Mađđhima nikāya 143
Anāthapindikovāda sutta
Savet Anāthapindiki
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. U to vreme kućedomaćin Anāthapiṇḍika je bio pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan. Onda se obrati nekom čoveku ovim rečima: „Hajde, dobri čoveče, idi do Blaženog, pokloni mu se do nogu u moje ime i kaži: ‘Poštovani gospodine, kućedomaćin Anāthapiṇḍika je pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan; klanja se do nogu Blaženom.’ Zatim idi do poštovanog Sāriputte, pokloni mu se do nogu u moje ime i kaži: ‘Poštovani gospodine, kućedomaćin Anāthapiṇḍika je pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan; klanja se do nogu poštovanom Sāriputti.’ Zatim kaži: ‘Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ukoliko bi poštovani Sāriputta iz saosećanja posetio dom kućedomaćina Anāthapiṇḍike.’”
„Da, gospodine”, odgovori taj čovek i otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i prenese poruku. Zatim ode do poštovanog Sāriputte,pokloni mu se i prenese poruku ovim rečima: „Bilo bi dobro ukoliko poštovani Sāriputta iz saosećanja poseti dom kućedomaćina Anāthapiṇḍike.” I Sāriputta ćutke prihvati ovaj poziv.
3. Tako se Sāriputta obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do doma kućedomaćina Anāthapiṇḍike, sa poštovanim Ānandom kao svojim pratiocem. Kada je stigao, sede na pripremljeno mesto i reče kućedomaćinu Anāthapiṇḍiki: „Nadam se da se oporavljaš, kućedomaćine, nadam se da ti je bolje. Nadam se da se tvoji bolovi smanjuju, a ne uvećavaju, te da je vidljivo njihovo smanjivanje, a ne uvećavanje.”
4. „Poštovani Sāriputta, ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, vidljivo je njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje. Kao kad bi mi snažan čovek oštrim mačem raspolutio glavu, tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Kao kad bi mi snažan čovek stegao glavu kožnim kaišem, tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Kao kada bi vešti mesar ili njegov pomoćnik rasporili volu stomak, tako snažni bolovi razdiru moj stomak. Ne oporavljam se… Kao kad bi dva snažna čoveka uhvatila slabijeg i počeli da ga okreću iznad jame sa užarenim ugljevljem, tako i moje telo gori. Ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, vidljivo je njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje.”
5. „Onda, domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za oko i moja svest neće zavisiti od oka.’1305 Tako sebe treba da vežbaš. I ovako sebe treba da vežbaš: ‘Neću se vezivati za uho… Neću se vezivati za nos… Neću se vezivati za jezik… Neću se vezivati za telo… Neću se vezivati za um i moja svest neće zavisiti od uma.’ Tako sebe treba da vežbaš.
6. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za oblike… Neću se vezivati za zvukove… Neću se vezivati za mirise… Neću se vezivati za ukuse… Neću se vezivati za dodire… Neću se vezivati za objekte uma i moja svest neće zavisiti od objekata uma.’ Tako sebe treba da vežbaš.
7. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za svest o viđenom… Neću se vezivati za svest o čujnom… Neću se vezivati za svest o omirisanom… Neću se vezivati za svest o okušanom… Neću se vezivati za svest o dodirnutom… Neću se vezivati za svest o spoznatom i moja svest neće zavisiti od svesti o spoznatom.’ Tako sebe treba da vežbaš.
8. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za kontakt oka… Neću se vezivati za kontakt uha… Neću se vezivati za kontakt nosa… Neću se vezivati za kontakt jezika… Neću se vezivati za kontakt tela… Neću se vezivati za kontakt uma i moja svest neće zavisiti od kontakta uma.’ Tako sebe treba da vežbaš.
9. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta oka… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta uha… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta nosa… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta jezika… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta tela… Neću se vezivati za osećaj rođen iz kontakta uma i moja svest neće zavisiti od osećaja rođenog iz kontakta uma.’ Tako sebe treba da vežbaš.
10. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za element zemlje… Neću se vezivati za element vode… Neću se vezivati za element vatre… Neću se vezivati za element vazduha… Neću se vezivati za element svesti i moja svest neće zavisiti od elementa svesti.’ Tako sebe treba da vežbaš.
11. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za materijalni oblik… Neću se vezivati za osećaj… Neću se vezivati za opažaj… Neću se vezivati za mentalne obrasce… Neću se vezivati za svest i moja svest neće zavisiti od svesti.’ Tako sebe treba da vežbaš.
12. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za područje beskrajnog prostora… Neću se vezivati za područje beskonačne svesti… Neću se vezivati za područje ničega… Neću se vezivati za područje ni opažanja ni neopažanja i moja svest neće zavisiti od područja ni opažanja ni neopažanja.’ Tako sebe treba da vežbaš.
13. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za ovaj svet i moja svest neće zavisiti od ovoga sveta. Neću se vezivati za ono što je izvan ovoga sveta i moja svest neće zavisiti od onoga što je izvan ovoga sveta.’ Tako sebe treba da vežbaš.
14. Domaćine, sebe treba ovako da vežbaš: ‘Neću se vezivati za ono što je viđeno, čujno, osećano, spoznato, susretnuto, traženo i umom ispitano, a moja svest neće zavisiti od toga.’ Tako sebe treba da vežbaš.
15. Kad ovo bi rečeno, kućedomaćinu Anāthapiṇḍiki grunuše suze i on zaplaka. Onda ga poštovani Ānanda upita: „Padaš li, kućedomaćine, toneš li?”
„Ne padam, poštovani Ānanda, niti tonem. Iako sam dugo služio Učitelja i monahe vredne poštovanja, nikad ranije nisam čuo ovakav govor o Dhammi.”
„Ovakav govor o Dhammi, kućedomaćine, ne drži se nezaređenim sledbenicima obučenim u belo. Ovakav govor o Dhammi rezervisan je samo za one koji su otišli u beskućnike.”1306
„Pa neka onda, poštovani Sāriputta, takav govor o Dhammi bude održan i nezaređenim sledbenicima obučenim u belo. Ima onih sa sasvim malo prašine u očima, koji stradaju zato što nisu čuli [ovakav govor] o Dhammi. Biće među njima onih koji će razumeti Dhammu.”
16. Kad je kućedomaćinu Anāthapiṇḍiki dat takav savet, poštovani Sāriputta i poštovani Ānanda ustadoše sa svoga mesta i otidoše. Ubrzo potom, kućedomaćin Anāthapiṇḍika preminu i ponovo se rodi na Tusita nebu.
17. I kada je noć već poodmakla, Anāthapiṇḍika, sada mlado božanstvo lepog izgleda, otide do Blaženoga i obasja skoro čitav Đetin gaj. Pošto se pokloni Blaženom, stade sa strane i obrati se Blaženom ovim stihovima:
„Oh, blažen je ovaj Đetin gaj,
u kojem živi mudra Sangha,
i gde boravi kralj Dhamme,
izvor sve moje sreće.
Delom, znanjem i Dhammom,
vrlinom i plemenitošću življenja –
time se smrtnici pročišćuju,
a ne poreklom i imetkom.
Zato mudrac koji vidi
šta zaista vodi dobru njegovom,
treba da upoznaje Dhammu
i njome sebe pročišćuje.
Sāriputta vrh doseže
u vrlini, miru i mudrosti;
svaki monah koji nadiđe svet ovaj
samo mu ravan može biti.”
18. Tako reče mlado božanstvo Anāthapiṇḍika, a Učitelj se s time saglasi. Onda mlado božanstvo Anāthapiṇḍika pomisli: „Učitelj se sa mnom saglasio”, pa se pokloni Blaženom i pazeći da mu ostane sa desne strane, istog trena nestade.
19. Kada noć bi okončana, Blaženi se ovako obrati monasima: „Monasi, prošle noći, kad je poodmakla, došlo je do mene mlado božanstvo divnog izgleda, koje obasja skoro čitav Đetin gaj. Pošto mi se pokloni, stade sa strane i obrati mi se ovim stihovima:
„Oh blažen je ovaj Đetin gaj…
samo mu ravan može biti.”
Tako reče mlado božanstvo. Onda mlado božanstvo pomisli: „Učitelj se sa mnom saglasio”, pokloni mi se i pazeći da mu ostanem sa desne strane, istog trena nestade.”
20. Kad to bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: „To mlado božanstvo, poštovani gospodine, sigurno je Anāthapiṇḍika. Jer kućedomaćin Anāthapiṇḍika imao je potpuno pouzdanje u poštovanog Sāriputtu.”
„Dobro je, Ānanda, dobro je! Ti si izveo pravi zaključak. To mlado božanstvo jeste Anāthapiṇḍika, niko drugi.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
1305 MA kaže da se vezivanje za oko događa usled želje i strasti; svest zavisi od oka zbog žudnje i gledišta. Međutim, kako je Anāthapiṇḍika već onaj koji je ušao u tok, vezanost bi kod njega uključivala jedino žudnju, dok su pogrešna gledišta već iskorenjena na putu ka ulasku u tok.
1306 Ova tvrdnja ne podrazumeva da postoji bilo kakva suštinska ekskluzivnost ili proizvoljna diskriminacija u načinu na koji Buda predstavlja svoje učenje. Oni koji ostaju nezaređeni moraju da se brinu za svoju porodicu, imetak i posao, to ovakav govor koji vodi ka potpunom napuštanju ne bi bio primeren za njih.