Mađđhima nikāya 18
Madhupiṇḍika sutta
Medenjak
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakyana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodhinom gaju.
2. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kapilavatthua da prosi hranu. Kad je prošao Kapilavatthu i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do Velikog gaja da tu provede ostatak dana. Pošto je zašao u Veliki gaj, sede u podnožje jednog izdanka voćke bilva da tu provede ostatak dana.
3. A Sakyanin Daṇḍapāni, hodajući i lutajući unaokolo da protegne noge, takođe dođe do Velikog gaja. Pošto je zašao u Veliki gaj, dođe do izdanka voćke bilva pod kojim je sedeo Blaženi i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane oslonjen na štap i upita Blaženoga: „Šta ovaj asketa tvrdi, šta on objavljuje?”226
4. „Prijatelju, iznosim i objavljujem svoje učenje na način da se ne prepirem sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi; učenje u kojem opažaji ne uznemiruju onog brahmana koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja.”227
5. Kada ovo bi rečeno, Sakyanin Daṇḍapāni zatrese glavom, zapaluca jezikom i podiže obrve, tako da mu se na čelu pojaviše tri linije.228 A onda otide, oslanjajući se na svoj štap.
6. Uveče Blaženi izađe iz osame, ode do Nigrodhinog gaja, gde sede na pripremljeno mesto i okupljenim monasima ispriča šta se dogodilo. Na to jedan od monaha upita Blaženog:
7. „Ali kako to Blaženi iznosi i objavljuje svoje učenje na način da se ne prepire sa bilo kime na ovom svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi? I kako to opažaji ne uznemiruju onog brahmana koji živi odvojen od zadovoljstava čula, bez zbunjenosti, lišen briga, oslobođen žudnje za bilo kakvom vrstom bivanja?”
8. „Monaše, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka: ako u njemu nema ničega što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti, prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, prikrivenoj sklonosti ka gledištima, prikrivenoj sklonosti ka sumnjičavosti, prikrivenoj sklonosti ka obmanutosti, prikrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem, prikrivenoj sklonosti ka neznanju. To je kraj posezanju za batinama i oružjem, svađama, tučom, sukobima, optuživanjima, uvredama i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.”229
9. Tako reče Blaženi. Ovo izrekavši, Uzvišeni ustade i otide u svoje odaje.
10. Ubrzo pošto je Blaženi otišao, monasi pomisliše: „Prijatelji, Blaženi je ustao i otišao u svoje odaje pošto je dao sažetak, bez izlaganja detaljnog značenja. A ko će nam to izložiti detaljno?” Potom pomisliše: „Učitelj hvali Mahā Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu.230 On je u stanju da izloži detaljno značenje. Kako bi bilo da odemo do njega u upitamo za značenje svega ovoga?”
11. Tako monasi odoše do Mahā Kaććāne i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo, te dodadoše: „Neka nam poštovani Mahā Kaććāna to detaljno objasni.”
12. [A poštovani Mahā Kaććāna odgovori:] „Prijatelji, zamislite čoveka kojem treba dobra drvena građa, koji traga za dobrom drvenom građom. Tragajući za zdravim drvetom pomisli da je zdravo drvo moguće naći među granama i lišćem velikog drveta, a previdi njegov koren i stablo. Isto tako je i s vama, poštovana gospodo, kada mislite da mene treba pitati za značenje, a prevideli ste Blaženoga, iako ste bili oči u oči s Učiteljem. Ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje, on jeste znanje; on jeste Dhamma; on jeste najviši;231 on je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič ka Besmrtnom, gospodar Dhamme, Tathāgata. To je bilo vreme kad je trebalo da pitate Blaženog za značenje. A kako vam on kaže, tako je trebalo da zapamtite.”
