Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 148

Ćhaćhakka sutta:
Šest grupa od po šest

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvat­thī­ja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, podučiću vas govorom o Dhammi, koja je divna na početku, divna u sredini i divna na kraju, pravog značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život,1328 i to kroz šest grupa po šest. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

(SAŽETAK)

3. „Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti. Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti. Šest vrsta svesti treba razumeti. Šest vrsta kontakata treba razumeti. Šest vrsta osećaja treba razumeti. Šest vrsta žudnje treba razumeti.

(NABRAJANJE)

4. (I) „’Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoje područje oka, područje uha, područje nosa, područje jezika, područje tela i područje uma. U vezi sa tim je rečeno: ‘Šest unutrašnjih područja čula treba razumeti.’ To je prva grupa od šest.

5. (II) „’Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Postoje područje oblika, područje zvuka, područje mirisa, područje ukusa, područje opipljivog i područje objekta uma. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest spoljašnjih područja čula treba razumeti.’ To je druga grupa od šest.

6. (III) „’Šest vrsta svesti treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; na osnovu uha i zvukova, nastaje svest o čujnom; na osnovu nosa i mirisa, nastaje svest o omirisanom, na osnovu jezika i ukusa, nastaje svest o okušanom, na osnovu tela i opipljivih stvari, nastaje svest o dodirnutom i na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o spoznatom. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta svesti treba razumeti.’ To je treća grupa od šest.

7. (IV) „’Šest vrsta kontakata treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu uha i zvukova, nastaje svest o čujnom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu nosa i mirisa, nastaje svest o omirisanom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu jezika i ukusa, nastaje svest o okušanom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu tela i opipljivih stvari, nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt. Na osnovu uma i objekata uma, nastaje svest o spoznatom; susret to troje jeste kontakt. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta kontakata treba razumeti.’ To je četvrta grupa od šest.

8. (V) „’Šest vrsta osećaja treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu uha i zvukova, nastaje svest o čujnom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu nosa i mirisa, nastaje svest o omirisanom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu jezika i ukusa, nastaje svest o okušanom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu tela i opipljivih stvari, nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. Na osnovu uma i objekata uma, nastaje svest o spoznatom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta osećaja treba razumeti.’ To je peta grupa od šest.

9. (VI) „’Šest vrsta žudnje treba razumeti.’ Tako je rečeno. A u vezi sa čime je tako rečeno? Na osnovu oka i oblika, nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje.1329 Na osnovu uha i zvukova, nastaje svest o čujnom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu nosa i mirisa, nastaje svest o omirisanom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu jezika i ukusa, nastaje svest o okušanom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu tela i opipljivih stvari, nastaje svest o dodirnutom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje. Na osnovu uma i objekata uma, nastaje svest o spoznatom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom osećaj nastaje; s osećajem kao uslovom žudnja nastaje. U vezi s tim je rečeno: ‘Šest vrsta osećaja treba razumeti.’ To je šesta grupa od šest.

(POKAZIVANJE ODSUSTVA SOPSTVA)

10. (I) Ako bilo ko kaže ‘Oko je sopstvo’, to nije održivo.1330 Nastanak i prestanak oka su vidljivi, a kako su nastanak i prestanak oka vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Oko je sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo.1331

Ako bilo ko kaže ‘Oblici su sopstvo’1332… Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Oblici su sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Svest o viđenom je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Svest o viđenom je sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Kontakt oka je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Kontakt oka je sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Osećaj je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Osećaj je sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo, osećaj nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda oko nije sopstvo, oblici nisu sopstvo, svest o viđenom nije sopstvo, kontakt oka nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

11. (II) Ako bilo ko kaže ‘Uho je sopstvo’, to nije održivo. Nastanak i prestanak uha su vidljivi, a pošto su nastanak i prestanak uha vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Uho je sopstvo.’ Otuda uho nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Zvukovi su sopstvo’… ‘Svest o čujnom je sopstvo’… ‘Kontakt uha je sopstvo’… ‘Osećaj je sopstvo’… ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda uho nije sopstvo, zvukovi nisu sopstvo, svest o čujnom nije sopstvo, kontakt uha nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

12. (III) Ako bilo ko kaže ‘Nos je sopstvo’, to nije održivo. Nastanak i prestanak nosa su vidljivi, a kako su nastanak i prestanak nosa vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Nos je sopstvo.’ Otuda nos nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Mirisi su sopstvo’… ‘Svest o omirisanom je sopstvo’… ‘Kontakt nosa je sopstvo’… ‘Osećaj je sopstvo’… ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda nos nije sopstvo, mirisi nisu sopstvo, svest o omirisanom nije sopstvo, kontakt nosa nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

