Mađđhima nikāya 24
Rathavinīta sutta
Kočije
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.
2. Onda jedna grupa monaha poreklom iz rodnog kraja [Blaženog],285 koja je period monsuna provela tamo, dođe do Blaženoga, poklone mu se i potom sedoše sa strane. A Blaženi ih upita: „Monasi, ko je u [mom] rodnom kraju cenjen među monasima, među svojim saputnicima u svetačkom životu, na ovaj način: ‘Pošto ima malo žudnji, on monasima govori o malobrojnosti žudnji; pošto je zadovoljan, on monasima govori o zadovoljenosti; pošto je sam osamljen, on monasima govori o osami; pošto je povučen iz gomile, on monasima govori o povučenosti iz gomile; pošto je sam energičan, on monasima govori o podsticanju energije; pošto je usavršen u vrlini, on monasima govori o usavršenosti u vrlini; pošto je usavršen u koncentraciji, on monasima govori o usavršenosti u koncentraciji; pošto je usavršen u mudrosti, on monasima govori o usmerenosti ka mudrosti; pošto je usavršen u oslobođenju, on monasima govori o usmerenosti ka oslobođenju; pošto je usavršen u znanju i viđenju oslobođenja, on monasima govori o usmerenosti ka znanju i viđenju oslobođenja;286 on je taj koji savetuje, upoznaje, upućuje, podstiče, nadahnjuje i ohrabruje svoje saputnike u svetačkom životu?’”
„Poštovani gospodine, u rodnom kraju [Blaženog] poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta je tako cenjen među monasima, među svojim saputnicima u svetačkom životu.”287
3. Tom prilikom je poštovani Sāriputta sedeo nedaleko od Blaženog. I onda se poštovanom Sāriputti javila ovakva misao: „Dobitak je za poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu, veliki je dobitak za njega što ga mudri saputnici u svetačkom životu na takav način hvale u prisustvu Učiteljevom. Možda bismo jednom prilikom mogli da se sretnemo s poštovanim Puṇṇa Mantāṇiputtom i porazgovaramo s njim.”
4. Kasnije, kada je Blaženi ostao kraj Rāđagahe koliko je želeo, nastavio je da luta od sela do sela u pravcu Sāvatthīja. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Sāvatthī, te se smestio u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
5. A poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta doču: „Blaženi je stigao u Sāvatthī i živi u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.” Na to poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta pospremi svoje boravište, uze gornji ogrtač i prosjačku zdelu, te krete da luta od sela do sela u pravcu Sāvatthīja. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Sāvatthī, te ode do Đetinog gaja, do manastira koji je podigao Anāthapiṇḍika, da vidi Blaženog. Pošto se pokloni Blaženom, sede sa strane, a Blaženi ga je uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi. Nakon toga poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta, upućen, podstaknut, nadahnut i ohrabren govorom o Dhammi, ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, pođe put Slepčevog gaja, da tu provede ostatak dana.
6. Na to neki monah otide do poštovanog Sāriputte i reče mu: „Prijatelju Sāriputta, monaha Puṇṇa Mantāṇiputtu, o kojem si uvek govorio s uvažavanjem, Blaženi je upravo uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi; a ovaj ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da mu ostane sa desne strane, otide do Slepčevog gaja, da tu provede ostatak dana.”
7. Poštovani Sāriputta hitro pokupi svoju prostirku za sedenje i zaputi se za poštovanim Puṇṇa Mantāṇiputtom, pazeći da ga ne izgubi iz vida. Onda poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta zađe u Slepčev gaj, te sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana. Poštovani Sāriputta takođe zađe u Slepčev gaj, te sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana.