13. „Svakako, prijatelju Kaććāna, ono što se može znati, Blaženi zna; ono što se može videti, on vidi; on jeste viđenje… Tathāgata. To je bilo vreme kad je trebalo da pitamo Blaženoga za značenje. A kako nam on kaže, tako je trebalo da zapamtimo. Pa ipak, Učitelj hvali Mahā Kaććānu, a cene ga i njegovi mudri saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da izloži detaljno značenje onoga što je Blaženi rekao sažeto, a da ga nije detaljno objasnio. Neka poštovanom Mahā Kaććāni ne bude teško da nam to objasni.”
14. „Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Mahā Kaććāna ovako reče:
15. „Prijatelji, Blaženi je ustao s mesta i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, a ne i detaljno značenje: ‘Monaše, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka: ako nema ničega u njemu što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti… to je kraj posezanju za batinama i oružjem… tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka.’ Ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način:
16. „Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. S kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. O čemu neko misli, to u svom umu umnožava. S onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka u vezi s prošlim, budućim i sadašnjim oblicima vidljivim oku.232
Na osnovu uha i zvukova… Na osnovu nosa i mirisa… Na osnovu jezika i ukusa… Na osnovu tela i opipljivih stvari… Na osnovu uma i objekata uma, svest o spoznatom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. S kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj. To što neko oseća, to i opaža. To što opaža, o tome i misli. O čemu neko misli, to u svom umu umnožava. S onim što je u svom umu umnožio kao izvorom, opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka u vezi s prošlim, budućim i sadašnjim objektima uma dostupnim umu.
17. Kad postoje oko, oblik i svest o viđenom, moguće je ukazati na manifestaciju kontakta.233 Kad postoji manifestacija kontakta, moguće je ukazati na manifestaciju osećaja. Kad postoji manifestacija osećaja, moguće je ukazati na manifestaciju opažaja. Kad postoji manifestacija opažaja, moguće je ukazati na manifestaciju mišljenja. Kad postoji manifestacija mišljenja, moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
Kad postoje uho, zvuk i svest o čujnom… Kad postoje nos, miris i svest o omirisanom… Kad postoje jezik, ukus i svest o okušanom… Kad postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom… Kad postoje um, objekti uma i svest o spoznatom… moguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
18. Kad ne postoje oko, oblik i svest o viđenom, nemoguće je ukazati na manifestaciju kontakta. Kad ne postoji manifestacija kontakta, nemoguće je ukazati na manifestaciju osećaja. Kad ne postoji manifestacija osećaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opažaja. Kad ne postoji manifestacija opažaja, nemoguće je ukazati na manifestaciju mišljenja. Kad ne postoji manifestacija mišljenja, nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
Kad ne postoje uho, zvuk i svest o čujnom… Kad ne postoje nos, miris i svest o omirisanom… Kad ne postoje jezik, ukus i svest o okušanom… Kad ne postoji telo, opipljivi objekti i svest o dodirnutom… Kad ne postoje um, objekti uma i svest o spoznatom… nemoguće je ukazati na manifestaciju opsednutosti opažajima i pojmovima [rođenim iz] umnožavanja u umu.
19. Prijatelji, Blaženi je ustao s mesta i otišao u svoje odaje, pošto je dao sažetak, a ne i detaljno značenje: ‘Monaše, što se tiče izvora kroz koji opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka: ako nema ničega u njemu što bi bilo povod za oduševljenje, priželjkivanje i vezivanje, to je onda kraj prikrivenoj sklonosti ka strasti, prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, prikrivenoj sklonosti ka gledištima, prikrivenoj sklonosti ka sumnjičavosti, prikrivenoj sklonosti ka obmanutosti, prikrivenoj sklonosti ka želji za bivanjem, skrivenoj sklonosti ka neznanju. To je kraj posezanju za batinama i oružjem, prepirkama, tučom, sukobima, optuživanjima, uvredama i laganjem; tada ta loša, nepoželjna stanja nestaju bez ostatka’, ja detaljno značenje toga razumem na ovaj način. Prijatelji, ako želite, idite do Blaženoga i pitajte ga za značenje svega toga. Onako kako vam ga Blaženi objasni, tako bi trebalo da ga zapamtite.”