13. (IV) Ako bilo ko kaže ‘Jezik je sopstvo’, to nije održivo. Nastanak i prestanak jezika su vidljivi, a kako su nastanak i prestanak jezika vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Jezik je sopstvo.’ Otuda jezik nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Ukusi su sopstvo’… ‘Svest o okušanom je sopstvo’… ‘Kontakt jezika je sopstvo’… ‘Osećaj je sopstvo’… ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda jezik nije sopstvo, ukusi nisu sopstvo, svest o okušanom nije sopstvo, kontakt jezika nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

14. (V) Ako bilo ko kaže ‘Telo je sopstvo’, to nije održivo. Nastanak i prestanak tela su vidljivi, a kako su nastanak i prestanak tela vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Telo je sopstvo.’ Otuda telo nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Opipljive stvari su sopstvo’… ‘Svest o dodirnutom je sopstvo’… ‘Kontakt tela je sopstvo’… ‘Osećaj je sopstvo’… ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda telo nije sopstvo, opipljive stvari nisu sopstvo, svest o dodirnutom nije sopstvo, kontakt tela nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

15. (VI) Ako bilo ko kaže ‘Um je sopstvo’, to nije održivo. Nastanak i prestanak uma su vidljivi, a kako su nastanak i prestanak uma vidljivi, iz toga bi sledilo: ‘Moje sopstvo nastaje i nestaje.’ Zato nije održivo za bilo koga da kaže ‘Um je sopstvo.’ Otuda um nije sopstvo.

Ako bilo ko kaže ‘Objekti uma su sopstvo’… ‘Svest o spoznatom je sopstvo’… ‘Kontakt uma je sopstvo’… ‘Osećaj je sopstvo’… ‘Žudnja je sopstvo’… Zato nije održivo za bilo koga da kaže: ‘Žudnja je sopstvo.’ Otuda um nije sopstvo, objekti uma nisu sopstvo, svest o spoznatom nije sopstvo, kontakt uma nije sopstvo, osećaj nije sopstvo, žudnja nije sopstvo.

(NASTANAK OSOBE)

16. Tako, monasi, ovo je put koji vodi nastanku osobe.1333 (I) Čovek na oko gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo.’ Na oblike gleda ovako… Na svest o viđenom gleda ovako… Na kontakt oka gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo.’

17–21. (II–VI) Čovek na uho gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’… Čovek na nos gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’… Čovek na jezik gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’… Čovek na telo gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’… Čovek na um gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo.’ Na objekte uma gleda ovako… Na svest o spoznatom gleda ovako… Na kontakt uma gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo.’

(PRESTANAK OSOBE)

22. A ovo je, monasi, put koji vodi prestanku osobe.1334 (I) Čovek na oko gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Na oblike gleda ovako… Na svest o viđenom gleda ovako… Na kontakt oka gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’

23–27. (II–VI) Čovek na uho gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo… Čovek na nos gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo… Čovek na jezik gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo… Čovek na telo gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo… Čovek na um gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Na objekte uma gleda ovako… Na svest o spoznatom gleda ovako… Na kontakt uma gleda ovako… Na osećaj gleda ovako… Na žudnju gleda ovako: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’

(PRIKRIVENE SKLONOSTI)

28. (I) Monasi, na osnovu oka i oblika1335 nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan. Kada neko oseti prijatan osećaj, ako se njime oduševljava, zanese i nastavi da ga se drži, tada je u njemu prikrivena sklonost ka strasti. Kada neko oseti bolan osećaj, ako jadikuje, tuži i nariče, udara se u grudi i postane izbezumljen, tada je u njemu prikrivena sklonost ka odbojnosti. Kada neko oseti ni bolan ni prijatan osećaj, ako ne razume onako kako jeste nastanak, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu tog osećaja, u njemu je tada prikrivena sklonost ka neznanju. Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, a da ne napusti prikrivenu sklonost ka strasti za prijatnim osećajem, da ne ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, da ne iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, dakle bez napuštanja neznanja i buđenja istinskog znanja – to je nemoguće.

29–33. (II–VI) Monasi, na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čujnom… Na osnovu uma i objekata uma, nastaje svest o spoznatom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan… Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, a da ne napusti prikrivenu sklonost ka strasti za prijatnim osećajem, da ne ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, da ne iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, dakle bez napuštanja neznanja i buđenja istinskog znanja1336 – to je nemoguće.

(NAPUŠTANJE PRIKRIVENIH SKLONOSTI)

34. (I) Monasi, na osnovu oka i oblika nastaje svest o viđenom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan. Kada neko oseti prijatan osećaj, ako se njime ne oduševljava, ne zanese i ne nastavi da ga se drži, tada u njemu nema prikrivene sklonosti ka strasti. Kada neko oseti bolan osećaj, ako ne jadikuje, ne tuži i ne nariče, ne udara se u grudi i ne postane izbezumljen, tada u njemu nema prikrivene sklonosti ka odbojnosti. Kada neko oseti ni bolan ni prijatan osećaj, ako razume onako kako jeste nastanak, nestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u pogledu tog osećaja, tada u njemu nema prikrivene sklonosti ka neznanju. Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, tako što napusti prikrivenu sklonost ka strasti za prijatnim osećajem, tako što ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, tako što iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, dakle napusti neznanje i probudi istinsko znanje – to jeste nemoguće.