8. Kad je palo veče, poštovani Sāriputta izađe iz osame, otide do poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputte i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i ovako reče poštovanom Puṇṇa Mantāṇiputti:
9. „Prijatelju, živimo li ovaj svetački život predvođeni našim učiteljem Blaženim?” – „Da, prijatelju.” – „Ali, prijatelju, da li radi pročišćenja vrline živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja uma, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja gledišta, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja prevazilaženjem sumnjičavosti, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja znanjem i viđenjem puta, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li onda, radi pročišćenja znanjem i viđenjem, živimo svetački život predvođeni Blaženim?” – „Ne, prijatelju.”288
10. „Prijatelju, kad sam te upitao: ‘Ali, prijatelju, da li radi pročišćenja vrline živimo svetački život predvođeni Blaženim?’, ti si odgovorio: ‘Ne, prijatelju.’ Kada sam te upitao: ‘Da li onda, radi pročišćenja uma… radi pročišćenja gledišta… radi pročišćenja prevazilaženjem sumnjičavosti… radi pročišćenja znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put… radi pročišćenja znanjem i viđenjem puta… radi pročišćenja znanjem i viđenjem živimo svetački život predvođeni Blaženim?’, ti si odgovorio: ‘Ne, prijatelju.’ Radi čega onda, prijatelju, živimo ovaj svetački život predvođeni Blaženim?”
„Prijatelju, radi konačnog oslobođenja bez vezivanja živimo ovaj svetački život predvođeni Blaženim.”289
11. Ali, prijatelju, je li pročišćenje vrline konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje uma konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje gledišta konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje znanjem i viđenjem puta konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Da li je onda pročišćenje znanjem i viđenjem konačno oslobođenje bez vezivanja?” – „Ne, prijatelju.” – „Ali, prijatelju, je li konačno oslobođenje bez vezivanja moguće bez tih stanja?” – „Ne, prijatelju.”
12. Kad sam te upitao: ‘Ali, prijatelju, je li pročišćenje vrline konačno oslobođenje bez vezivanja?’, ti si odgovorio: ‘Ne, prijatelju.’ Kada sam te upitao: ‘Da li je onda pročišćenje uma… pročišćenje gledišta… pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti… pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put… pročišćenje znanjem i viđenjem puta… pročišćenje znanjem i viđenjem konačno oslobođenje bez vezivanja?’, ti si odgovorio: ‘Ne, prijatelju.’ A kad sam te na kraju upitao: ‘Ali, prijatelju, je li konačno oslobođenje bez vezivanja moguće bez tih stanja?’, ti si odgovorio: ‘Ne, prijatelju.’ Kako bi onda, prijatelju, trebalo razumeti značenje tvojih reči?”
13. „Prijatelju, da je Blaženi pročišćenje vrline opisao kao konačno oslobođenje bez vezivanja, on bi time nešto u čemu još uvek ima vezivanja, opisao kao konačnu nibbānu bez vezivanja. Da je Blaženi pročišćenje uma… pročišćenje gledišta… pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti… pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put… pročišćenje znanjem i viđenjem puta… pročišćenje znanjem i viđenjem opisao kao konačno oslobođenje bez vezivanja, on bi time nešto u čemu još uvek ima vezivanja, opisao kao konačnu nibbānu bez vezivanja.290 A ako bi konačno oslobođenje bez vezivanja bilo moguće dostići bez tih stanja, tada bi ga običan čovek dostigao, jer običan čovek je bez tih stanja.
14. Sada ću, prijatelju, dati jedno poređenje, jer neki mudri ljudi bolje razumeju značenje reči uz pomoć poređenja. Zamisli da Pasenadi, kralj Kosale živi u Sāvatthīju i mora nešto hitno da obavi u Sāketi, a da između Sāvatthīja i Sākete ima sedam postaja u kojima su za njega pripremljene kočije. Tako bi se Pasenadi, kralj Kosale, napuštajući Sāvatthī kroz kapiju na palati, popeo na prvu kočiju i njome stigao do druge, koja ga čeka spremna. Tu bi sišao s prve kočije, popeo se na drugu i njome bi stigao do treće kočije… trećom bi stigao do četvrte kočije… četvrtom bi stigao do pete kočije… petom bi stigao do šeste kočije… šestom bi stigao do sedme kočije, a sedmom bi stigao do palate u Sāketi. Kad bi ušao na kapiju palate, njegovi prijatelji i poznanici, članovi njegove porodice i rođaci tu bi ga upitali: ‘Vaše visočanstvo, da li ste iz Sāvatthīja do palate u Sāketi došli ovom kočijom?’ Kako Pasenadi, kralj Kosale, na to treba da odgovori u skladu sa istinom?”