20. Na to monasi, nadahnuti i obradovani rečima poštovanog Mahā Kaććāne, ustadoše sa svog mesta i odoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše Blaženom sve što se dogodilo pošto ih je napustio, te dodadoše: „Tako smo otišli do poštovanog Mahā Kaććāne i upitali za značenje. I poštovani Mahā Kaććāna nam je objasnio značenje tim rečima, pojmovima i rečenicama.”
21. „Monasi, Mahā Kaććāna je mudar, Mahā Kaććāna poseduje veliku mudrost. Da ste mene pitali za značenje, objasnio bih vam upravo na isti način kao Mahā Kaććāna. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da ga zapamtite.”
22. Kada ovo bi rečeno, poštovani Ānanda reče Blaženome: „Poštovani gospodine, baš kao kad bi čovek iscrpljen glađu i slabošću naišao na medenjak,234 pa počeo da ga jede, osetio bi sladak, prijatan ukus; isto tako, svaki razborit monah, kad god bi počeo mudrošću da analizira ovaj govor o Dhammi, osetio bi zadovoljstvo i pouzdanje u umu. Poštovani gospodine, koji je naziv ovoga govora o Dhammi?”
„Ānanda, ovaj govor o Dhammi možeš zapamtiti kao ‘Medenjak.’”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
226 Daṇḍapāni, čije ime znači „štap u ruci”, dobio je to ime jer je imao običaj da šeta unaokolo pompezno, sa zlatnim štapom u ruci, iako je još bio mlad i zdrav. Prema MA, stao je na stranu Devadatte, Budinog glavnog neprijatelja, kada je ovaj pokušao da izazove šizmu među Budinim sledbenicima. Način postavljanja pitanja je arogantan i svesno provokativan.
227 Prvi deo Budinog odgovora se direktno suprotstavlja Daṇḍapānijevom agresivnom stavu. MA s ovim u vezi citira SN 22:94: „Monasi, ja se ne raspravljam sa svetom, svet je taj koji se raspravlja sa mnom. Onaj koji govori Dhammu ne raspravlja se s bilo kime na svetu.” Drugi deo se može uzeti da znači kako, u arahantu (o kojem se ovde kaže „tog brahmana”, a misli se na samoga Budu), opažaji više ne podstiču uspavane prikrivene sklonosti ka mentalnim nečistoćama, nabrojanim u §8.
228 Ovakvi gestovi su izgleda bili izraz frustracije i zbunjenosti.
229 Tumačenje ovog kriptičnog odlomka vrti se oko reči papañća i složenice papañća-saññā-sankhā. Ñm je prvu preveo sa „diverzifikacija”, a drugu sa „kalkulacije o opažanju diverzifikacije”. Čini se, međutim, da primarni problem na koji termin papañća ukazuje nije „diverzifikacija”, što bi moglo biti prikladno kada polje čulnog opažanja ispoljava raznolikost, već sklonost imaginacije u običnog čoveka da eksplodira u vidu bujice unutrašnjih komentara, a koji zamagljuju čiste informacije dobijene kognicijom. U svojoj briljantnoj studiji Concept and Reality in Early Buddhism Bhikkhu Ñāṇananda objašnjava papañća kao „umnožavanje pojmova” i ja ga sledim koristeći „umnožavanje” umesto Ñm-jeve „diverzifikacije”. Komentari kao izvore ovog umnožavanja označavaju tri činioca: žudnja, obmanutost i gledišta – na osnovu kojih um „ulepšava” neko iskustvo, tumačeći ga kroz pojmove „ja”, „moje”, „mene”. Papañća je tako vrlo srodna sa maññanā, „zamišljanje” iz MN 1 – videti fusnotu 6.
