Mađđhima nikāya 149
Mahāsaḷāyatanika sutta
Dugi govor o šest područja čula
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, podučiću vas govorom o šest područja čula. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
3. Monasi, kad neko ne zna i ne vidi oko kakvo zaista jeste,1338 kad neko ne zna i ne vidi oblike kakvi zaista jesu, kad neko ne zna i ne vidi svest o viđenom kakva zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi kontakt oka kakav zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi kakav zaista jeste [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom, tada on gori strašću za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom.
Kada neko živi goreći strašću, okovan, zaslepljen, maštajući o zadovoljenju, onda će u njemu u budućnosti pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja da jačaju.1339 Njegova žudnja – koja vodi novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – uvećava se. Njegove telesne i mentalne nevolje uvećavaju se, njegove telesne i mentalne muke uvećavaju se, njegove telesne i mentalne groznice uvećavaju se, tada on doživljava telesnu i mentalnu patnju.
4–8. Kad neko ne zna i ne vidi uho kakvo zaista jeste… Kad neko ne zna i ne vidi nos kakav zaista jeste… Kad neko ne zna i ne vidi jezik kakav zaista jeste… Kad neko ne zna i ne vidi telo kakvo zaista jeste… Kad neko ne zna i ne vidi um kakav zaista jeste… tada doživljava telesnu i mentalnu patnju.
9. Monasi, kad neko zna i vidi oko kakvo zaista jeste,1340 kad neko zna i vidi oblike kakvi zaista jesu, kad neko zna i vidi svest o viđenom kakva zaista jeste, kad neko zna i vidi kontakt oka kakav zaista jeste, kad neko zna i vidi kakav zaista jeste [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom, tada osoba ne gori strašću za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom.
Kada neko živi ne goreći strašću, neokovan, nezaslepljen, promišlja opasnost, onda će u njemu u budućnosti pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja da slabe. Njegova žudnja – koja vodi novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – biva napuštena. Njegove telesne i mentalne nevolje bivaju napuštene, njegove telesne i mentalne muke bivaju napuštene, njegove telesne i mentalne groznice bivaju napuštene, tada osoba doživljava telesno i mentalno zadovoljstvo.
10. Razumevanje takve osobe jeste ispravno razumevanje. Njena namera jeste ispravna namera, njen napor jeste ispravan napor, njena svesnost jeste ispravna svesnost, njena koncentracija jeste ispravna koncentracija. A njeni telesni postupci, verbalni postupci i način življenja već ranije su pročišćeni.1341 Tako se plemeniti osmostruki put u toj osobi ostvaruje kroz razvijanje. Kada razvije plemeniti osmostruki put, i četiri temelja svesnosti u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i četiri prave vrste nastojanja u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i četiri osnove duhovne moći u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i pet sposobnosti u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i pet snaga u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i sedam elemenata probuđenja u njoj se ostvaruju kroz razvijanje. Dve stvari – spokojstvo i uvid – događaju se u njoj međusobno povezane.1342 Zahvaljujući neposrednom znanju, ta osoba potpuno razume stvari koje treba potpuno razumeti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom znanju, napušta stvari koje treba napustiti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom znanju, razvija stvari koje treba razviti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom znanju, ostvaruje stvari koje treba ostvariti zahvaljujući neposrednom znanju.1343
11. A šta to treba potpuno razumeti neposrednim znanjem? Odgovor je sledeći: pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja, telo, osećaj, opažaj, mentalne obrasce, svest kao sastojak koji je objekat vezivanja. To treba potpuno razumeti neposrednim znanjem.
„A šta to treba napustiti neposrednim znanjem? Neznanje i žudnju za bivanjem. To treba napustiti neposrednim znanjem.
„A šta to treba razvijati neposrednim znanjem? Spokojstvo i uvid.1344 To treba razvijati neposrednim znanjem.
„A šta to treba ostvariti neposrednim znanjem? Istinsko znanje i oslobođenje.1345 To treba ostvariti neposrednim znanjem.
12–14. Kada neko zna i vidi uho kakvo zaista jeste… To treba ostvariti neposrednim znanjem.1346
15–17. Kada neko zna i vidi nos kakav zaista jeste… To treba ostvariti neposrednim znanjem.
18–20. Kada neko zna i vidi jezik kakav zaista jeste… To treba ostvariti neposrednim znanjem.
21–23. Kada neko zna i vidi telo kakvo zaista jeste… To treba ostvariti neposrednim znanjem.
24–26. Kada neko zna i vidi um kakav zaista jeste… To treba ostvariti neposrednim znanjem.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
1338 MA: Kada neko ne zna i ne vidi oko kroz znanje uvida i znanje puta.
1339 Žudnja se rađa i fiksira na oko i oblike itd., drži se za njih vezivanjem i to donosi akumuliranje kamme, koja ima tendenciju da stvara novi skup od pet sastojaka bića u novoj egzistenciji.
1340 Kada neko zna i vidi oko kroz uvid i put.
1341 Čini se da ovde pomenutih osam elemenata puta pripadaju preliminarnom ili profanom delu puta. MṬ ih poistovećuje s elementima koje poseduje neko ko je na najvišem nivou razvoja uvida, neposredno pre pojave transcendentnog puta. U ovoj fazi samo prethodnih pet sastojaka su aktivni, a tri elementa koji pripadaju grupi morala ili vrline, pročišćeni su i pre početka meditacije uvida. Ali kada se javi transcendentni put, svih osam elemenata pojavljuju se simultano, pri čemu tri elementa iz grupe koji se tiču vrline imaju ulogu iskorenjivanja nečistoća odgovornih za prekršaje u govoru, postupcima i zarađivanju za život.
1342 MA kaže da se ovo odnosi na paralelno rađanje spokojstva i uvida na transcendentnom putu. Prvo je sadržano pod nazivom ispravna koncentracija, a drugo kao ispravno razumevanje.
1343 Ovo su četiri funkcije na transcendentnom putu: potpuno razumevanje istine o patnji, napuštanje uzroka patnje, dostizanje prestanka patnje i razvijanje puta koji vodi prestanku patnje.
1344 Ovde spokojstvo i uvid predstavljaju čitav plemeniti osmostruki put.
1345 MA poistovećuje „istinsko znanje” sa znanjem puta probuđenja, a „oslobođenje” s plodom probuđenja. To dvoje ovde zauzimaju mesto obično rezervisano za nibbānu, istinski prestanak patnje.
1346 Ovaj pasus i svaki naredni ponavljaju čitav tekst §9–11, a jedina promena jesu čulo i njegov objekat.