Mađđhima nikāya 146
Nandakovāda sutta
Nandakova pouka monahinjama
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. Onda Mahāpađāpatī Gotamī, zajedno sa pet stotina monahinja, otide do Blaženog. Pošto se pokloni Blaženom, stade sa strane i reče: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poduči monahinje, neka Blaženi uputi monahinje, neka Blaženi održi monahinjama govor o Dhammi.”
3. U to vreme stariji monasi su se smenjivali u podučavanju monahinja, ali poštovani Nandaka nije hteo da ih podučava kada bi red došao na njega.1318 Onda se Blaženi obrati poštovanom Ānandi: „Ānanda, na koga je danas red da podučava monahinje?”
„Poštovani gospodine, red je na poštovanog Nandaku da podučava monahinje, ali on ne želi da ih podučava, iako je na njega došao red.”
4. Na to se Blaženi obrati poštovanom Nandaki: „Pouči monahinje, Nandaka. Uputi monahinje, Nandaka. Održi monahinjama govor o Dhammi, brahmane.”
„Dobro”, odgovori poštovani Nandaka. Tako, ujutro, poštovani Nandaka se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. Kada je prošao Sāvatthī i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka otide on zajedno s pratiocem do Rāđaka parka. Monahinje još izdaleka videše poštovanog Nandaku kako dolazi, te pripremiše mesto za njega i vodu za pranje nogu. Poštovani Nandaka sede na pripremljeno mesto i opra noge. Monahinje se pokloniše i sedoše sa strane, te poštovani Nandaka reče monahinjama:
5. „Sestre, ovaj govor biće u formi pitanja. Kada razumete, treba da kažete: „Razumemo”; kada ne razumete, treba da kažete: „Ne razumemo”; kada ste u sumnji ili zbunjene, pitajte me: „Kako to, poštovani gospodine? Koje je značenje toga?”
„Poštovani gospodine, zadovoljne smo i obradovane što nas je učitelj Nandaka pozvao da tako odgovaramo.”
6. „Sestre, šta mislite? Je li oko trajno ili prolazno?” – „Prolazno, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni, ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Nije, poštovani.”
„Sestre, šta mislite? Je li uho… nos… jezik… telo… um trajan ili prolazan?” – „Prolazan, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani.” – „Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Nije, poštovani. A zašto? Zato što smo to već videle, s punom mudrošću, onakvim kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest unutrašnjih područja čula su prolazne.”1319
„Dobro je, sestre! Isto je tako sa plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo zaista jeste.
7. Sestre, šta mislite? Jesu li oblici… zvukovi… mirisi… ukusi… dodiri… objekti uma trajni ili prolazni?” – „Prolazni, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani.” – „Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Nije, poštovani. A zašto? Zato što smo to već videle, s punom mudrošću, kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest spoljašnjih područja čula je nepostojano.’”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo zaista jeste.
8. Sestre, šta mislite? Je li svest o viđenom… svest o čujnom… svest o omirisanom… svest o okušanom… svest o dodirnutom… svest o spoznatom trajna ili prolazna?” – „Prolazna, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?” – „Patnja, poštovani.” – „Da li je, dakle, ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno smatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ – „Nije, poštovani. A zašto? Zato što smo to već videle, s punom mudrošću, kakvo zaista jeste, dakle: ‘Tih šest vrsta svesti su nepostojane.’”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo zaista jeste.
9. Sestre, zamislite uljanu lampu koja gori: ulje u njoj je prolazno i podložno promeni, njen fitilj je prolazan i podložan promeni, njezin plamen prolazan i podložan promeni, i njezin sjaj prolazan i podložan promeni. Da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Dok ova uljanica gori, njeno ulje, fitilj i plamen su prolazni i podložni promeni, ali njezin sjaj je trajan, stabilan, večan, nepromenjiv?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što dok ta lampa gori, njeno ulje i fitilj jesu prolazni i podložni promeni, zato i njezin sjaj mora biti prolazan i podložan promeni.”
„Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest unutrašnjih područja čula je prolazno i podložno promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest unutrašnjih područja čula je trajan, stabilan, večan, nepromenjiv?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog,1320 a nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo zaista jeste.
10. Sestre, zamislite veliko drvo kako stoji: njegov koren je prolazan i podložan promeni, njegovo stablo prolazno i podložno promeni, njegove grane prolazne i podložne promeni, njegova senka prolazna i podložna promeni. Da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta su prolazni i podložni promeni, ali njegova senka jeste trajna, stabilna, večna, nepromenjiva›?”
„Ne, poštovani. A zašto? Kako su koren, stablo, grane i lišće tog velikog drveta prolazni i podložni promeni, i njegova senka mora biti prolazna i podložna promeni.”
„Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest spoljašnjih područja čula je prolazno i podložno promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest spoljašnjih područja čula je trajan, stabilan, večan, nepromenjiv?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog, a nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo zaista jeste.