„Da bi odgovorio u skladu sa istinom, prijatelju, on treba da kaže: ‘Živim u Sāvatthīju i morao sam nešto hitno da obavim u Sāketi. A između Sāvatthīja i Sākete ima sedam postaja u kojima su za mene bile pripremljene kočije. Napuštajući Sāvatthī kroz kapiju na palati, popeo sam se na prvu kočiju i njome stigao do druge; sišao sam sa prve kočije, popeo na drugu i njome sam stigao do treće kočije… četvrte… pete… šeste… sedme kočije, a sedmom sam stigao do palate u Sāketi.’ Da bi odgovorio u skladu sa istinom, tako bi trebalo da kaže.”
15. Isto tako, prijatelju, pročišćenje vrline ima za cilj dostizanje pročišćenja uma; pročišćenje uma ima za cilj dostizanje pročišćenja gledišta; pročišćenje gledišta ima za cilj dostizanje pročišćenja prevazilaženjem sumnjičavosti; pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti ima za cilj dostizanje pročišćenja znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put; pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put ima za cilj dostizanje pročišćenja znanjem i viđenjem puta; pročišćenje znanjem i viđenjem puta ima za cilj dostizanje pročišćenja znanjem i viđenjem; pročišćenje znanjem i viđenjem ima za cilj dostizanje konačnog oslobođenja bez vezivanja. Radi konačnog oslobođenja bez vezivanja, mi živimo ovaj svetački život predvođeni Blaženim.”
16. Kad ovo bi rečeno, poštovani Sāriputta upita poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu: „Koje je ime poštovanom i kako ga znaju njegovi saputnici u svetačkom životu?”291
„Ime mi je Puṇṇa, prijatelju, a moji saputnici u svetačkom životu me znaju kao Mantāṇiputtu.”
„Divno je, prijatelju, čudesno je to! Poštovani Puṇṇa Mantāṇiputtu je na svako teško pitanje odgovorio, tačku po tačku, kao učen sledbenik koji na pravi način razume Učiteljev nauk. Dobitak je to za njegove saputnike u svetačkom životu, veliki je dobitak za njih što imaju priliku da vide i slušaju poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu. Čak i kada bi poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu njegovi saputnici u svetačkom životu morali da nose na jastuku, držeći ga navrh glave, kako bi imali priliku da ga vide i čuju, bio bi to dobitak za njih, veliki dobitak za njih. Isto takav je dobitak za nas, veliki dobitak za nas, što imamo priliku da vidimo i čujemo poštovanog Puṇṇa Mantāṇiputtu.
17. Kad ovo bi rečeno, poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta upita poštovanog Sāriputtu: „Koje je ime poštovanom i kako ga znaju njegovi saputnici u svetačkom životu?”
„Ime mi je Upatissa, prijatelju, a moji saputnici u svetačkom životu me znaju kao Sāriputtu.”
„Zaista, prijatelju, nismo znali da razgovaramo s poštovanim Sāriputtom, učenikom koji je poput samog Učitelja.292 Da smo znali da je ovo poštovani Sāriputta, ne bismo govorili toliko mnogo. Divno je, prijatelju, čudesno je to! Poštovani Sāriputta je svako teško pitanje postavio, tačku po tačku, kao učen sledbenik koji na pravi način razume Učiteljev nauk. Dobitak je to za njegove saputnike u svetačkom životu, veliki je dobitak za njih što imaju priliku da vide i slušaju poštovanog Sāriputtu. Čak i kad bi poštovanog Sāriputtu njegovi saputnici u svetačkom životu morali da nose na jastuku, držeći ga navrh glave, kako bi imali priliku da ga vide i čuju, bio bi to dobitak za njih, veliki dobitak za njih. Isto je takav dobitak za nas, veliki dobitak za nas, što imamo priliku da vidimo i čujemo poštovanog Sāriputtu.
Tako se ova dva velika bića obradovaše dobrim rečima onog drugoga.
