Mađđhima nikāya 25
Nivapa sutta
Mamac
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, lovac ne postavlja mamac za krdo jelena sa ovakvom namerom: ‘Neka jeleni uživaju u mamcu koji sam postavio, te tako požive, dobro uhranjeni, još dugo vremena.’ Lovac postavlja mamac za krdo jelena sa ovakvom namerom: ‘Jeleni će lakomo jesti, tako što će jurnuti pravo na mamac koji sam postavio. Na taj način će postati omamljeni. Kada su omamljeni, postaće nepažljivi. Kad su nepažljivi, mogu s njima da radim šta mi je volja, upravo zbog tog mamca.’
3. I zaista jeleni iz prvog krda lakomo su jeli, tako što su jurnuli pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše nepažljivi. Kad su nepažljivi, lovac je s njima uradio šta mu je volja, upravo zbog tog mamca. I tako jeleni iz prvog krda nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.
4. Onda su jeleni iz drugog krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, postupivši neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da se držimo podalje od mamca? Držeći se podalje od tog zastrašujućeg užitka, hajdemo duboko u šumu i tamo živimo.’ Tako i uradiše. Ali poslednjeg meseca sezone vrućina, kad su trava i voda bili na izmaku, tela im postadoše poput kostura, te izgubiše snagu i vitalnost. Kad su izgubili snagu i vitalnost, vratiše se istom mamcu koji je lovac na jelene postavio.
Lakomo su jeli, tako što su jurnuli pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše nepažljivi. Kad su nepažljivi, lovac je s njima uradio šta mu je volja, upravo zbog tog mamca. I tako jeleni iz drugog krda takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.
5. Onda su jeleni iz trećeg krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, postupivši neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Jeleni drugog krda, videvši kako su postradali jeleni iz prvog, iz predostrožnosti odlaze duboko u šumu, ali takođe ne uspevaju da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da svoje boravište načinimo unutar dometa lovčevog mamca? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način nećemo postati omamljeni. Kad nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, lovac s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca.’ Tako i učiniše.
Onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Jeleni iz trećeg krda su lukavi i vešti poput čarobnjaka i vračeva. Pojedu mamac koji smo postavili, a da i ne znamo kad dođu i odu. Kako bi bilo da postavimo mamac okružen pletenim prućem? Tada bismo možda mogli da vidimo gde obitava to treće krdo, gde se krije.’ To učiniše te otkriše gde obitava treće krdo, gde se krije. I tako jeleni iz trećeg krda takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve.
6. Onda su jeleni iz četvrtog krda ovako razmišljali: ‘Jeleni prvog krda, postupivši neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Jeleni drugog krda, videvši kako su postradali jeleni iz prvog krda, iz predostrožnosti odlaze duboko u šumu, ali takođe ne uspevaju da se oslobode moći i kontrole lovčeve. A jeleni trećeg krda, videvši kako su postradali jeleni iz prvog i drugog krda, svoje su boravište načinili unutar dometa lovčevog mamca. Ali ni oni nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde lovac i njegovi pomagači ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je lovac postavio. Na taj način nećemo postati omamljeni. Kad nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, lovac s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca.’ Tako učiniše.
Ali onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Jeleni iz četvrtog krda su lukavi i vešti poput čarobnjaka i vračeva. Pojedu mamac koji smo postavili, a da ni ne znamo kad dođu i odu. Kako bi bilo kad bismo postavili mamac okružen pletenim prućem? Tada bismo možda mogli da vidimo gde obitava to četvrto krdo, gde se krije.’ Tako i učiniše, ali nisu videli gde obitava četvrto krdo, gde se krije. Onda su lovac na jelene i njegovi pomagači ovako razmišljali: ‘Ako uplašimo četvrto krdo, možda će tako uplašeno upozoriti i sve ostale, tako da će sva krda jelena zaobilaziti mamac koji smo postavili. Kako bi bilo da se na to četvrto krdo uopšte ne obaziremo?’ Tako i učiniše. I tako se jeleni iz četvrtog krda oslobodiše moći i kontrole lovčeve.
7. Monasi, izložio sam ovo poređenje, kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘mamac’ je naziv za pet struna zadovoljstava čula. ‘Lovac na jelene’ je naziv za Māru, Zlog. ‘Pomoćnici lovca na jelene’ jeste naziv za Mārine pomagače. ‘Krdo jelena’ jeste naziv za askete i brahmane.
8. Dakle, askete i brahmani prve vrste su lakomo jeli, tako što su jurnuli pravo na mamac i materijalne stvari ovoga sveta koje je Māra postavio. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, Māra je s njima uradio šta mu je volja, upravo zbog tog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta. Tako askete i brahmani prve vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Zato vam kažem, ti askete i brahmani nalik su jelenima iz prvog krda.
9. Onda su askete i brahmani druge vrste ovako razmišljali: ‘Pošto su postupali neoprezno, askete i brahmani prve vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Mārine. Kako bi bilo da se držimo podalje od te primamljive hrane i materijalnih stvari ovoga sveta? Držeći se podalje od tog zastrašujućeg užitka, hajdemo duboko u šumu i tamo živimo.’ Tako i uradiše. Jeli su samo zeleniš, proso, divlji pirinač, pirinčane ljuske, mahovinu ili pirinčano brašno, odbačenu penu od kuvanog pirinča, sezamovo brašno, travu ili kravlji izmet; živeli su od šumskog korenja i plodova, hranili se otpalim plodovima.