11. Sestre, zamislite veštog mesara ili njegovog pomoćnika koji ubije kravu i raspori je oštrim mesarskim nožem. Ne oštetivši joj meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi joj sve tetive, žile i ligamente oštrim mesarskim nožem. A zatim, pošto je sve to povadio, oguli kravi kožu, te preko onoga što je ostalo ponovo razapne istu tu kožu. Da li bi govorio istinu, ako bi ovako rekao: ‘Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što ako bi vešt mesar ili njegov pomoćnik ubio kravu… sve joj povadio, ogulio kožu, pa preko onoga što je ostalo ponovo razapeo istu tu kožu i rekao: ‘Ova krava je spojena s ovom kožom baš kao što je i ranije bila’, ipak bi ta krava bila odvojena od svoje kože.”
12. „Sestre, izložio sam ovo poređenje, kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘meso’ je naziv za šest unutrašnjih područja čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih područja čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ naziv su za oduševljenje i strast. ‘Oštar mesarski nož’ je naziv za plemenitu mudrost – plemenitu mudrost koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.
13. Sestre, postoji sedam elemenata probuđenja,1321 čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Kojih sedam? Sestre, monah razvija svesnost kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. Razvija istraživanje pojava kao element probuđenja… energiju kao element probuđenja… radost kao element probuđenja… smirenje kao element probuđenja… koncentraciju kao element probuđenja… spokojstvo kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. To je sedam elementa probuđenja, čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
14. Kada je poštovani Nandaka ovako posavetovao monahinje, oprosti se od njih ovim rečima: „Idite sad, sestre, vreme je.” Na to se monahinje, nadahnute i obradovane rečima poštovanog Nandake, digoše sa svojih mesta, poklone se poštovanom Nandaki, te otidoše, pazeći da im pri tome on ostane sa desne strane. Potom otidoše do Blaženog, pokloniše mu se i stadoše sa strane. A Blaženi im reče: „Idite sad, sestre, vreme je.” Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on ostane sa desne strane.
15. Ubrzo kad su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, četrnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno nije pun, tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme, ali njihova namera [da postanu probuđene] još uvek nije sasvim ispunjena.”
16–26. Onda se Blaženi obrati poštovanom Nandaki: „Zato, Nandaka, trebalo bi sutra da poučiš monahinje na potpuno isti način.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Nandaka. I tako se sledećeg jutra poštovani Nandaka obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač… (kao §4–14 gore)… Na to se monahinje pokloniše Blaženom i otidoše, pazeći da im pri tome on ostane sa desne strane.
27. Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, petnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno jeste pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme i njihova namera jeste sasvim ispunjena. Monasi, čak i najmanje uznapredovala među ovih petsto monahinja jeste ušla u tok, nije više podložna propasti, sigurno će dostići oslobođenje, neizbežno ide ka probuđenju.”1322
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1318 Jedno od osam važnih pravila koje je Buda uveo kada je uspostavio red monahinja bilo je da svake dve nedelje od monaha treba da zatraže da pošalju jednog od njih, koji će ih podučiti. Prema MA, u prethodnom životu poštovani Nandaka je kralj, a te monahinje njegove konkubine. Želeo je da izbegne svoj red u davanju poduke monahinjama, jer je smatrao da bi neki monah koji poseduje sposobnost viđenja prošlih života, a ugledavši ga kako podučava okružen monahinjama, mogao pomisliti za njega kako još uvek ne može da se odvoji od svojih nekadašnjih konkubina. No, Buda je video da će Nandakin govor koristiti monahinjama i zato je od njega zatražio da ih poduči.
1319 MA: Videle su ih mudrošću uvida.
1320 Tađđaṁ tađđaṁ paććayaṁ paṭićća tađđā tađđā vedanā uppađđanti. Spajanje oka, oblikâ i svesti o viđenom jeste vizuelni kontakt. Nestankom oka, jedan od elemenata odgovornih za vizuelni kontakt je uklonjen. Tada nema ni vizuelnog kontakta, a s tim nestankom, nestaje i osećaj rođen iz vizuelnog kontakta.
1321 MA: Nandaka izlaže ovo učenje o elementima probuđenja zato što mudrost nije sposobna da sama iskoreni nečistoće, već samo kad je udružena sa drugih šest elemenata (mudrost se ovde poistovećuje s istraživanjem pojava kao elementom probuđenja).
1322 MA: Ona koja je najmanje uznapredovala, posle ovoga dostigla je makar ulazak u tok. Ali one čija je namera bila da postanu jednom-povratnici, nepovratnici i arahanti, svaka je ispunila svoju nameru. Zbog svega ovoga, Buda je poštovanog Nandaku označio kao prvog među svojim učenicima u veštini podučavanja monahinja.