35–39. (II–VI) Monasi, na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čujnom… Na osnovu uma i objekata uma nastaje svest o spoznatom; susret to troje jeste kontakt; s kontaktom kao uslovom nastaje [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan… Monasi, da neko ovde i sada okonča patnju, tako što napusti prikrivenu sklonost ka strasti za prijatnim osećajem, tako što ukine prikrivenu sklonost ka odbojnosti prema bolnom osećaju, tako što iskoreni prikrivenu sklonost ka neznanju u odnosu na ni bolan ni prijatan osećaj, dakle napusti neznanje i probudi istinsko znanje – to jeste nemoguće.

(OSLOBOĐENJE)

40. Kada ovo uvidi, monasi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude opčinjen okom, opčinjen oblikom, opčinjen svešću o viđenom, opčinjen kontaktom oka, opčinjen osećajem, opčinjen žudnjom.

Prestaje da bude opčinjen uhom… prestaje da bude opčinjen nosom… prestaje da bude opčinjen jezikom… prestaje da bude opčinjen telom… prestaje da bude opčinjen umom, opčinjen objektima uma, opčinjen svešću o spoznatom, opčinjen kontaktom uma, opčinjen osećajem, opčinjen žudnjom.

41. Pošto nije opčinjen, u njemu više nema žudnje. Prestankom žudnje [njegov um] postaje slobodan. Kada je slobodan, dolazi znanje: ‘Slobodan sam.’ Plemeniti učenik razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. I dok je ovaj govor još trajao, zahvaljujući nevezivanju, umovi šezdesetorice monaha postadoše oslobođeni otrova.1337


Beleške

1328 Ovaj niz epiteta, obično opis Dhamme u celini, ovde služi da istak­ne važnost govora koji se Buda sprema da održi.

1329 Poslednja dva dela ove rečenice deo su standardne formule uslovljenog nastanka, koja je na taj način implicitno inkorporirana u ovaj govor o šest grupa po šest.

1330 Glagol upapađđati obično znači „ponovo se javlja” ili „preporađa se”, ali ima i posebnu upotrebu u logici, gde znači „biti održivo, biti prihvatljivo”, kao u ovom primeru.

1331 Ovo zaključivanje izvodi načelo nepostojanja sopstva iz proverljive činjenice o prolaznosti. Struktura ovog zaključivanja može se šematski prikazati ovako: Šta god da jeste sopstvo, ono mora biti trajno; X direktno uočavamo kao prolazno, tj. karakterišu ga nastanak i nestanak; otuda X nije sopstvo.

1332 Kompletno zaključivanje iz prethodnog pasusa ponavlja se za svaki od pet preostalih članova u svakoj od šestočlanih grupa.

1333 MA tvrdi da ovaj odlomak ima ulogu da pokaže dve plemenite istine – patnju i njezin nastanak – pomoću tri opsesije (gāha). Istinu o patnji pokazuje termin „osoba”, na drugim mestima objašnjena kao pet sastojaka koji su objekat vezivanja (MN 44.2). Tri opsesije su žudnja, obmanutost i gledišta, a svaka od njih stvara po jedan pojam: „moje”, „ja sam” i „moje sopstvo”. Ove dve istine zajedno opisuju čitav krug preporađanja.

1334 MA: Ovim odlomkom se pokazuju druge dve plemenite istine – prestanak i put – odbacivanjem tri opsesije. Ove dve istine predstavljaju okončanje kruga preporađanja.

1335 MA: Ovaj deo pokazuje krug preporađanja još jednom, ovaj put kroz prikrivene sklonosti. O prikrivenim sklonostima i njihovoj vezi sa tri vrste osećaja, videti MN 44.25–28.

1336 MA: Prvopomenuto neznanje samo je nedostatak razumevanja nastanka itd., ni bolnog ni prijatnog osećaja. Drugopomenuto neznanje je u korenu kruga preporađanja.

1337 MA: Nema ničeg čudesnog u činjenici što je šezdeset monaha postalo arahanti kada je Buda prvi put izložio ovu suttu. Ali svaki put kad su je Sāriputta, Moggallāna i osamdeset drugih velikih učenika podučavali, šezdeset monaha postali bi arahanti. U Šri Lanki poštovani Maliyadeva izlagao je ovu suttu na šezdeset mesta i svaki put bi šezdeset monaha doseglo oslobođenje. Ali kada je poštovani Tipiṭaka Ćūḷanāga ovu suttu izlagao velikoj grupi ljudi i božanstava, na kraju govora hiljadu monaha postadoše arahanti, a među božanstvima samo jedno je ostalo neprobuđeno.