tu životni vek 20.000 eona, to je uslovljeno, oblikovano, načinjeno. Otuda je prolazno, nestabilno, ne traje, nepostojano; skopčano je s nestankom, razlaganjem, rastakanjem; skopčano sa rođenjem, starenjem i smrću, utemeljeno u patnji. To nije sklonište, mesto sigurnosti, utočište. Kad neko tu umre kao običan čovek, još uvek je moguće da se preporodi u nekom od četiri stanja uskraćenosti.”
1278 So n’eva abhisankharoti nābhisañćetayati bhavāya vā vibhavāya. Ova dva glagola sugerišu pojam volje kao tvoračke sile koja nosi trajanje uslovljene egzistencije. Prestanak volje za bivanjem ili nebivanjem ukazuje na iskorenjivanje žudnje za večnim postojanjem ili uništenjem, što kulminira dostizanjem stupnja arahanta.
1279 MA kaže da je ovde Pukkusāti pronikao u tri puta i ploda, postavši tako nepovratnik. Shvatio je da je njegov učitelj sam Buda, ali nije mogao da izrazi taj svoj uvid, jer je Buda nastavio da govori.
1280 Ovaj deo pokazuje arahantov boravak u elementu nibbāni sa preostalim tragovima (elemenata uslovljene egzistencije, sa-upādisesa nibbānadhātu). Iako nastavlja da doživljava osećaje, oslobođen je strasti prema prijatnim osećajima, odbojnosti prema bolnim osećajima i neznanja o neutralnim osećajima.
1281 Nastavlja da doživljava osećaje samo dok telo, zajedno sa svojim čulima, nastavlja da funkcioniše, ali ne i posle toga.
1282 Odnosi se na dostizanje elementa nibbāne, bez preostalih tragova (anupādisesa nibbānadhātu) – prestanak svake uslovljene egzistencije u trenutku konačne smrti.
1283 Ovim se završava izlaganje o prvom temelju, započetom u §13. MA kaže da znanje o iskorenjivanju svake patnje jeste mudrost koja pripada plodu stupnja arahanta.
1284 MA pominje četiri vrste vezanosti (upadhi) ovde: videti fusnotu 674.
1285 „Plime zamišljanja” (maññussavā), kako će pokazati naredni pasus, jesu misli i pojmovi koji izviru iz tri korena opsene – žudnja, obmana i gledišta. Radi potpunijeg objašnjenja, videti fusnotu 6. „Mirni mudrac” (muni santo) jeste arahant.
1286 U njemu nema žudnje za postojanjem, koja posle smrti one u kojima je još ima, vodi novom rođenju.
1287 MA kaže da se preporodio u čistom boravištu zvanom Avihā i odmah potom postao arahant. Takođe citira stihove iz Saṁyutta nikāye (SN 1:50), gde se Pukkusāti pominje kao jedan od sedam monaha koji su se preporodili u Avihi i sebi obezbedili oslobođenje nadišavši nebeske okove.