Ali poslednjeg meseca sezone vrućina, kad su trava i voda bili na izmaku, tela im postadoše sama kost i koža, te izgubiše snagu i vitalnost. Kad su tako izgubili snagu i vitalnost, izgubiše i slobodu uma;293 gubitkom slobode uma, vratiše se istom onom mamcu koji je Māra postavio i onim materijalnim stvarima ovoga sveta. Lakomo su jeli, tako što su jurnuli pravo među njih. Na taj način postadoše omamljeni. Pošto su omamljeni, postadoše i nepažljivi. Kad su nepažljivi, Māra je s njima uradio što mu je volja, upravo zbog tog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta. Tako askete i brahmani ove druge vrste takođe nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole lovčeve. Zato vam kažem, ti askete i brahmani su nalik jelenima iz drugog krda.
10. Onda su askete i brahmani treće vrste ovako razmišljali: ‘Pošto su postupali neoprezno, askete i brahmani prve vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Mārine. Askete i brahmani druge vrste, videvši kako su postradali askete i brahmani prve vrste, iz predostrožnosti odlaze duboko u šumu, ali takođe ne uspevaju da se oslobode moći i kontrole Mārine. Kako bi bilo da svoje boravište načinimo unutar dometa Mārinog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta? Učinivši tako, nećemo ipak jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je Māra postavio i materijalne stvari ovoga sveta. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, Māra s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca.’ Tako i učiniše.
Ali onda prihvatiše gledišta kao što je „svet je večan” i „svet nije večan”, „svet je konačan” i „svet je beskonačan”, „duša i telo su isto” i „duša je jedno, a telo drugo”, „posle smrti Tathāgata postoji” i „posle smrti Tathāgata ne postoji”, „posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji” i „posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji”.294 Tako askete i brahmani treće vrste nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Mārine. Zato vam kažem, ti askete i brahmani nalik su jelenima iz trećeg krda.
11. Onda su askete i brahmani četvrte vrste ovako razmišljali: ‘Askete i brahmani prve vrste, postupivši neoprezno, nisu uspeli da se oslobode moći i kontrole Mārine. Askete i brahmani druge vrste, videvši kako su postradali askete i brahmani prve vrste, iz predostrožnosti odlaze duboko u šumu, ali takođe ne uspevaju da se oslobode moći i kontrole Mārine. Videvši kako su nastradali askete i brahmani prve vrste i askete i brahmani druge vrste, askete i brahmani treće vrste svoje boravište načiniše unutar dometa Mārinog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta. Ali ni oni ne uspevaju da se oslobode moći i kontrole Mārine. Kako bi bilo da naše boravište bude tamo gde Māra i njegovi pomagači ne mogu doći? Učinivši tako, nećemo jesti lakomo i nećemo jurnuti pravo na mamac koji je Māra postavio i materijalne stvari ovoga sveta. Na taj način nećemo postati omamljeni. Pošto nismo omamljeni, nećemo postati nepažljivi. Kad nismo nepažljivi, Māra s nama neće uraditi šta mu je volja, upravo zbog tog mamca i materijalnih stvari ovoga sveta.’ Tako i učiniše. I tako se askete i brahmani četvrte vrste oslobodiše moći i kontrole Mārine. Zato vam kažem, ti askete i brahmani nalik su jelenima iz četvrtog krda.
12. A kuda to Māra i njegovi pomagači ne mogu doći? Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, da je postao nevidljiv za Zlog, tako što je Mārino oko pomutio.295
13. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
14. I opet, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću.’ Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
15. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
16. I opet, potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
17. I opet, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
18. I opet, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru…
19. I opet, potpunim nadilaženjem područja ničega, monah dostiže i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, postao nevidljiv za Zlog tako što je Mārino oko pomutio.
20. I opet, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja. Pošto gleda mudrošću, otrovi u njemu bivaju uklonjeni. Za takvog monaha kaže se da je oslepeo Māru, postao nevidljiv za Zlog tako što je Mārino oko pomutio. Za njega se kaže da je otišao s one strane vezanosti za ovaj svet.”296
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
293 Ćetovimutti. MA objašnjava da su jednostavno napustili odluku da žive u šumi, mada je moguće i da su te askete dostigli, pa izgubili, onih osam meditativnih postignuća koja se obično podrazumevaju pod terminom ćetovimutti.
294 Ovo je deset spekulativnih gledišta o kojima su raspravljali askete-filozofi Budinog doba. Buda ih je sve odbacio, jer nisu povezani s temeljima svetačkog života i ne doprinose oslobođenju od patnje. Videti MN 63 i MN 72.
295 Osam meditativnih postignuća koja slede u govoru, kako objašnjava MA, moraju razumeti kao osnova uvida. Kada monah uđe u takvo zadubljenje, Māra ne može da vidi kako radi njegov um. Međutim, takav beg od Mārinog uticaja je još privremen.
296 Ovaj poslednji monah, time što je uklonio nečistoće uma, ne samo što je privremeno postao nevidljiv za Māru već i trajno nedostupan. O prestanku opažaja i osećaja videti Uvod, str. 41.