Mađđhima nikāya 20
Vitakkasanthana sutta
Uklanjanje ometajućih misli
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.238 Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, kada monah teži višem umu, s vremena na vreme bi trebalo da obrati pažnju na pet znakova.239 Kojih pet?
3. (I) Ima slučajeva kad monah usmeri pažnju na neki znak i izazvane tim znakom u njemu se jave štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću. Tada monah pažnju treba da okrene ka nekom drugom znaku, povezanim s onim što je korisno.240 Kada se okrene nekom drugom znaku, povezanim s onim što je korisno, tada one loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao kad bi vešt stolar ili njegov pomoćnik iskoristio mali klin da izbije, istera onaj veći, na isti način… kad se monah okrene nekom drugom znaku, povezanim s onim što je korisno… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
4. (II) Ako se, dok posvećuje pažnju nekom drugom znaku povezanim s onim što je korisno, u monahu još uvek javljaju loše, štetne misli povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, onda bi trebalo da istražuje opasnost u tim mislima ovako: ‘Ove misli su štetne, zaslužuju prekor, na kraju donose patnju.’241 I dok tako analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, te loše, štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što bi muškarac ili žena, mladi, u ranoj životnoj dobi, skloni kićenju, bili zgroženi, poniženi i zgađeni kada bi im neko oko vrata obesio leš zmije, psa ili čoveka, na isti način… kada monah analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
5. (III) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima, tada bi trebalo da se trudi da zaboravi te misli i prestane da se obazire na njih. I dok se on trudi da zaboravi te misli i ne obazire na njih, te loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što bi čovek oštroga vida, ne želeći da vidi oblike koji su mu u vidnom polju, zatvorio oči ili okrenuo glavu na drugu stranu, na isti način… kada se monah trudi da zaboravi te misli i ne obazire se na njih… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
6. (IV) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok se trudi da ih zaboravi i ne obazire se na njih, tada bi pažnju trebalo da usmeri ka tome da u umu ukloni izvor tih misli.242 I dok on u umu uklanja izvor tih misli, te štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što čoveku koji hoda brzo padne na um misao: ‘Zašto hodam brzo? Zašto ne usporim?’ I on uspori svoj korak. Pa mu na um padne misao: ‘Zašto idem sporo? Zašto ne stanem?’ I on se zaustavi. Pa mu na um padne misao: ‘Zašto stojim? Zašto ne sednem?’ I on sedne. Pa mu na um padne misao: ‘Zašto sedim? Zašto ne legnem?’ I on legne. Odustajući od grubljeg položaja, priklanja se rafiniranijem. Na isti način… kada se monah trudi da u umu ukloni izvor tih misli… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
7. (V) Ako se loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, još uvek javljaju u monahu dok nastoji da u umu ukloni izvor tih misli, tada on, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, treba da obori, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom.243 I dok čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce obara, sputava i savlađuje svoj um sopstvenim umom, tada te loše, štetne misli bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Baš kao što bi snažan čovek, zgrabivši slabijeg čoveka za glavu, vrat ili ramena, oborio ga, sputao i pobedio, na isti način… kada monah, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, obara, sputava i savlađuje svoj um sopstvenom umom… njegov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše.
8. Monasi, kada monah usmeri pažnju ka nekom znaku i izazvane tim znakom u njemu se jave štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, tada on pažnju okrene ka nekom drugom znaku, povezanom s onim što je korisno, te bilo kakve loše, štetne misli, vezane za žudnju, mržnju i obmanutost, bivaju u njemu napuštene i lagano blede; njihovim napuštanjem monahov um se učvršćuje, smiruje, fokusira i koncentriše. Kada istražuje opasnost koja se krije u takvim mislima… Kad se trudi da zaboravi te misli i ne obazire se na njih… Kad se trudi da u umu ukloni izvor tih misli… Kada, čvrsto stisnutih zuba i jezika uprta o nepce, nastoji da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom… te tako njegov um postane učvršćen, smiren, fokusiran i koncentrisan. Takav monah se tada naziva gospodar tokova misli. On će tada misliti koju god misao želi i neće misliti koju god misao ne želi da misli. Iskorenio je žudnju, odbacio okove i potpuno prozrevši obmanu, stigao na kraj patnje.”244
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
238 Ova sutta zajedno s komentarom postoji i u prevodu Soma There: The Removal of Distracting Thoughts.
239 MA: Viši um (adhićitta) je um osam meditativnih postignuća, koji čine osnovu za uvid. Naziva se „viši um” jer je viši od običnog (povoljnog) uma deset povoljnih načina postupanja. Ovih pet „znakova” (nimitta) može se razumeti kao praktični metod uklanjanja ometajućih misli. Njima treba pribeći jedino kad su smetnje uporne ili nametljive. U ostalim situacijama meditant treba da ostane pri svom primarnom objektu meditacije.
240 MA: Kada se jave misli ispunjene čulnom željom prema nekim drugim bićima, tada „drugi znak” jeste meditacija o odbojnosti delova tela (videti MN 10.10); kad su takve misli usmerene ka predmetima, „drugi znak” je pažnja usmerena na prolaznost. Kada se jave misli ispunjene mržnjom prema živim bićima, tada „drugi znak” je meditacija o prijateljskoj ljubavi; kad su usmerene ka stvarima, „drugi znak” je pažnja usmerena ka osnovnim elementima (videti MN 10.12). Lek za misli povezane s obmanom jeste biti kraj učitelja, proučavati Dhammu, istraživati njeno značenje, slušati Dhammu i istraživati uzroke.
241 Ovaj metod može se ilustrovati razmišljanjem Bodhisatte u MN 19.3–5. Podsećanje na bezvrednost loših misli stvara osećaj stida (hiri); podsećanje na njihove opasnosti izaziva osećaj straha da ne učinimo nešto loše (ottappa).
242 Vitakka-sankhāra-saṇṭhānaṁ. MA reč sankhāra ovde razume kao uslov, uzrok ili koren, a čitavu složenicu kao „zaustavljanje uzroka misli”. Ovo se postiže time što se, kad se štetna misao javi, zapitamo: „Šta je njezin uzrok? Šta je uzrok tog uzroka?” itd. Ovakvo istraživanje, kaže MA, izaziva slabljenje, a na kraju i zaustavljanje toka štetnih misli.
243 MA: Trebalo bi da nepovoljno stanje uma savlada povoljnim stanjem uma.
244 Ovo ukazuje na dostizanje stanja arahanta. Videti fusnotu 50.