Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 15

Anumāna sutta
Zaključivanje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

  1. Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Mahā Moggallāna živeo u zemlji Bhagga, kraj Suṁsumāragire, u Bhesakaḷā gaju, u Parku jelena. Tu se on ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi!” – „Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Mahā Moggallāna ovako nastavi:
  2. „Prijatelji, ako monah zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju,212 potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je težak za opominjanje i ima osobine koje ga čine teškim za opominjanje, ako je nestrpljiv i uputstva ne shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega ne treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj ne treba verovati.
  3. A koje ga osobine čine teškim za opominjanje?
  • Kad monah ima loše želje i njime vladaju loše želje;213 to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
  • Zatim, kad monah sebe hvali, a druge kudi; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
  • Zatim, kad je monah besan i savladan besom; to je osobina…
  • Zatim, kad je monah besan i sklon osveti zbog tog besa…
  • Zatim, kad je monah besan i tvrdoglav zbog tog besa…
  • Zatim, kad je monah besan i izgovara reči koje su izazvane tim besom…
  • Zatim, kad monah biva prekoren i protivi se onome ko ga prekoreva…
  • Zatim, kad monah biva prekoren i omalovažava onog ko ga prekoreva…
  • Zatim, kad monah biva prekoren i u svoju odbranu počne sam da kori onoga ko ga prekoreva…
  • Zatim, kad monah biva prekoren i onda izvrdava, skreće razgovor na drugu temu i ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
  • Zatim, kad monah biva prekoren i neće da prihvati odgovornost za ono što je uradio…
  • Zatim, kad je monah nezahvalan i ohol…
  • Zatim, kad je monah zavidan i sebičan…
  • Zatim, kad je monah sklon obmani i prevari…
  • Zatim, kad je monah tvrdoglav i arogantan…
  • Zatim, kad se monah slepo drži svojih gledišta, drži ih se jogunasto i teško ih odbacuje; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.214 Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine teškim za opominjanje.
  1. Prijatelji, iako monah ne zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opominju, potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je lak za opominjanje i ima osobine koje ga čine lakim za opominjanje, ako je strpljiv i uputstva shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega treba opominjati i upućivati; oni misle o njemu kao osobi kojoj treba verovati.
  2. A koje ga osobine čine lakim za opominjanje?
  • Kad monah nema loše želje i njime ne vladaju loše želje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.
  • Zatim, kad monah sebe ne hvali, a druge ne kudi; to je osobina…(3) Kad nije besan, niti dopušta da ga savlada bes…
  • Kad nije besan, niti sklon osveti zbog tog besa…
  • Kad nije besan, niti tvrdoglav zbog tog besa…
  • Kad nije besan, niti izgovara reči koje su izazvane tim besom…
  • Kad biva opomenut, ne protivi se onome ko ga opominje…
  • Kad biva opomenut, ne omalovažava onog ko ga opominje…
  • Kad biva opomenut, ne počinje u svoju odbranu da opominje onoga ko njega opominje…
  • Kad biva opomenut, ne izvrdava, ne skreće razgovor na drugu temu i ne ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
  • Kad biva prekoren, prihvata odgovornost za ono što je uradio…
  • Nije nezahvalan i ohol…
  • Nije zavidan i sebičan…
  • Nije sklon obmani i prevari…
  • Nije tvrdoglav i arogantan…
  • Zatim, monah se ne drži slepo svojih stavova, ne drži ih se tvrdoglavo i lako ih odbacuje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine lakim za opominjanje.

  1. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo da zaključuje o sebi na sledeći način:215

(1) ‘Onaj ko ima loše želje i njime vladaju loše želje, neprijatan mi je i odbojan. Ako bih ja imao loše želje i mnome vladale loše želje, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću imati loše želje, niti će mnome vladati loše želje.’

(2–16) Onaj ko sebe hvali, a druge kudi… ko se slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje, neprijatan mi je i odbojan. Ako bih slepo sledio svoje stavove, držao ih se tvrdoglavo i teško ih odbacivao, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću se slepo držati svojih stavova, neću ih se držati tvrdoglavo i lako ću ih odbacivati.’

  1. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo sebe da osmotri ovako:

(1) ‘Imam li ja loše želje i vladaju li mnome loše želje?’ Pošto je sebe osmotrio, ako zna: ‘Imam loše želje, mnome vladaju loše želje’, tada bi trebalo da uloži napor u napuštanje tih loših, nepovoljnih stanja uma. Kad sebe osmotri, ako zna: ‘U meni nema loših želja, mnome ne vladaju loše želje’, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.

(2–16) Dalje, monah bi trebalo sebe da osmotri ovako: ‘Hvalim li ja sebe i kudim li druge?’… ‘Držim li se slepo svojih stavova, držim li ih se tvrdoglavo i teško ih odbacujem?’ Pošto je sebe osmotrio, ako zna: ‘Slepo se držim svojih stavova…’, tada bi trebalo da uloži napor u napuštanje tih loših, nepovoljnih stanja uma. Kad sebe osmotri, ako zna: ‘Ne držim se slepo svojih stavova…’, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.

  1. Prijatelji, kad monah sebe ovako osmotri i vidi da u njemu sva loša stanja uma nisu napuštena, tada bi trebalo da uloži napor da ih napusti. Kad sebe osmotri, ako vidi da su u njemu sva loša stanja uma napuštena, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.216

Baš kao što se žena – ili muškarac – mlada, u ranoj životnoj dobi, sklona kićenju, kada vidi odraz lica u čistom, sjajnom ogledalu ili u jezeru sa čistom vodom, pa ugleda mrlju ili fleku na licu, ona ulaže napor da je ukloni, ali ako ne vidi mrlju ili fleku na licu, tada s radošću pomisli: ‘Veliki je dobitak što je ovako čisto’; isto tako, kad monah sebe ovako osmotri… tada živi radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.”

Tako reče poštovani Mahā Moggallāna. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Mahā Moggallāne.

Beleške

212 Vadantu, doslovno znači „neka mi govore”, ali ima i implicitno značenje „Neka mi govore radi upućivanja i podsticanja” (MA).
213 Videti MN 5.10–29.
214 Videti MN 8.44 i fusnotu 109.
21 5Sutta je dobila ime na osnovu ovog dela.
216 MA: Stari su ovu suttu nazivali „Bhikkhupātimokkha”. Bhikkhu bi sebe trebalo da analizira tri puta na dan, na način opisan u ovoj sutti. Ako ne može da to čini tri puta, onda bi trebalo da čini dva puta, a minimum jednom dnevno.