Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 151

Pindapataparisuddhi sutta
Biti dostojan isprošene hrane

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Jedno veče poštovani Sāriputta izađe iz osame i otide do Blaženog. Pošto mu se pokloni, sede sa strane. A Blaženi mu reče:

2. „Sāriputta, tvoja čula su smirena. Boja tvoje kože je ujednačena i blistava. Na kojem mestu, Sāriputta, često boraviš?”

Sada, poštovani gospodine, često boravim na mestu praznine.”1347

Dobro je, Sāriputta, dobro je to! Ti zapravo često boraviš na mestu velikog čoveka. Jer praznina jeste mesto boravka velikog čoveka.1348

3. Tako, Sāriputta, ako bi monah poželeo: ‘Neka sada često boravim u praznini’, trebalo bi ovo da ima na umu: ‘Dok sam se približavao selu da sakupim hranu, na mestu gde sam prosio hranu ili kad sam se vraćao iz prošenja hrane, je li bilo ikakve žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim oblikom dostupnim oku?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da sakupim hranu, na mestu gde sam prosio hranu ili kad sam se vraćao iz prošenja hrane, bilo je žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim oblikom dostupnim oku’,1349 onda treba da uloži napor kako bi napustio ta loša, štetna stanja uma. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da sakupim hranu, na mestu gde sam prosio hranu ili kad sam se vraćao iz prošenja hrane, nije bilo žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim oblikom dostupnim oku’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

4–8. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Dok sam se približavao selu da sakupim hranu, na mestu gde sam prosio hranu ili kad sam se vraćao iz prošenja hrane, je li bilo ikakve žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim zvukom dostupnim uhu?… nekim mirisom dostupnim nosu?… nekim ukusom dostupnim jeziku… nekim dodirom dostupnim telu?… nekim objektom uma dostupnim umu?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da is­pro­sim hranu… bilo je žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim objektom uma dostupnim umu’, onda treba da uloži napor kako bi napustio ta loša, štetna stanja uma. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da isprosim hranu… nije bilo žudnje, strasti, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mome umu, a u vezi s nekim objektom uma dostupnim umu’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

9. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Jesam li napustio ovih pet struna zadovoljstva čula?’1350 Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Nisam napustio ovih pet struna zadovoljstva čula’, tada treba da ulozi napor kako bi napustio tih pet struna zadovoljstva čula. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Napustio sam ovih pet struna zadovoljstva čula’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

10. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Jesam li ja napustio ovih pet prepreka?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Nisam napustio ovih pet prepreka’, tada treba da uloži napor kako bi napustio tih pet prepreka. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Napustio sam ovih pet prepreka’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

11. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesam li potpuno razumeo ovih pet osnova vezivanja?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Nisam potpuno razumeo ovih pet osnova vezivanju’, tada treba da uloži napor kako bi do kraja razumeo tih pet osnova vezivanja. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Jesam do kraja razumeo ovih pet osnova vezivanja’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

12. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Jesu li u meni razvijena četiri temelja svesnosti?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘U meni nisu razvijena četiri temelja svesnosti’, tada treba da uloži napor kako bi razvio ta četiri temelja svesnosti. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘U meni su razvijena četiri temelja svesnosti’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

13–19. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Jesu li u meni razvijene četiri prave vrste nastojanja?… Jesu li u meni razvijene četiri osnove duhovne moći?… Je li u meni razvijeno pet sposobnosti?… Je li u meni razvijeno pet snaga?… Je li u meni razvijeno sedam elemenata probuđenja?… Je li u meni razvijen plemeniti osmostruki put?… Jesu li smirenje i uvid razvijeni u meni?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Smirenje i uvid nisu razvijeni u meni’, tada treba da uloži napor kako bi ih razvio. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘U meni su razvijeni smirenje i uvid’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

20. I opet, Sāriputta, monah treba ovako da razmišlja: ‘Jesam li ostvario istinsko znanje i oslobođenje?’ Ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Nisam ostvario istinsko znanje i oslobođenje’, tada treba da uloži napor kako bi ostvario istinsko znanje i oslobođenje. Ali ako, tako razmatrajući, zaključi: ‘Ostvario sam istinsko znanje i oslobođenje’, tada može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.1351

21. Sāriputta, koji god askete i brahmani da su u prošlosti pročišćavali hranu koju su sakupili, uvek su to činili iznova ovako razmišljajući. Koji god da će askete i brahmani u budućnosti pročišćavati hranu koju su sakupili, oni će to činiti uvek iznova ovako razmišljajući. Koji god da askete i brahmani sada pročišćuju hranu koju su sakupili, uvek to čine iznova ovako razmišljajući. Otuda, Sāriputta, ovako bi trebalo da vežbate: ‘Pročišćavaćemo hranu koju smo sakupili uvek iznova, ovako razmišljajući.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženoga.


Beleške

1347 MA: Plod koji dostiže arahant jeste praznina. Videti fusnote 458 i 1144.

1348 MA: To je boravište takvih velikih ljudi (mahāpurisa) kao što su Bude, utihnuli Bude i veliki učenici svih Tathāgata.

1349 Među ovih pet termina, želja i strast su sinonimi, kao što su to mržnja i odbojnost.

1350 Počev od ovog pasusa, može se uočiti postepeni razvoj. Napuštanje pet struna zadovoljstva čula preliminarni je korak u razvijanju đhāna, a napuštanje pet prepreka (§10) neposredno prethodi dostizanju prve đhāne. Puno razumevanje pet sastojaka bića (§11) označava mudrost uvida neophodnu da se dosegne put ulaska u tok, a pasusi o trideset sedam uslova za probuđenje (§12–18) ukazuju na negovanje elemenata neophodnih da se stigne do srednjih stupnjeva na putu probuđenja. Delovi o spokojstvu i uvidu (§19), mada primenjivi na sve stupnjeve, mogu se posmatrati tako da ih je do kraja ostvario nepovratnik koji teži nivou arahanta. Na kraju, odeljak o istinskom znanju i oslobađanju označava postizanje puta i ploda arahanta.

1351 Iako arahant, koji je do kraja osvojio istinsko znanje i oslobođenje, nema potrebe da dalje vežba, on nastavlja da neguje spokojstvo i uvid, kako bi uživao u blaženstvu đhānâ, plodu stanja arahanta i prestanku percepcije i osećaja.