Složenica papañća-saññā-sankhā je problematičnija. Poštovani Ñāṇananda je tumači kao „pojmovi obeleženi sklonošću uma ka umnožavanju”, ali takvo tumačenje još uvek zaobilazi reč „saññā”. MA termin sankhā objašnjava rečju koṭṭhāsa, „deo”, i kaže da saññā jeste opažaj povezan sa papañćom ili sama papañća. Ja sledim poštovanog Ñāṇanandu i sankhā uzimam u značenju pojma ili koncepta, pre nego dela. Moja odluka da saññā-sankhā tretiram kao dvanda složenicu, „opažaji i pojmovi”, može se dovesti u pitanje, ali kako se izraz papañća-saññā-sankhā retko javlja u Kanonu i nigde nije bio gramatički analiziran, svaki prevod se može podvrgnuti sumnji. Ako se uzmu u obzir alternativna tumačenja njenih sastavnih delova, ova složenica se može prevesti i kao „pojmovi [nastali] umnožavanjem opažaja” ili „opažajni pojmovi [nastali] umnožavanjem”. Na osnovu daljeg teksta biće jasno da je sam proces kognicije „izvor kroz koji opažaji i pojmovi [rođeni iz] umnožavanja u umu opsedaju čoveka”. Ako u procesu kognicije nema ničega što bi bilo povod za oduševljavanje, priželjkivanje i vezivanje, prikrivene sklonosti zasnovane na mentalnim nečistoćama će nestati.
230 Poštovanog Mahā Kaććānu Buda je označio prvim među učenicima po veštini da sažete iskaze detaljno obrazloži. MN 133 i MN 138 su njegovi govori nastali u sličnim okolnostima.
231 Ćakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto. MA: On je viđenje – prednjači svojim uvidom; on je znanje – čini mnoge stvari znanima; on je Dhamma – čini ga učenje koje verbalno izražava tek pošto ga je razmotrio u svome srcu; on je Brahma, najviši – on jeste najbolji.
232 Ovaj odlomak pokazuje kako papañća, izranjajući iz procesa kognicije, podstiče opažaje i pojmove, a oni potom preplave i muče svog bespomoćnog tvorca. U rukopisu prevoda stoji i ova Ñm-jeva beleška: „Susret oka, oblika i svesti o viđenom naziva se kontakt. Prema formuli uslovljenog nastanka, kontakt je primarni uslov za nastanak osećaja. Osećaj i opažaj su nerazdvojivi (MN 43.9). O onome što se opaža kao ‘to’ se razmišlja kroz njegove karakteristike, te tako postaje nešto novo u odnosu na ‘ono’ i na ‘mene’. Ovo odvajanje – koje uključuje žudnju za oblikom, pogrešno gledište o trajnosti oblika itd., kao i obmanu ‘ja sam’ – izaziva zaokupljenost proračunavanjem poželjnosti prošlih i sadašnjih oblika, kad se ima u vidu i obezbeđivanje poželjnih oblika u budućnosti.” Ključ razumevanja ovog odlomka je možda objašnjenje stihova Mahā Kaććāne koje je izrekao Bhaddekaratta u MN 133. I tu oduševljenje elementima kognicije igra važnu ulogu u stvaranju vezanosti, a tumačenje tih stihova kroz tri vremenska perioda povezuje se s tri vremena u ovoj sutti.
233 Pāli idiom phassapaññattiṁ paññāpessatī, u kojem je glagol u vezi s objektom izvedenim iz samoga sebe, jeste težak za prevođenje. Ñm ga prvobitno prevodi „to će opisati opis kontakta”. „Ukazati na manifestaciju” manje je doslovan prevod, koji vodi računa o značenju koliko i o razumljivosti. MA kaže da se ovim želi pokazati čitav krug egzistencije (vaṭṭa) pomoću dvanaest područja čula; §18 pokazuje prestanak kruga egzistencije (vivaṭṭa) negiranjem dvanaest područja čula.
234 Madhupiṇḍika, veliki sladak kolač, načinjen od brašna, ghija, melase, meda, šećera itd. Videti i AN 5:194.