Beleške
285 Tekst u uglastim zagradama preuzet je iz MA. Budin rodni kraj jeste mesto Kapilavatthu, u podnožju Himalaja.
286 Poslednjih pet stavki sa spiska čini skup od pet sastojaka Dhamme (dhammakkhandhā). „Oslobođenje” se identifikuje kao plemeniti plodovi, a „znanje i viđenje oslobođenja” kao sveobuhvatno znanje.
287 Poštovani Puṇṇa Mantāṇiputta pripadao je brahmanskoj porodici i zaredio ga je poštovani Aññā Kondañña u Kapilavatthuu, gde je ostao, sve dok se jednom nije odlučio da poseti Budu u Sāvatthīju. Kasnije ga je Buda označio kao prvog među svojim učenicima po umešnosti u propovedanju Dhamme.
288 Iako se ovih sedam pročišćenja (satta visuuddhi) pominje i drugde u Pāli kanonu (u DN 34.2.1, uz dva dodatna: pročišćenje mudrošću i pročišćenje oslobođenjem), neobično je što se nigde u nikāyama oni ne analiziraju kao jedan skup, a to još više zbunjuje, jer se čini da ih oba ova ugledna učenika prepoznaju kao fiksiranu grupu doktrinarnih kategorija. Ova sedmočlana šema, međutim, čini kostur čitave Visuddhimagge, koja različite stupnjeve definiše pomoću potpuno razrađene komentarske tradicije o koncentraciji i meditaciji uvida.
Ukratko, „pročišćenje vrline” (sīlavisuddhi) dosledno je poštovanje moralnih pravila koje smo prihvatili, a to se u Vsm objašnjava kroz moralni trening bhikkhua kao „četvorovrsno pročišćenje vrline”. „Pročišćenje uma” (ćittavisuddhi) je prevazilaženje pet prepreka kroz dostizanje pristupne koncentracije i đhāna. „Pročišćenje gledišta” (diṭṭhivisuddhi) je razumevanje koje definiše prirodu pet sastojaka bića. „Pročišćenje prevazilaženjem sumnjičavosti” (kankhāvitaraṇavisuddhi) jeste razumevanje uslovljenosti. „Pročišćenje znanjem i viđenjem toga šta jeste put i šta nije put” (maggāmaggañāṇadassanavisuddhi) ispravno je razlikovanje između lažnog puta ekstatičkih, euforičnih iskustava i istinskog puta uvida u prolaznost, patnju i nepostojanje trajnog sopstva. „Pročišćenje znanjem i viđenjem puta” (paṭipadāñāṇadassanavisuddhi) obuhvata stalno rastući niz znanjâ uvida sve do transcendentnih puteva. I na kraju, „pročišćenje znanjem i viđenjem” (ñāṇadassanavisuddhi) jesu sami ti transcendentni putevi.
289 MA termin anupādā parinibbāna tumači kao appaććayaparinibbāna, „konačno oslobođenje bez ikakvog uslova”, objašnjavajući da upādāna ima dva značenje: držanje (gahaṇa), kao u standardnoj formuli o četiri vrste vezivanja i uslov (paććaya), kako ilustruje ovaj odlomak. Komentatori „konačnu nibbānu bez vezivanja” objašnjavaju ili kao plod dostizanja stupnja arahanta, jer je izvan dometa bilo koje od četiri vrste vezivanja, ili kao neuslovljenu nibbānu, jer nije nastala na osnovu bilo kojeg prethodnog uslova.
290 MA objašnjava da prvih šest stupnjeva jesu „praćeni vezivanjem”, uslovljeni su i postoje u onome ko se još uvek vezuje; sedmi stupanj, pošto je transcendentan, samo je uslovljen.
291 MA kaže da je Sāriputta pitao ovo samo kao način da pozdravi Puṇṇa Mantāṇiputtu, pošto je već znao njegovo ime. Puṇṇa, međutim, nikad ranije nije video Sāriputtu i zato je sigurno bio veoma iznenađen susretom s velikim učenikom.
292 Satthukappa. MA kaže da je ovo najviša pohvala koja se može izreći učeniku.