Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 145

Punnovāda sutta
Savet Punni

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Jedno veče poštovani Puṇṇa izađe iz osame i otide do Blaženog. Pošto je stigao, pokloni se, te sede sa strane. Sedeći tako sa strane, poštovani Puṇṇa reče Blaženome:

2. „Dobro bi bilo, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi ukratko podučio. Pošto čujem Dhammu od Blaženog, boraviću u osami, marljiv, predan i odlučan.”

„Onda, Puṇṇa, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

„Da, poštovani gospodine,” reče poštovani Puṇṇa. A Blaženi ovako nastavi:

3. „Postoje, Puṇṇa, oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. I ako se monah njima oduševljava, raduje im se, tada postaje vezan za njih. U onome ko se oduševljava, raduje i vezuje, rađa se oduševljenje. Puṇṇa, nastankom oduševljenja, kažem, nastaje i patnja.

Postoje, Puṇṇa, zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostu­pni jeziku… dodiri dostupni telu… objekti uma dostupni umu, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. I ako se monah njima oduševljava, ra­duje im se, tada postaje vezan za njih. U onome ko se oduševljava, raduje i vezuje, rađa se oduševljenje. Puṇṇa, nastankom oduševljenja, kažem, na­staje i patnja.

4. „Postoje, Puṇṇa, oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i pod­sticajni za strast. I ako se monah njima ne oduševljava, ne raduje im se, tada ne postaje vezan za njih. U onome ko se ne oduševljava, ne raduje i ne vezuje, u tome oduševljenje prestaje. Puṇṇa, prestankom oduševljenja, kažem, prestaje i patnja. Postoje, Puṇṇa, zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu… objekti uma dostupni umu, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. I ako se monah njima ne oduševljava, ne raduje im se, tada i ne postaje vezan za njih. U onome ko se ne oduševljava, ne raduje i ne vezuje, u tome oduševljenje prestaje. Puṇṇa, prestankom oduševljenja, kažem, prestaje i patnja.

5. Sada kad sam te ukratko podučio, Puṇṇa, kuda nameravaš da pođeš, gde da boraviš?”

„Poštovani gospodine, sada kad me je Blaženi ukratko podučio, živeću u oblasti Sunāparanta.”

„Puṇṇa, ljudi u Sunāparanti su grubi i oštri. Ako te budu vređali i pretili ti, gde ćeš onda živeti?”

„Ako me ljudi u Sunāparanti i budu vređali i pretili, ipak ću tamo ži­veti i ovako razmišljati: ‘Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju pesnicom.’ Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni.”

„Ali, Puṇṇa, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarali pesnicom, gde ćeš onda živeti?”

„Ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarali pesnicom, ipak ću tamo živeti i ovako razmišljati: ‘Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju grumenjem zemlje.’ Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni.”

„Ali, Puṇṇa, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarili grumenom zemlje, gde ćeš onda živeti?”

„Ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarili grumenom zemlje, ipak ću tamo živeti i ovako razmišljati: ‘Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne udaraju batinom.’ Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni.”

„Ali, Puṇṇa, ako te ljudi u Sunāparanti budu udarili batinom, gde ćeš onda živeti?”

„Ako me ljudi u Sunāparanti i budu udarili batinom, ipak ću tamo živeti i ovako razmišljati: ‘Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer me barem ne ubadaju nožem.’ Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni.”

„Ali, Puṇṇa, ako te ljudi u Sunāparanti budu uboli nožem, gde ćeš onda živeti?”

„Ako me ljudi u Sunāparanti i budu uboli nožem, ipak ću tamo živeti i ovako razmišljati: ‘Dobri su ljudi u Sunāparanti, zaista dobri, jer mi barem nisu oduzeli život oštrim nožem.’ Tako ću tamo živeti, Blaženi. Tako ću tamo živeti, Uzvišeni.”

„Ali, Puṇṇa, ako ljudi u Sunāparanti ipak budu hteli da ti oštrim no­žem oduzmu život, gde ćeš onda živeti?”

„Ako ljudi u Sunāparanti ipak budu hteli da mi oštrim nožem oduzmu život, onda ću ovako razmišljati: ‘Ima učenika Blaženog koji su, zabrinuti, postiđeni i zgađeni telom i životom, tragali su za onima koji će ih ubiti.’ A ja sam evo pronašao svog ubicu i ne tražeći ga. Tako ću tamo misliti, Blaženi. Tako ću tamo misliti, Uzvišeni.”

6. „Dobro je, Puṇṇa, dobro je! Posedujući takvu obuzdanost i mir, bićeš u stanju da živiš u Sunāparanta oblasti. Sada je vreme, Puṇṇa, da uradiš kako misliš da treba.

7. Nadahnut i obradovan rečima Blaženog, poštovani Puṇṇa ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom, te otide, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane. Zatim pospremi mesto na kojem je spavao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač i krene od sela do sela u pravcu Sunāparante. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u oblast Sunāparanta i tu se zadržao. A onda je, tokom perioda monsuna, poštovani Puṇṇa ustalio u praksi zajednicu od pet stotina nezaređenih sledbenika i pet stotina nezaređenih sledbenica, a sam je dostigao trovrsno znanje. Još kasnije, poštovani Puṇṇa dostiže konačno smirenje.

8. Onda jedna grupa monaha otide do Blaženog, poklone se, sedoše sa strane, te ovako rekoše: „Poštovani gospodine, pripadnik klana Puṇṇa, kojeg je Blaženi ukratko podučio, umro je. Kakvo je odredište njegovo? Kakav je njegov budući smer?”

„Monasi, pripadnik klana Puṇṇa bio je mudar. Živeo je u skladu sa Dhammom i nije me ometao u tumačenju Dhamme. Pripadnik klana Puṇṇa dostigao je krajnje oslobođenje.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.